Интервју министра Богдановића Дневним новинама: Црногорцима је 13. јул дио слободарског кода

Министар културе у Влади Црне Горе Александар Богдановић каже да 13. јул сажима најчистије слободарске тежње црногорског народа,јер се кроз спонтаност и масовност овог великог историјског догађаја показало коликоје култ слободе дубоко уписан у колективној свијести Црногораца.

Он је у интервјуу за Дневне новине истакао да је тај култ временом постао својеврсни слободарски код који ће у највећој мјери одредити оно по чему је Црна Гора препознатљива у свијету.

"То је историја која биљежи отпор сваком освајачу, а која не биљежи освајање туђег. Уједно то насљеђе смо дужни да чувамо и да га на прави начин штитимо за генерације које долазе", каже Богдановић.

ДН: Шта 13. јул значи за Црну Гору и њене грађане?

БОГДАНОВИЋ: То што су у црногорској историји 13. јула уписана два тако велика догађаја, какви су признавање Црне Горе као независне државе на Берлинском конгресу и општенародни устанак против окупатора 1941, довољан је разлог да се према том датуму сви односимо са посебним пијететом. Величина Тринаестог јула види се у историјским подацима који нам показују колику је цијену Црна Гора платила до 1878. године, када су велике силе озваничиле њену независност. Тринаестог јула 1941. црногорски се народ масовно дигао против окупатора, док су касније код већине народа Европе отпор исказивали појединци или мале организоване групе.

ДН: Црна Гора баштини антифашизам. Да ли је он, у овом тренутку, угрожен дјеловањем разних националних и националистичких покрета, у Црној Гори, али и у читавом региону?

БОГДАНОВИЋ: Скоро да можемо рећи како живимо у времену у којем је цио свијет скренуо удесно. Са тим проблемом носи се данас и онај дио свијета који је платио тако високу цијену у ослобађању од фашистичке пошати и који је антифашизам уградио у темеље свог развоја.

Оно што је за Црну Гору битно, јесте чињеница која показује да антифашизам у њеном савременом политичком животу ниједног момента није био упитан. Напротив, у идеолошком постаменту Владе Црне Горе антифашизам заузима кључно мјесто, што често није случај са нашим окружењем, иако су ти народи највећи степен еманципације остварили управо у држави насталој на антифашистичкој борби. То кратко памћење, окриљено ревизионистичким интерпретацијама историје које су недопустиво присутне у нашем региону, кључни је узрок за јачање ултрадесних и клеро-националистичких снага у политичком животу већине држава насталих на простору социјалистичке Југославије. Но, чини ми се да још на потпун начин нијесмо валоризовали наше антифашистичко насљеђе, јер вјерујем да не постоји ништа тако чисто у нашој историји као тај антифашизам. Многе савремене, значајно веће државе би нам на таквој историји позавидјеле па мислим да морамо још радити на његовој потпуној манифестацији.

ДН: У посљедње вријеме се све више говори о црногорском идентитету. Он је стваран вјековима, али је, изгледа, поново на испиту.

Како ви то коментаришете?

БОГДАНОВИЋ:Не бих се сложио да је црногорски идентитет на неком посебном испиту данас. У уставним и институционалним оквирима наше државе некадашња неуралгична питања везана за идентитет су ријешена. Оно што је битно, а може се тицати идентитетских питања, јесте убрзање процеса достизања стандарда високоразвијеног свијета, чиме та велика прича идентитета постаје све стабилнија. У таквим условима идентитет се чува разрађеним институционалним механизмима саме државе. Као што сам на почетку рекао, наша држава већ функционише тако, а за стабилно одржавање таквог стања неопходно је да свако ради свој посао. Напоменуо бих да у корпусу тих послова, кој и највећим диј елом припадају извршној власти, посебну улогу имају ресори културе и просвјете.

ДН: Шта ваше министарство чини и шта може да уради на афирмацији црногорског идентитета?

БОГДАНОВИЋ:Неке од најважнијих обавеза ресора културе у извршној власти су да брине о нашем културном насљеђу и кључним државним институцијама културе, какве су Национална библиотека, Народни музеј, Државни архив, али и да налази нове моделе за афирмацију нашег умјетничког стваралаштва и његову промоцију у свијету. Већ испуњењем тих обавезујућих задатака, Министарство културе чини много за афирмацију црногорског идентитета. Мора се ипак рећи да је Министарство културе у обавези да покаже додатни ангажман, онај који превазилази стратешка документа развоја културе, јер је много фактора, па тиме и оних на које се не може рачунати приликом рада на поменутим документима, који утичу на стање у култури. Ту, прије свега, мислим на оне утицаје које доносе данашњи убрзани технолошки развој и глобалистички процеси. Сложићемо се да многи од тих утицаја отварају цио регистар нових изазова културној аутентичности и идентитетским обиљежјима, прије свега оним државама које имају скромнији демографски потенцијал и ограниченију економску логистику. Како наша држава припада тој групи, свака додатна интервенција у њеној културној стратегији, а њих ово вријеме свакодневно намеће, мора бити добро осмишљена и правилно избалансирана између потребе за интеграцијама у развијени свијет и очувања културне и идентитетске аутентичности.

ДН: Прошло је 12 година од обнављања црногорске независности. Колико смо за ово вријеме успјели да афирмишемо црногорску културу и да ли смо успјели да укажемо на квалитет наших културних радника, обзиром да смо „затрпани" увезеном културом?

БОГДАНОВИЋ: Тај проблем такође намеће питање већ поменуте избалансираности. Црна Гора јесте и мора бити отворена за друге културе, на концу њен историјски развој је умногоме обиљежен мултикултуралношћу, као што она и данас представља примјер мултикултуралности. С друге стране, афирмација сопствених културних вриједности умногоме зависи од саме продукције тих вриједности. Многи наши умјетници остварили су завидне интернационалне каријере. Зато улога државе и њене културне политике мора бити фокусирана на стварање што бољих услова свим, како кажете, радницима у култури. Истина је да многи од њих стварају у условима егзистенцијалног довијања, као што је и истина да њихов рад често нема адекватну подршку и промоцију, зато се управо на том плану мора радити више, чему ће Министарство културе у наредном периоду посветити посебну пажњу. Подршка Министарства културе умјетничком стваралаштву кроз конкурсе, установљење статуса истакнути културни стваралац, отварање нових институција какви су филмски или музички центар, а ускоро и Музеј савремене умјетности, неке су од реализованих активности у циљу поспјешивања културног и умјетничког живота у Црној Гори, чиме се и самим умјетницима олакшава рад и проширују могућности.

ДН: Каква је сарадња вашег министарства са министарствима културе из региона и да ли постоји могућност заједничког наступа према институцијама ЕУ?

БОГДАНОВИЋ: Током протеклог периода, наше Министарство остварило је одличну сарадњу са министарствима културе из земаља регије. У том контексту, прије свега бих поменуо већ договорену сарадњу на пољу културе са Хрватском, Словенијом, Македонијом, Албанијом и Србијом, са чијим сам министрима културе недавно имао садржајне разговоре. Управо заједнички наступ ка институцијама ЕУ, односно пројекти које ћемо предати за средства из европских фондова, били су неки од кључних аспеката тих разговора. Резултати су већ видљиви а овом ћу приликом поменути започете пројекте који се тиче културне баштине на подручју Скадарског језера и Бихорске области као и пројекат од посебног значаја за развој кадровских капацитета, али и унапређење стања у музејима у Црној Гори, у које смо ушли заједно са партнерима из Републике Албаније и Републике Италије.

Велике могућности Цетиња

ДН: Сједиште вашег министарства је на Цетињу граду хероју, а и ви сте Цетињанин. Да ли сте задовољни положајем пријестоинице у црногорском друштву?