Интервју министра Дарка Радуновића за Побједу: ,,Корекције пореза само у случају поремећаја тржишта."

Нема мотива за глобалну промјену пореских стопа. Изузеци су могући само у случајевима када је корекција нужна и када она није само у функцији пореских прихода, него и утицаја на регуларност и стабилност тржишта, казао је у интервјуу Побједи министар финансија Дарко Радуновиц у одговору на питање да ли се припрема корекција неких пореских стопа.

Имајући у виду стимулативну мисију пореске политике, могуће је да се поједини порези, код специфичних категорија обвезника, као што су културни радници или спортисти, посебно уреде, да би се подстакле дјелатности од посебног јавног интереса или да би се олакшала наплата, каже министар.

РАДУНОВИЋ: Турбуленције цијена горива су првенствено узроковане збивањима на свјетском тржишту. Цијена нафте на свјетском тржишту флуктуира, али са глобално узлазним трендом. Осим тога, слабљење еура према долару као обрачунском еквиваленту на тржишту енергената утиче на увозну цијену горива у земљама гдје је еуро домицилна валута. У том смислу, Црна Гора није изузетак, с обзиром на нашу увозну зависност код ове категорије производа. Ипак, чињеница је да периодична поскупљења горива нијесу изазвала ланчану инфлаторну реакцију, односно повећање цијена других производа. Да јесу, морали бисмо, као 2012, реаговати, не само смањењем акциза, него и на све друге начине. Ријечју, актуелне цијене нафтних деривата нијесу пореметиле тржиште нити довеле до раста сиве економије, као што је то случај на дуванском тржишту. С друге стране, приходи од акциза и пореза на нафтне деривате веома су значајна ставка буџета, али и важан фактор наше консолидационе политике. Фискална политика, посебно када је дефинисана у контексту финансијске консолидације, није скуп простих тарифних опредјелјенја по принципу "узми тамо гдје има". Фискални систем је цјеловити механизам финансирања државе, али и алат за стимулисање економског раста, побољшање услова пословања и ограничавање сиве економије.

РАДУНОВИЋ: Не колико је заиста охрабрујућих резултата спровођења Плана санације и фискалне консолидације, остварених већ у 2017. и почетком 2018. поред неких рестриктивних сегмената програма, уочљиво је динамизирање привредних активности, што је резултирало растом БДП-а од 4,3 одсто у прошлој години. Тренд је настављен и у 2018, па је, у првом кварталу, према Монстатовом извјештају, привреда остварила раст од 4,5 одсто, што је највише од почетка свјетске економске кризе. Задовољни смо наплатом укупних прихода, али не и резултатима наплате акциза за дуван и газирана пића. С обзиром да је финансијска консолидација сегмент укупног структурног реформског процеса, очекујем даље побољшање пословног амбијента, знаци и нови економски раст и вецу запосленост, првенствено у секторима туризма, пољопривреде, саобраћаја и индустријске производње. Охрабрује и тренд раста зарада у приватном сектору, што ће, уз усклађујуце повећање пензија, резултирати већом куповном моћи становништва. Наравно, најлакше би било да се ови добри резултати тривијално претворе у "омекшавање" наших консолидационих опредјелјенја и да се преточе у тријумфализам, кроз неко популистичко презентирање успјешности ове Владе. Ми смо свјесни да је наш консолидациони пут тек започео и да нас чека и пуно труда и много нових изазова. Зато ћемо корекције фискалне политике правити само када то захтијева укупност наших реформских намјера и убрзање доласка до циља.

РАДУНОВИЋ: Буџет је структурирани преглед планираних прихода и расхода државе у одређеном периоду. Када, због измијењених околности, дође до потребе мијењања структуре или обима средстава по појединим категоријама, буџет се ребалансира на процедурално утврђен начин. Другим ријечима, управљање јавним финансијама мора бити засновано на Закону о буџету, а то није могуће ако су реалне околности удаљиле буџет од онога какав је законом предвиђен. Значи, ребаланс се мора вршити када год је то неопходно, без обзира да ли је у питању прва, друга или трећа промјена. Јасно је, дакле, да ребаланс буџета не представља никакав посредни или "тајни" сигнал нестабилности јавних финансија. А о задовољству степеном стабилности наших финансија сам већ говорио, на бази реалних макроекономских показатеља, као и параметара пуњења буџета, односно рационалности буџетске потрошње. Неколико је значајних мотива за актуелни предлог ребаланса буџета. Први је потреба измјене акцизне политике на дуванске производе. Друго, недавно усвојеном Уредбом, Влада је укинула Министарство европских послова што, природно, има импликације на структуру буџета. Овим ребалансом смо обухватили и подршку јачању административних капацитета у државној администрацији, посебно код радних мјеста у областима од јавног значаја. Најзад, повећали смо и улагања у здравствену заштиту.

РАДУНОВИЋ: Више пута сам указивао на погубност обимног уцешћа сиве економије у привредном систему државе. Два су основна проблема које ова појава имплицира. Први је умањење регуларних прихода државе, а други неравноправност регуларних пословних субјеката у односу на нелегалне. Сива економија утиче и на повећање коруптивног простора, на нелегалне токове новца, на дестимулацију законитог пословања... Такав обим негативних импликација сиве економије захтијева системски концепт борбе, који није једноставно креирати, а још га је теже спровести. Због тога је сива економија, у мањем или већем обиму, присутна у свим економијама свијета, цак и у најразвијенијим. На примјеру акциза на дуванске производе видјели смо како се сива економија, попут воде, разлива у све пукотине које пронађе, па и у оне које настају ако се пореска политика посматра сепаратно, а не као композитни елемент укупне економске политике, уз ефикасну примјену механизама правне државе. Зато је борба против ове, сада вец хроничне појаве, један од кључних приоритета Владе, због чега је и формирана одговарајућа комисија на чијем је челу потпредсједник Владе. Комисија треба да координира рад разлицитих надлежних органа како би њихови ресурси, организовано и по јединственом плану, били у функцији ограничавања и неутралисања сивог пословања. Но, треба имати у виду да се не ради само о репресивном обрачуну са незаконитошцу, него и о системском отварању простора за прелазак сиве у регуларну економију. Елиминација сиве економије, дакле, није ни једноставан ни једнократан поступак. 

Плате и пензије биће и даље редовне

РАДУНОВИЋ: Успјешно спровођење мјера финансијске консолидације, уз позитивне макроекономске трендове, доноси стабилност текућем пуњењу буџета. За пола године приходи буџета су већи за 81,7 милионаеура или 12 одсто у односу на исти период 2017, или за 4,4 милиона еура изнад плана. Код ПДВ-а раст је 14,3 одсто, доприноса 7,6, пореза на добит 26,7... Дефинитивно немамо проблема са текућим финансирањем буџетских обавеза, међу којима плате и пензије имају приоритет. Сигуран сам да ће тако бити и у наредном периоду. 

Подршка Свјетске банке и ММФ-а доказ су да нема "шминке"

РАДУНОВИЋ:  Шире гледано, ваше питање је добра илустрација недовољне зрелости опозиционог политичког дјеловања у Црној Гори. Разумијем потребу наших политичких противника да критикују власт јер то јесте суштина политичке утакмице, међутим, ако хронично негирате све што Влада ради или планира, ако олако и неаргументовано дијелите јавне оптужбе, ако нијесте спремни да поменете бар очигледне успјехе политичког вала, онда се опозиционо дјеловање претвара у глобално критизерство. Оно управо критизерима носи највише штете, јер није ни конструктивно, ни утемељено. Како се у конкретном примјеру може бранити теза о "шминкању" финансијског стања ако се зна да смо под наглашеним мониторингом Свјетске банке и ММФ-а и ако су њихове оцјене подударне са оцјенама које ми износимо у јавност ? Штавише, не ради се само о позитивним оцјенама него и о спремности ових институција да, конкретним активностима и аранжманима, подрже наше консолидационе програме. Ту подршку није лако обезбиједити, а то сигурно не би било могуће у околностима фризираних, односно "нашминканих" извјештаја. Управљање државним финансијама је крајње озбиљан и захтјеван посао којем морате бити апсолутно професионално посвећени и у који морате уложити сву своју стручност и енергију. Природна материјална егзактност финансијских исказа не допушта политикантску злоупотребу којој су, иначе, неки наши политички противници склони. Да будем прецизнији, манипулација те врсте је могућа само ако онај ко манипулише није довољно стручан или ако рачуна на недовољну стручност оних којима усмјерава своје поруке. С друге стране, максимално сам посветио своју личну енергију и знање послу који ми је повјерен и немам намјеру да је расипам на квазиполитичку полемику. 

Преговара се о новој гаранцији СБ од 60 до 80 миииона еура

РАДУНОВИЋ: Сада смо у фази прецизирања услова које треба да испунимо да бисмо добили нову гаранцију, у распону од 60 до 80 милиона еура. Задужење на бази те гаранције це бити коришцено за каматну оптимизацију ранијих кредита и за развојне потребе државе. Новац неће бити употријебљен на начин који би значио ризик увећања јавног дуга. Очекујемо да преговоре успјешно окончамо у току ове године, а најкасније у првом кварталу наредне. Тај рок ће зависити и од низа фактора. Претходна гаранција Свјетске банке нам је пуно значила, не само у смислу финансијског стабилизовања, него и као материјализовано признање исправности наших консолидационих планова.