- Влада Црне Горе
Министарство економског развоја Интервју министарке Секулић за специјално издање "...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Интервју министарке Секулић за специјално издање "Ин Фоцус Монтенегро": Наставак реформи и више инвестиција
Објављено: 18.07.2018. • 14:58 Аутор: Министарство економије
1. Каква су ваша очекивања од скупа земаља Западног Балкана у Бечу? Шта ће бити позиција Црне Горе када су у питању економске теме овог скупа?
Очекивања од састанка, генерално од Берлинске иницијативе, су велика и у складу са тим ми, као и наши сусједи, планирамо заједничке активности и пројекте. Сваки одржани састанак предстваља израз спремности региона Западног Балкана да посвећено и убрзано ради на агенди унапређења повезаности. Сваки сусрет додатно оснажава свијест да је, прије свега, наше повезивање, а онда и повезаивање са ЕУ, пут до повећања конкурентности сваке од земаља региона, подстицања раста наших економија и запошљавања.
Састанак у Бечу је прилика да разговарамо о развоју малих и средњих предузећа, о вишегодишњем Акционом плану за регионални економски простор на Западном Балкану, као и о дигитализацији. Наша позиција када је овај процес у питањује позната: регионалним економским и инфраструктурним повезивањем доприносимо расту трговине, инвестиција, покретљивости радне снаге, чиме се уједно приближавамо ЕУ. У складу са тим, Црна Гора ће наставити са активностима на спровођењу економских реформи и повећању инвестиција на пољу енергетике и саобраћаја.
2. Колико је могуће у овом тренутку сагледати утицај Берлинског процеса на инфраструктурно повезивање у региону? Који су опипљиви резултати овог процеса из угла Црне Горе?
Црна Гора с поносом може рећи је први инфраструктурни пројекат подржан у склопу Берлинског процеса управо пројекат на њеној територији - Трансбалкански електро-енергетски коридор – секција Црна Гора, за који је ЕУ, посредством Западнобалканског инвестицијског оквира, 2015. године издвојила 25 милиона еура бесповратне подршке. Укупна вриједност пројекта је 127 милиона еура. Осим енергетике, Црна Гора је прошле године у оквиру Споразума о транспортној заједници неповратно добила 16 милиона еура за четири пројекта из области саобраћаја.
Дакле, резултате овог процеса већ имамо, али на томе се не треба зауставити. Ово је само почетак економског и инфраструктурног оживљавања нашег региона и ми и убудуће очекујемо свесрдну подршку Европске уније нашим иницијативама.
3. Шта је за макроекономску стабилност Црне Горе значио улазак у велике инфраструктурне пројекте? До када ће бити потребно спроводити мере фискалне консолидације?
Стране директне инвестиције су важан покретач развоја црногорске економије, с обзиром на то да, уз предузете мјере фискалне консолидације, значајно доприносе стабилности јавних финансија. Укупан прилив СДИ у 2017. години износио је око 650 милиона еура. У овм тренутку спроводе се важни инфраструктурни пројети из области енергетике, саобраћаја и туризма, а свака инвестиција значи позитиван утицај на економски раст, веће запошљавање, подизање нивоа услуга, већи животни стандард.
Поред тога, даљи економски развој Црне Горе у значајној мјери је усмјерен започетим спровођењем мјера фискалне консолидације, у складу са којим би Црна Гора требало да уђе у буџетки суфицит 2020. године. Управо је то рок до којег је планирано да поменуте мјере буду спровођене. Резултати мјера које спроводимо су видљиви: Црна Гора је успјела да задржи конкурентан порески амбијент, а наше резултате препознају најзначајније међународне институције које оцјењују напредак у јачању макроекономске стабилности земље, побољшање кредитног рејтинга и конкурентности и раст БДП-а. На нивоу прошле године тај раст је износио 4,4%, док је стопа раста у првом кварталу ове 4,5% одсто и представља трећу стопу раста у Европи за овај период.
4. Колико је Црна Гора атрактивна а стране инвеститоре који не улажу у туризам? Који су то сектори у којима прижељкујете раст СДИ?
Поред туризма, који је свакако најразвијенија привредна грана у Црној Гори, енергетика, инфраструктура и пољопривреда су сектори са значајним потенцијалом за улагања. Наведени сектори су значајни за нашу економију управо јер су домаћи привредници у њима препознали могућности за успјешно пословање, али и зато што су туризам, енергетика и инфраструктура најатрактивније области за улагања и страним инвеститорима.
У току је реализација низа великих пројекта из области и туризма, попут пројеката на Луштици и Кумобиру; из области саобраћаја реализујемо најважнији инфраструктурни пројекат – ауто-пут, док је у сектору енергетике у току реализација важних пројеката који се приводе крају, и то: подморског кабла између Црне Горе и Италије, вјетропарка на Можури, а у току је тендер за изградњу велике соларне електране на земљишту.
Такође, Министарство економије у континуитету спроводи програме подршке за домаћа, али инострана предузећа, с обзиром на то да страни инвеститор у нашој земљи има национални третман. У овој години реализујемо 10 програма, за које се јавни позиви расписују периодично, и кроз сваки од њих ми нудимо предузећима бесповратну финансијску подршку која се може тицати додјељивања средстава у сврху запошљавања, ослобађања од одређених пореза или покривања од 50% до 70% оправданих трошкова набавке опреме, имплементације иновативних активности и сл, зависно од програма.
5. Каква је помоћ у дигиталној трансформацији потребна Црној Гори?
Неопходно је разумјети да је дигитална трансформација вишедимензионални процес који се мора одвијати хармонизовано и континуирано. Предуслов за дигиталну трансформацију су јасно постављени стратешки циљеви који морају бити приоритет сваке владе модерног друштва, а на њеној имплементацији морамо радити сви заједно и свакодневно.
Сматрам да је помоћ у свим сегментима дигитализације више него добродошла. Приоритети су већ препознати и идентификовани, и као пројекти од фундаменталног значаја за друштвени и економски развој, добили су своје мјесто и у недавно објављеној Дигиталној агенди за Западни Балкан.
Најзначајнији сегменти који ће добити подршку од Европске Комисије су: развој широкопојасног приступа интернету, развој е-управе, е-набавки, е-здравства, сигурности на интернету и дигиталних вјештина. Ова помоћ биће реализована у почетку кроз техничку помоћ за припреме пројеката и израду студија изводљивости, а затим и кроз финансијску подршку имплементацији одабраних пројеката.
Такође, очекујемо и подршку регионалној старт-уп заједници у виду њеног укључивања у “Старт-уп Еуропе” екосистем чиме ће добити на својој видљивости и промоцији, а истовремено ће добити и приступ свим релевантним информацијама, платформама и догађајима. Планирана је и подршка истраживачким и иновативним програмима, као и укључивање наших регулаторних органа у рад европских регулаторних удружења.
6. С обзиром да Влада има управљачка права, а сада и значајно учешће у власништву у Електропривреди Црне Горе, како ћете поставити развојне приоритете предузећа?
У наредном периоду фокусираћемо се на додатну разраду и реализацију трогодишњег инвестиционог плана ЕПЦГ, са посебним фокусом на реализацију пројеката у Пљевљима – еколошку реконструкцију постојећег блока и топлификацију, са посебним акцентом и на обнављање интереса за изградњу великих хидроелектрана. Осим већ започетих пројекта реконструкције и модернизације три постојеће електране, ЕПЦГ интензивно ради на стварању претпоставки за проширивање производних капацитета и нових електроенергетских објеката, све у циљу што бољег позиционирања на регионалном тржишту електричне енергије. Такође, оно на шта ће се ЕПЦГ усредсредити у наредном периоду јесу значајна улагања у дистрибутивну мрежу, како би обезбиједила сигурније и стабилније напајање крајњих корисника.
7. Колико је еколошка реконструкција првог блока ТЕ Плевља у складу са обавезама које Црна Гора преузима са отварањем поглавља 27?
Еколошка реконструкција термоелектране у Пљевљима у потпуности је у складу са обавезама и директивама које се тичу индустријских емисија, а које проистичу из Поглавља 27 - Животна средина и климатске промјене. ЕПЦГ је већ ушла у овај процес избором њемачке компаније Стеаг Енергy Сервицес ГмбХ за израду идејног пројекта еколошке реконструкције ТЕ Пљевља. Долазак реномиране њемачке компаније у Црну Гору представља озбиљну гаранцију да ће се планирана реконструкција првог блока ТЕ „Пљевља“ извршити у складу са најновијим стандардима и технологијама, чиме ће се обезбиједити стабилан и сигуран рад термоелектране у наредних неколико деценија. Планирано да је реконструкција буде завшрена најкасније до 2022. године, након чега ће ово постројење радити у складу са Захтјевима Директиве о индустријским емисијама 2010/75 ЕУ.
8. Зашто сте се одлучили за припајање Рудника угља Пљевља Електропривреди Црне Горе? Како ће ово спајање утицати на профитабилност ЕПЦГ и његову атрактивност за потенцијалне нове партнере?
Одлука о преузимању акција Рудника угља Пљевља од стране ЕПЦГ је, прије свега, одговорна одлука која је у најбољем интересу како обје компаније и њених запослених, тако и Државе. Не само са технолошког, већ и са финансијског апсекта спајање два предузећа је најлогичније рјешење.
Економска рачуница читавог процеса је више него јасна: довољно је знати да је једна годишња фактура коју ЕПЦГ плаћа РУП-у, у износу од 35 милиона еура, већа од читавог износа од 30 милиона за који је компанија купила акције Рудника. Спајањем двије компаније значајно се умањује производни трошак који је ЕПЦГ имала при куповини угља, а самим тим повећава њена профитабилност. Осим тога, ЕПЦГ има много већи инвестициони капитал у односу на РУП, па су самим тим веће и могућности за инвестирање у РУП када је у власништву ЕПЦГ, што даље води расту производње и отварању нових радних мјеста.
ЕПЦГ са РУП-ом у свом саставу је стабилнија, независнија и компанија која има свеобухватну понуду – од експлоатације угља до производње електричне енергије. Интересовање иностраних компанија за ЕПЦГ постоји, и било је веома интензивно од момента покретања Пут опције за продају акција од стране А2А, а убудуће, сигурна сам, може бити само веће.
Оригинални интервју на енглеском језику, као и цјелокупно издање можете преузети на овом линку.
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?