Извјештај са јавне расправе о нацрту закона о измјенама и допунама закона о извршењу казни затвора, новчане казне и мјера безбједности

Извјештај са јавне расправе

о нацрту закона о измјенама и допунама

закона о извршењу казни затвора, новчане казне и мјера безбједности

Стратегија за извршење кривичних санкција (2017-2021) представља основу за реформу и функционисање правосудног система у дијелу извршења кривичних санкција. Главни циљеви реформе у овој области укључују сталну ревизију правног оквира, даље јачање примјене закона и подзаконских аката, додатно смањење броја затвореника, стварање бољих услова за притворенике, реформу образовања и ресоцијализацију затвореника са могућностима за рад и запошљавање, побољшање управљања људским ресурсима и обуке и побољшање услова рада за запослене у систему извршења кривичних санкција. Стратегијом за извршење кривичних санкција као посебан стратешки циљ предвиђено је јачање институционалних капацитета Завода за извршење кривичних санкција и потреба за предузимање мјера третмана и ресоцијализације за притворена лица и осуђенике, као и предвиђене су активности за унапређење третмана, рада и запошљавања затвореника, унапређење здравствене заштите, побољшање техничке безбједности, развој људских ресурса кроз континуирану обуку  у Заводу за извршење кривичних санкција. У складу са овим стратешким  циљем Акционим планом за имплементацију Стратегије за извршење кривичних санкција дефинисане су и мјере и активности које треба предузети у правцу јачања система извршења казни затвора у ком правцу су и предложене законодавне измјене

 

Скупштина Црне Горе је у јуну 2015. године донијела Закон о извршењу казни затвори, новчане казне и мјера безбједности (“Службени лист Црне Горе”, број 036/15 од 10. јула 2015. године) који је ступио на снагу 18. јула 2015. године, а који је усклађен са међународним стандардима, углавном са Европском конвенцијом о људским правима, Европским затворским правилима, као и бројним препорукама Комитета министара Савјета Европе.

 

Најзначајније новине у Закону о извршењу казни затвори, новчане казне и мјера безбједности биле су: увођење извршења казне затвора у просторијама за становање, увођење савремених механизама извршења казни затвора које кореспондирају са европским стандардима и праксом у овој области, постизање веће хуманизације извршења казни затвора, затим повећање радног ангажовања затвореника, формирање тзв. отвореног одјељења затвора, као и уређивање питања заснивања радног односа и права и дужности службеника Завода за извршење кривичних санкција. Овим законом створени су услови за постизање већег степена ресоцијализације и реинтеграције затвореника у друштво, али и већи ниво заштите права затвореника током издржавања казне затвора који је оснажен кроз другостепеност у одлучивању по притужбама односно по жалбама затвореника.

 

Програмом рада Владе за 2018. годину за ИИИ квартал предвиђена је обавеза Министарства правде да изради Предлог закона о измјенама и допунама Закона о извршењу казни затвора, новчане казне и мјера безбједности, на начин да ће се законом извршити усклађивање са измјенама Кривичног законика Црне Горе и отклонити одређене нејасноће које су уочене у досадашњој примјени Закона о извршењу казни затвора, новчане казне и мјера безбједности од јула 2015. године, као и да се изврши усаглашавање са новоусвојеним Законом о државним службеницима и намјештеницима који се примјењује од 1. јула 2018. године.

 

Предлогом закона извршиће се усклађивање Закона о извршењу казни затвора, новчане казне и мјера безбједности са новим Кривичним закоником, у погледу увођења казне дуготрајног затвора и замјене услова за доношење одлуке о условном отпусту, као и из разлога потреба отклањања неких недостатака који су се јавили у досадашњој пракси примјене закона од јула 2015. године, а који је донио значајне новине у систем извршења казне затвора. Такође, један од значајних разлога измјена закона је и усвајање новог Закона о државним службеницима и намјештеницима којим измјенама се уводе у овом системском закону правни основ за прописивање у посебном закону посебних звања за службенике који раде на пословима извршења казни затвора и притвора, имајући у виду специфичности ових послова и Завода за извршење кривичних санкција као органа управе. Такође, Законом о државним службеницима и намјештенцима дата је могућност посебних поступака заснивања радног односа приправника, као и посебних услова за заснивање радног односа у односу на оне који су прописани системским законом, а тичу се достојности за рад и психофизичке спсобности и начина њиховог утврђивања.

 

Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о извршењу казни затвори, новчане казне и мјера безбједности дат је на јавну расправу дана 08. јуна 2018. године, објављивањем јавног позива за учешће у јавној расправи на интернет страници Министарства правде и на порталу е-управе. Уз јавни позив, објављен је и Програм јавне расправе, текст Нацрта закона са образложењем и контакт подаци за достављање примједби и сугестија. Јавна расправа, у трајању од 40 дана од дана објављивања јавног позива, закључена је 18. јула 2018. године.

­

 

ПРИМЈЕДБЕ И СУГЕСТИЈЕ НА

НАЦРТ ЗАКОНА О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА

ЗАКОНА О ПОСТУПАЊУ ПРЕМА МАЛОЉЕТНИЦИМА

У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ

На Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о извршењу казни затвора, новчане казне и мјера безбједности, предлоге и сугестије су доставили: Синдикална организација Завода за извршење кривичних санкција, адвокат Далибор Томовић, проф др Благота Митрић (у име и за рачун 700 затвореника Завода за извршење кривичних санкција) и затвореник Небојша Мугоша.

 

Синдикална организација Завода за извршење кривичних санкција предложила је додавање новог члана послије члана 190 који гласи:

 „Пензијски основ”

Члан 190а

изузетно од услова прописаних законом о пензијском и инвалидском осигурању,право на пензију могу остварити запослени у заводу са најмање 50 година живота и најмање 30 година пензијског стажа, од чега најмање  10 година ефективног  проведених на пословима на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем.

Изузетно од става 1 овог члана право на пензију може остварити запослени у заводу за којег је приликом провјера психофизичких способности из члана 177 овог закона утврђена трајна психофизичка неспособност и који има најмање 20 година ефективног рада на пословима на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем износ пензије утврђује се  примјеном одредби закона о пензијско инвалидском осигурању .

 Изузетно од става 3 овог члана, ако је то за осигураника повољније, лични коефицијент се утврђује на основу зараде, односно накнаде зараде остварене  у календарској години која претходи години остваривања права.

Износ пензије утврђен примјеном одредби закона о пензијско инвалидском осигурању , односно овог закона, увећава  се за 30%, с тим што износ те пензије не може бити већи од највишег износа старосне пензије утврђене у складу са законом којим се уређује пензијско и инвалидско осигурање.

Календарска година која претходи години остваривања права из става 3 овог члана је последња календарска година у којој је осигураник читаве године био у осигурању и остварио зараду односно накнду зараде за свих 12 мјесеци стажа осигурања на пословима из члана 8 овог закона. ”

 

Разлог за предложену допуну јесте то што од укидања члана 197а Закона о ПИО, 31.12.2012.године, редом су усвајане измјене Закона о унутрашњим пословима, Закона о агенцији за националну безбједност, Закона о заштити и спашавању и Закона о војсци Црне Горе у којим су се питња пензионизања под повлашћеним условима прописивала, а која могућност једино није дата запосленима у Заводу за извршење кривчних санкција, а мишљења су да су све те службе приближно сличних оптерећења, те да треба да имају и једнаке услове за одлазак у пензију.

 

Одговор обрађивача: Није прихваћен предлог из разлога што прописивање пензијског основа треба бити уређен Законом о пензијском и инвалидском осигурању, као системском закону, а такође Влада је усвојила План оптимизације у оквиру којег ће ово питање бити сагледано кроз дефинисане мјере оптимизације.

 

 

Адвокат Далибор Томовић предложио је да се измјени члан 121 став 2 и да гласи : „Ако не одбаци молбу за условни отпуст, вијеће ће затражити извјештај од Завода о околностима које се односе на личност затвореника, његово владање за вријеме издржавања казне, а нарочито да ли је дисциплински кажњаван, ако се на основу процјене ризика утврди да не постоје сметње у погледу његове безбједности, извршавање радних обавеза, с обзиром на његову радну способност и да ли се затвореник тако поправио да се може са основом очекивати да ће се на слободи добро владати, а нарочито да до истека времена за које је изречена казна не учини ново кривично дјело.“

 

Одговор обрађивача: Дјелимично је прихаћен наведени предлог и у члану 121 став 2 бришу се ријечи:“његов ранији живот“ , док није прихваћено да треба брисати “као и друге околности који показују да је постигнута сврха кажњавања”, јер кроз овај дио извјештаја наводе се подаци ако је током издржавања казне затвореник закључио брак или постао родитељ или стекао одређену квалификацију образовања током издржавања казне затвора.

 

 

 

Адвокат Далибор Томовић предложио је брисање члана 122 важећег закона. Разлог за предложено брисање јесте то што би се на тај начин  смањила могућност за арбитрарно одлучивање судова о условном отпусту. Сматра да процјена да ли у списима предмета има довољно елемената и аргуменета за одлучивање искључиво је у надлежности суда при чему се осуђеном лицу(о чијим правима се одлучује) не даје могућност да аргументовано укаже на околност или чињенице које му иду у прилог као што је то дозвољено тужиоцу да се изјасни приликом одлучивања о условном отпусту осуђеног лица.

 

Одговор обрађивача: Предлог је дјелимично прихваћен  у дијелу да ће се рочиште одржавати у случајевима кад подносилац молбе то захтјева, а из разлога ефикасности поступања суда по молби за условни отпуст, нарочито када се одлучује о условном отпусту за кратке казне.

 

 

Адвокат Далибор Томовић предложио је измјену наслова члана 123 на начин што се наслов “Заказивање рочишта” брише и замијењује се ријечима “Рочиште о условном отпусту”, као и у члану 123 став 1 да се иза ријечи “закона” и зареза додају нове ријечи “дужан је да у року од три дана од дана пријема молбе за условни отпуст,” и зарез, затим у члану 123 став 2 иза ријечи “има” и зареза додају се нове ријечи “руководиоца затвора или лице које он овласти” и зарез. Разлог за предложене измјене и допуне овог члана јесте што потреба за одређивањем јасних рокова за разматрање молби произилази из Препоруке Савјета Европе о условном отпусту, Рец. (2003)22 али и чињенице да се код кратких казни практично доводи у питање примјена овог института. Због не постојања рокова за одлучивање по молби, код краћих казни, затвореник одслужи у цјелости казну док суд одлучи по молби.

 

Одговор обрађивача: Прихваћен наведени предлог у дијелу измјене члан 123 став 2 Закона о извршењу казни затвора, новчане казне и мјера безбједности.

 

 

Адвокат Далибор Томовић предложио је да се измјени члан 124 на начин што ће се у ставу 2 иза ријечи затвореника додати нове ријечи “и прочитати извјештај од Завода о околностима које се односе на личност затвореника, његов ранији живот, његово владање за вријеме издржавања казне, а нарочито да ли је дисциплински кажњаван” и тачка, и у истом члану иза става 2 дода нови став који би гласио “Суд ће саслушати руководиоца затвора а по потреби може саслушати и стручна лица из одређених области која могу дати мишљење о успјешности ресоцијализације затвореника” и тачка. Ове предлоге темељи на нормативним актима Републике Хрватске, тачније на Закону о извршавању казне затвора Републике Хрватске НН 150/13 који прописује обавезу саслушања управника Завода  а по потреби и других стручних лица. Потреба за саслушањем ових лица постоји из разлога што она могу најбоље дати слику о ресоцијализацији и укључењу осуђеника у друштво.

 

 

Одговор обрађивача: Прихваћен наведени предлог у дијелу додавања новог става послије става 3 и у том смислу иза члана 124 став 3 Закона о извршењу казни затвора, новчане казне и мјера безбједности додат је став 4.

 

 

Адвокат Далибор Томовић предложио је и да се члан 125 мијења и гласи “Прије доношења рјешења вијеће из члана 120 став 3 овог закона је дужно да посебно цијени извјештај од Завода о околностима које се односе на личност затвореника, његов ранији живот, његово владање за вријеме издржавања казне, а нарочито да ли је дисциплински кажњаван те исказ управника завода и стручних лица. Вијеће из члана 120 став 3 овог закона ће одмах по окончању рочишта или у случају из члана 122 овог закона, донијети рјешење којим одбија или усваја молбу за условни отпуст.” Разлози за предложену измјену нису назначени током јавне расправе.

 

Одговор обрађивача: Није прихваћен из разлога што се не може наметати посебна дужност суду приликом одлучивања, а свакако извјештаји Завода је један од основа за доношење одлуке суда по молби за условни отпуст.

 

 

Професор доктор Благота Митрић предложио је да се измјени члан 3 важећег закона на начин што ће се разрадити значај ресоцијализације и реинтеграције осуђеног у друштво. Сугерисао је да се приликом измјене овог члана користи докторска дисертација професора кривичног права Милорада Перовића на ову тему, чиме ће се Европској унији показати да Црна Гора законима води рачуна о европским стандардима и о осуђеним лицима.

 

 

Одговор обрађивача: Прихваћен је предлог, сагледан је члан 3 и извршена је измјена члана 3 Закона о извршењу казни затвора, новчане казне и мјера безбједности.

 

 

Професор доктор Благота Митрић предложио је да се измјене и допуне чланови 4 и 5  важећег закона, у духу конвекцијског права, а на што обавезује и члан 9 Устава Црне Горе који уређује правни поредак Црне Горе на начин што прописује да потврђени и објављени међународни уговори и општеприхваћена правила међународног права имају примат над унутрашњим законодавством и увијек се примјењују у свим односима када домаће законодавство друкчије регулише те односе од међународног права.

 

Одговор обрађивача: Није прихваћен предлог из разлога што дефинисана начела су у складу са међународним стандардима хуманог поступања и забране дискриминације по било ком основу за вријеме извршења кривичних санкција, а предлагач није указао на неусклађеност у духу конвенцијског права.

 

 

Професор доктор Благота Митрић предложио је да се измјени и члан 121  важећег закона. Разлог за предложену измјену јесте тај што се наведеним чланом прописују ригорозни  услови за давање условног отпуста, који су по његовом мишљењу у тоталној супротности са међународним правом и одговарајућим међународним конвенцијама и да исти треба измјенити у духу међународног права, на начин што ће се омогућити да се захтјев за условни отпуст може поднијети након половине издржане казне, а да се затворенику аутоматски даје условни отпуст оног дана када издржи двије трећине казне. У прилог његовом предлогу измјене овог члана наводи прописе који се односе на међународни кривични суд у Хагу, којима се прописује овако поступање тога суда, који је судио најтежа кривична дјела, као ратне злочине и друго. Слични прописи за условни отпуст постоје и у скандинавским земљама (посебно Шведска и Норвешка). Такође, наводи да према регионалном праву (на примјер Србија и Босна и Херцеговина) прописују да се захтјев за условни отпуст може поднијети и после половине издржане казне (Босна), а да ће се по аутоматизму затвореник који издржи двије трећине казне условно отпусти са издржавања казне (Србија). Као разлог за измјену овог члана јесте и то што је став 2 неуставан и противан је уставном начелу НЕ БИС ИН ИДЕМ из члана 36 Устава Црне Горе, што значи да се не може судити два пута о истом, а у овом члану се прописује да се по захтјеву осуђеника разматра и анализира његов ранији живот, а што је већ све ово било разматрано приликом одмјеравања казне.

 

Одговор обрађивача: Прихваћен наведени предлог  и измијењен  је члан 121 Закона о извршењу казни затвора, новчане казне и мјера безбједности у границама услова прописаних Кривичним закоником Црне Горе.

 

Затвореник Небојша Мугоша предложио је да се члан 121 став 2 измјени и гласи “Ако не одбаци молбу за условни отпуст, вијеће ће затражити извјештај од Завода о околностима које се односе на личност затвореника, његово владање за вријеме издржавања казне, а нарочити да ли је дисциплински кажњаван, ако се на основу процјене ризика утврди да не постоје сметње у погледу његове безбједности, извршавање радних обавеза, с обзиром на његову радну способност и да ли се затвореник тако поправио да се може са основом очекивати да ће се на слободи добро владати, а нарочито да до истека времена за које је изречена казна не учини ново кривично дјело”.  Навео је да постоји више разлога за предложену измјену а један од разлога је тај што је у пракси примећено да судови условни отпуст доста ријетко користе, односно да је проценат условно отпуштених лица осуђених на казну затвора у поређењу са другим европским земљама (па и бившом СФРЈ) знатно нижи, а да Закон о извршењу кривичних санкцијха из 2015. године који је имао за циљ да олакша примјену института условног отпуста није у том погледу ништа промијенио. Сматра да је томе највише допринела постојећа одредба која захтева за условни отпуст испуњавање услова које је тешко утврдити, као на примјер да ли је у односу на условно осуђеног постигнута сврха кажњавања, те сматра да се зато мора одустати од тог услова и поћи од тога да је за условни отпуст, поред двије трећине издржане казне, довољно да се у току издржавања казне тако владао да се са основом може очекивати да за време док траје условни отпуст неће извршити ново кривично дело. Разлог за предложену измјену налази и у томе што сматра да услов да је испуњена сврха кажњавања је непрецизна и незадовољава захтјеве правне сигурности и владавине права из Устава, као ни стандард ставова Европског суда, јер је у номотехничком и садржинском смислу непрецизна и садржи низ нејасноћа посебно у поступку њене примјене. Такође сматра да је разлог у измјени овог члана и зато што одредбе закона које допуштају неизвјесност у погледу крајњег ефекта и које у конкретном случају могу да ограниче права, односно одредбе којима су прописани нејасни услови, по оцјени Уставног суда ЦГ не могу се сматрати одредбама које су засноване на начелу владавине права”. Утемељење у предложеним измјенама налази и у препорукама Савјета Европе, Комитета Министара препорука рец(2003)22 комитета министара државама чланицама о условном отпусту. Наводи да у пракси арбитрарна и произвољна примјена одредаба чл.121 Закона о извршењу казне затвора , новчане казне и мјера безбједности ствара највише незадвољства и неправде код осуђених лица, код истих изазива стање правне несигурности и дискриминације, као и потпуну непредвидљивост поступка и да се оправдано намеће питање која је уопште улога ЗИКС-а у поступку рехабилитације код чињенице да редовни Судови не прихватају постигнуте резултате у рехабилитацији осуђених лица, јер се оваквим поступањем игноришући извјештај ЗИКС-а и доношењем одлука без иједног отварања рочишта првостепени Судови, као и Судови који поступају у другом степену у потпуности примјењују принцип произвољности у доношењу одлука из разлога што вијећа која доносе одлуке не знају ништа о понашању осуђеног лица за врјиеме издржавања казне, док извјештај специјализованих служби, која су са осуђеним лицем у свакодневном контакту игноришу и не прихватају.

 

Одговор обрађивача: Прихваћен наведени предлог  и измијењен  је члан 121 Закона о извршењу казни затвора, новчане казне и мјера безбједности у границама услова прописаних Кривичним закоником Црне Горе.