Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Министар Богдановић отворио међународни симпозијум „Култура, технологија и хуманизам“

Објављено: 04.10.2018. 18:25 Аутор: МКУ

Министар културе Александар Богдановић отворио је данас у Бару међународни симпозијум „Култура, технологија и хуманизам“, који је организовала Црногорска академија наука и умјетности у сарадњи са Евромедитеранском мрезом академија.

На отварању су говорили и предсједник Црногорске академије наука и умјетности Драган Вукчевић и предсједник Евромедитеранске мреже академија и генерални секретар Хрватске академије знаности и умјетности Павао Рудан.

Министар Богдановић је у свом обраћању истакао: „Тама Симпозијума припада оном тематском корпусу који већ дуже вријеме отвара широке полемике у интелектуалним круговима, јер је убрзани прогрес данашњице поставио бројне нове изазове савременом човјеку и његовом мјесту у свакодневним промјенама које доноси научно-технолошки развој. Овакве расправе морају бити усмјерене ка изналажењу оних модела у којима разовј науке и технологије неће угрозити средишње мјесто човјека у друштву, јер ће се само на тај начин у даљем цивилизацијском развоју укинути могућност злоупотребе науке и свих посљедица које такве појаве могу произвести.“

„Свјесни различитости у културној традицији и савременом културно-умјетничком изразу земаља Медитерана, морамо рећи и да бројни материјални и нематеријални извори указују на вишедеценијско прожимање и суживот људи на овом простору. Културно - историјска мапа медитеранског простора обилује доказима о интеракцији различитих култура и цивилизација, очувању јединствености и универзалне вриједности традиције држава и народа на овом простору данас. Природно је што је Бар изабран за мјесто одржавања научног скупа земаља Медитерана, имајући у виду његово богато и разноврсно културно насљеђе, као и чињенице да је на простору овог града остварена вишевјековна тежња Црне Горе за изсласком на море. Данашњи Бар, као савремени лучки град, баштини трагове урбаног развоја од праисторијског, илирског, грчког, римског доба, као и словенске, византијске, млетачке и турске културе. Град који свједочи о државотворној традицији Црне Горе, некадашње Дукље, њеног владара кнеза Јована Владимира, јединственог историјског Љетописа попа Дукљанина, насљеђа династије Балшића, Барске надбискупије и осталих вјерских заједница. Поднебље које је познато и по најстаријој маслини у Мировици, старој око 2.000 година, али и по вишевјековној традицији очувања Култа светог Владимира, који је због својих културно-историјских вриједности данас нематеријално добро од националног значаја,“ додао је Министар.

Предсједник ЦАНУ Вукчевић је на отварању симпозијума рекао: „Тема ове конференције је расправа о култури, технологији и хуманизму. То су термини који се могу чути у нашем свакодневом дискурсу. Увјерен сам да Медитеранска култура носи ове ријечи у својим разноврсним слојевима. У исто вријеме, вјерујем да ове ријечи могу бити мост који повезује државе, друштва, нације и различите културе које постоје на Медитерану. Надам се да ова сријетања пријатеља, која окупљају велике умове и образоване појединце, доприносе изградњи управо оваквих мостова.“

„Ми смо само посматрачи разлицитих тачака Медитерана, мора које је наша домовина. Због тога сам увјерен да је наша мисија да нашим насљедницима оставимо више заједничког раумијевања, сарадње и пријатељства“, закључио је предсједник Вукчевић.

Господин Павао Рудан се осврнуо на значај овог међународног скупа који се, како је нагласио, организује у посебном историјском тренутку и једном од најљеших дјелова Медитерана. Црну Гору, оцијенио је Рудан, карактерише јединствен спој културе и природе, о чему је говорио и лорд Бајрон.

Предсједник ЕМА Рудан је у уводном обраћању истакао: "Моја земља, Хтрватска, је са Црном Гором повезана на много начина. Међу великим хрватским умјетницима који су били инспирисани Црном Гором били су Иван Мештровић, али и Иван Мажуранић, који је славио црногорску храброст и херојство. А ту су и многи умјетници који су рођени овдје, али су стварали у Хрватској, попут Димитрија Поповића, Вељка Булајића, Душана Вукотића", казао је Рудан.

Рудан је нагласио да културу чини све оно што се из генерације у генерацију преноси, и да се нада да ће овај симпозијум допринијети истраживању нашег заједничког медитеранског насљеђа.

Међународни симпозијум „Култура, технологија и хуманизам“ почео је данас у Бару и трајаће до 6.октобра.

Pokrenite
Фото галерија

Да ли вам је садржај ове странице био од користи?