Звијезде науке и иновација: Инспиративна предавања професорице Софије Стефановић и истраживача Павлоса Георгиадиса

Софија Стефановић, професорица на Одјељењу за археологију на Филозофском факултету у Београду и истраживач са европским грантом за изврсност у новосадском институту БиоСенсе, одржала је предавање у оквиру фестивала Отворени дани науке, у Националној билбиотеци “Радосав Љумовић” на тему Мајке и бебе у праисторији.

Професорица Стефановић се бави истраживањима људских, животињских и биљних остатака са археолошких локалитета. Прва је научница у Србији чије истраживање је подржао Европски истраживачки савјет, у оквиру програма Хоризонт 2020, кроз финансирање пројекта БИРТХ који се бави праисторијским фертилитетом на Балкану.

У неолиту се десио велики демографски пораст, што је важан догађај у људској еволуцији јер без демографске експанзије у неолиту не би било цивилизације, казала је професорица Стефановић.

За раст фертилитета постоје само индиректни докази, зато ће сада њен пројекат БИРТХ, понудити прве биолошке доказе о еволуцији фертилитета. Нова идеја коју су др Стефановић и њен тим дуго развијали и одбранили пред ЕРЦ комитетом за прошлост јесте да се испитивањем налаза људских зуба из праисторијског периода и проучавањем такозваних инкрементних линија у зубном цементу (од којих свака одговара једној години живота), према клиничким студијама, може утврдити трудноћа – уколико се испостави да су оне тамне, задебљане и минерализоване.

Анализом ових линија, тим из београдске Лабораторије за биоархеологију ће добити статистику порођаја код неолитских жена и тако утврдити зашто се људска популација у овом добу умногостручила.

Према њеним ријечима, сам чин порођаја је велика непознаница за научнике. Оно што је познато је да, без увећавања карлице и промјене величине бебине главе, а који се десио управо у неолиту, порођај би био знатно тежи и условио би питање опстанка цивилизације.

Што више сазнамо о фертилитету, то ће нам више помоћи да разумијемо процес рађања, разлоге зашто се неко може остварити као отац или мајка, као и друге феномене са којима се суочавамо свакодневно.

Професорица Стефановић је изразила жељу да своје истраживање евентуално прошири у будућности и на Црну Гору, коју радо види на својој истраживачкој и научној мапи, што ће додатно допринијети употпуњавању слике о фертилитету на територији Балкана, односно узроцима.

Након предавање професорице Стефановић, истраживач Павлос Георгиадис је представио пројекат ГРОW Обсерваторy, европску грађанску опсерваторију која повезује пољопривреднике, научнике и доносиоце одлука како би се направила заједничка акција поводом одрживог управљања земљиштем, производње хране и свјесности о земљишту, користећи савремену сензорску технологију и науку о подацима.

Пројекат се финансира из ЕУ програма за истраживање и иновације, Хоризонт 2020 и кошта 5.5 милиона еура, на период од 3 године.

Под вођством Универзитета Дундее из Велике Британије, у колаборацији 18 партнера из 8 земаља, ГРОW пројекат укључује произвођаче и фармере широм Европе који креирају и дијеле виталне податке о земљишту. Подаци се касније користе како би се произвели бољи климатски модели и прецизније прогнозе за екстремне временске догађаје.

Георгиадис је истакао да је прикупљање података, као и њихова размјена, неопходна у данашњем глобално растућем свијету, односно земљама окренутим економији знања. Укључивање грађана је од велике важности, јер владе не могу самостално да рјешавају горуће проблеме, јер њихово активно учешће само доприноси додатном прикупљању информација, односно доношењу ефикаснијих рјешења.

У том контексту, Гроw Обсерваторy је прави примјер активне грађанске заједнице, која омогућава да науке буде транспарентна и у корист друштва, односно – за друштво.

У склопу пројекта обезбијеђен је онлине курс за све заинтересоване кориснике, а мобилна апликација ће бити доступна већ од 15. октобра.

Више о пројекту Гроw Обсерваторy погледајте овдје: хттпс://гроwобсерваторy.орг/