Интервју генералне директорице Иве Вуковић за ,,Путовања": ,,Квалитетом до добрих резултата"

ВУКОВИЋ: Укупан пословни амбијент у Црној Гори је веома подстицајан за инвестирање и развој предузетништва. Посебна пажња је усмјерена на унапређење амбијента за развој бизниса у сектору туризма, имајући у виду да је туризам један од приоритетних сектора развоја Црне Горе и да бруто приходи од туризма учествују у бруто домаћем производу са преко 22%, уз тенденцију даљег раста. 

Поред конкурентних пореских стопа, уведене су и пореске олакшице за подршку туристичкој индустрији, а које су, превасходно, у функцији валоризације значајног туристичког потенцијала у правцу повећања висококвалитетног смјештајног капацитета, елиминисања сезоналности и регионалне неуједначености туристичке понуде, као и валоризације хотела који су ван туристичке функције.

Захваљујући континуираном побољшању пословног амбијента Влада Црне Горе ствара предуслове за развој туристичког сектора. Важно је истаћи да су се у туризму у посљедњих десет година десила бројна квантитативна, али и квалитативна унапређења. У посљедњих десет година у континуитету расте број високо-квалитетних смјештајних капацитета, па се данас можемо похвалити именима свјетски реномираних брендова. Према посљедњим подацима за прошлу годину промијењена је структура гостију у корист иностраних, који су забиљежили пораст учешћа са 90 % у 2016 на 96% укупног броја ноћења. 

Повећан је број “лоw цост” авио линија, чиме је повећана авио доступност Црне Горе. Међутим, овдје постоји простор за даљу валоризацију наших аеродрома. Унапријеђена је путна инфраструктура и смањено вријеме путовања до најзначајнијих туристичких центара у земљи, а градња аутопута ће додатно допринијети квалитету туристичке понуде. 

У прилог наведеном говоре и чињенице о реализацији великог броја пројеката у овом сектору. Очекује се да би стављањем у функцију 2000 нових лежајева у капацитетима високе категорије, уз претпоставку полугодишње заузетости, могло допринијети расту прихода од туризма и до 50,0 милиона еура годишње.

ВУКОВИЋ: Монетарна стабилност подразумијева цјеновну стабилност тј. стабилан ниво инфлације мјерене потрошачким цијенама. Централна банка Црне Горе нема емисиону функцију којом може утицати на регулисање инфлације, јер се у Црној Гори користи еуро као платежно средство. Раст цијена у  туризму (дефлатор) је на цјеновном нивоу потрошачких цијена, које су под утицајем кретања енергената и хране са свјетског тржишта и евентуалног утицаја административних цијена односно промјене цијена због промјене пореске политике. 

Када говоримо о финансијској стабилности, говоримо о стабилности банкарског система, па утицај туризма можемо сагледавати кроз кредитне ризике и утицај на повећање депозита. Процјењујемо да кредитни ризици везани за туристичку привреду нијесу значајни, док подаци о укупним депозитима показују континуирано сезонско повећање депозита, што представља извор финансирања финалне потрошње. 

ВУКОВИЋ: Да би и даље унапређивали нашу туристичку понуду и остали конкурентни на ино тржишту, значајне активности се усмјеравају на подизање нивоа квалитета различитих видова туристичког производа, његове диверзификације и, што нам је предност у односу на конкуренте, на што бољи начин валоризовати мали простор који омогућава да се у једном дану може боравити на плажи, рафтати Таром и скијати на Дурмитору.

Како је туристички производ врло комплексан и зависи од стања и динамике развоја и других сектора неопходно је наставити са активностима на плану обезбјеђивања квалитетне комуналне, путне, аеродромске и енергетске инфрастуктуре. Осим тога, посебну пажњу треба усмјерити на развој кадровских капацитета, јер угоститељски радници, поред квалитетног обављања својих основних радних обавеза, требају владати знањем страних језика уз поштовање правила бонтона. Изузетно је важно подизање нивоа еколошке свијести како са институционалног аспекта, тако и са аспекта свих нас као грађана Црне Горе, односно потреба за сталним предузимањем мјера и радњи на елиминисању отпада и очувању животне средине.

ВУКОВИЋ: Проблем сиве економије је изазов са којим се у јеку туристичке сезоне суочава локална, али и државна власт. Домен сиве економије најчешће се односи се на непријављивање смјештаја, неформално запошљавање, као и неиздавање фискалних рачуна. Међутим, заједничка карактеристика свих ових активности јесте ускраћивање државне касе, као и локалних буџета, средствима која би се наплатила по основу њиховог ефикасног извршавања, што заиста подстиче локалне самоуправе, али и надлежне државне органе на улагање максималних напора у рјешавању ових проблема. Конкретну процјену изгубљених новчаних средстава није могуће урадити.

Проблем непријављивања смјештајних капацитета нарочито је изражен у приватном смјештају, гдје се избјегава плаћање регистрационих такси, такси за издавање приватних соба, апартмана и лежајева. Појачаним инспекцијским надзором током цијеле године, пореске и комуналне службе на терену успијевају осигурати већу наплату прихода по овим основама.

Када су у питању угоститељски објекти, проблем неформалног запошљавања, односно такозваног ‘рада на црно’, понавља се из године у годину. Наиме, како су ови послови краткорочног карактера, послодавци често избјегавају плаћање пореских оптерећења на зараде, чиме се додатно угрожава ликвидност локалних самоуправа, поготово оних чији се буџетски примици значајно зависе од туризма.

Надлежне пореске инспекције имају додатних проблема и са наплатом прихода по основу неиздавања фискалних рачуна у угоститељским објектима. Међутим, учестале тржишне контроле, наплата заосталих пореских дуговања, као и предстојећа реформа пореске администрације у виду увођења програма електронске фискализације, значајно ће допринијети рјешавању ових проблема. Повећано изрицање новчаних казни, као и казни привремене обуставе рада, само су неке од мјера које се успјешно примјењују, а које додатно тјерају власнике ових објеката да легализују своје пословање, са крајњим циљем боље наплате пореских прихода.

У циљу јачања фискалне одговорности, државни је приоритет регулисање зоне неформалне економије, строжије спровођење фискалних правила, а све у циљу повећања буџетских примитака државе, као и пуњења буџета општина Црне Горе.

ВУКОВИЋ: Од 2016. године је у примјени плаћање пореза по сниженој стопи од 7% на услуге припремања и услуживања хране, пића и напитака у хотелима са најмање четири звјездице у Сјеверном региону, односно са најмање пет звјездица у Средишњем и Приморском региону. Наведено законско рјешење имало је за циљ јачање конкурентности у туристичком сектору, остваривање директних економских бенефита кроз повећање промета у сектору туризма као и повећање прихода од ПДВ-а од туристичке дјелатности за наведене услуге. Повећање стандардне стопе на 21% је посљедица спровођења фискалне консолидације, при чему смо и са овом стопом и даље конкурентни. Док је нижа стопа остала на 7% и представља једну од најнижих, а поред наведеног, имамо значајно шири обухват производа и услуга који се опорезују нижом стопом у односу на регион. Црна Гора је и препозната као једна од најатрактивнијих земаља за инвестирање и развој бизниса, захваљујући, између осталог и, стимулативној пореској политици. Подсјетићу само да је стопа пореза на добит свега 9%, док је стопа пореза на доходак такође 9% за категорије зарада до нивоа просјечне зараде у држави.  Законска регулатива која се односи на сектор туризма дјелимично је усклађена са Директивом Савјета 2006/112 ЕЗ, а до потпуног усклађивања ће доћи како буде текао преговарачки процес.

ВУКОВИЋ: На плану диверзификације и унапређења квалитета туристичког производа, реализује се Програм подстицајних мјера у области туризма, које су усмјерене на: развој иновативних туристичких производа који обогаћују туристичку понуду, подршку маркетинг активностима на емитивним тржиштима, организовање манифестација и подршку за развој МИЦЕ туризма. Циљ овог Програма је обогаћивање и унапређење квалитета туристичке понуде, како би се привукли туристи са нових емитивних тржишта, а у правцу генерисања већих прихода у туризму, продужења туристичке сезоне, повећања степена заузетости смјештајних капацитета, потрошње и запослености. Ефекат ових мјера је видљив у 2017. години кроз повећање броја туриста у априлу (34,4%) и новембру (35,2%), у односу на исте мјесеце претходне године, што указује на све дужи период трајања сезоне. С обзиром на све већи значај љетње сезоне у зимским туристичким центрима, врши се унапређење промоције активног туризма, заснованог на природи. С тим у вези, успостављена је сарадња са представницима најпознатије он-лине платформе за промоцију активног одмора www.оутдоорацтиве.цом (броји више од 1,5 милион посјета мјесечно и више од 260 хиљада регистрованих чланова), тако да је понуда Црне Горе већ  доступна на њиховој платформи.

ВУКОВИЋ: Приватизационе активности  у Црној Гори, одвијају се у циљу остваривања већег привредног раста, обезбјеђивања нових радних мјеста и запошљавања и  стварања бољих услова за раст животног стандарда становништва. У циљу подстицања заинтересованости ино инвеститора за улагања у нашу земљу, Влада Црне Горе континуирано спроводи активности на унапријеђењу пословног амбијента, првенствено кроз улагања у оне туристичке потенцијале који одражавају визију Црне Горе као сигурне и висококвалитетне туристичке дестинације. Стране директне инвестиције представљају један од најважнијих инструмената посредством којих се подстиче раст националне економије.  Од обнове независности Црне Горе нето прилив страних директних инвестиција износио је преко 6 млрд.€, док су се од  придружења Алијанси (прошле године) улагања страних инвеститора из држава чланица Алијансе у Црну Гору удвостручила.            

 

Највећи број пројеката у туризму се реализује путем греенфиелд инвестиција и  углавном се ради о изградњи хотелских капацитета. Како се Црна Гора позиционирала као сигурна и атрактивна туристичка дестинација, евидентно је присуство великог броја свјетски препознатљивих ино инвестотора. 

Планом приватизације за 2018, предвиђено је спровођење приватизације моделом јавно-приватног партнерства  великог броја актрактивних туристичких локалитета како на југу тако и на сјеверу земље, као и управљање   ексклузивним туристичким комплексима давањем истих у закуп.   Највећи дио до сада невалоризованих туристичких потенцијала управо ће моделом јавно-приватног партнертва добити своје мјесто у укупној туристичкој понуди Црне Горе.  Влада је  почетком августа понудила Нацрт концесионог акта за аеродроме на период од 25 до 30 година, сматрајући да ће црногорски аеродроми по концесионом моделу понуђени у дугорочан закуп, бити најбоље рјешење да се квалитетније валоризују потенцијали аеродрома и исти остану у државном власништву. Очекивања су да би на овај начин, сектор туризма добио додатну и значајну подршку.    

             

Јачањем јавно приватног партнерства, афирмише се економичнија, дјелотворнија и успешнија производња јавних производа или услуга у односу на традиционалан начин. У циљу стварања законских препоставки за развој ЈПП-а,  очекује се  усвајање Закона о јавно-приватном партнерству, којим ће се објединити сви облици јавно-приватног партнерства, укључујући и концесије, а Црна Гора ће бити прва од земаља кандидата и чланица која је регулативу у дијелу концесија ускладила са новом Директивом ЕУ из 2014. године. Поменути закон ће  системски омогућити  да се у будућности реализује већина крупнијих инфраструктурних и осталих пројеката за које постоји интересовање приватног сектора усклађено са  стратешким приоритетима  и визијом развоја Црне Горе.