Културу сачувати од дневне политике

“Имајући у виду да је 41. Влада Црне Горе на половини свог мандата, сасвим сигурно могу да устврдим да је у протекле двије године урађено јако пуно у области културе, али и да нам преостаје не мање планираних активности које је неопходно реализовати. Увјерен сам да је Министарство културе својим радом допринијело укупној позитивној слици коју оставља у очима и домаће и иностране јавности актуелна Влада чији сам члан”.

* Који су то најзначајнији пројекти које сте реализовали?

“Подсјетићу Вас да је у актуелном мандате Владе основан Филмски центар, а до краја године је планирано и дуго очекивани завршетак објекта у којем ће свој рад несметано остваривати три црногорске институције културе - Музички центар, Црногорска кинотека и Филмски центар. Када већ говоримо о филму, Црна Гора је створила све неопходне предуслове да од 1.јануара 2019. постане чланица Еуримагес фонда за кинематографију. Такође, посебно важним желим истаћи активности на измјени позитивно правних прописа, којима смо створили услове да будемо атрактивна филмска дестинација - и на томе нећемо стати. Желимо у пуном капацитету искористити компаративне предности које наша држава има у погледу локације за филмску индустрију. Активно партиципирамо у три ИПА пројекта, при чему у два имамо и лидерске позиције. Министарство културе је у овој години суфинансирало 208 пројеката и програма у области културно-умјетничког стваралаштва. Програмом заштите и очувања културних добара за 2018. обухваћено је 116 пројеката и програма из области конзерваторске, музејске, библиотечке, архивске и кинотечке дјелатности у укупном износу од 1.14 еура”.

“О културном туризму и креативним индустријама у перспективи ће се говорити као о генераторима развоја црногорске културе. Културним туризмом спајамо два велика, развојна потенцијала наше земље, и процесом синергетског ефекта долазимо до реализације циљева какви су остваривања добити са једне стране и даља промоција географских потенцијала који су бројни. Не треба заборавити ни његов допринос јачању свијести о културним вриједностима, као и у креирању културног идентитета и позитивног имиџа заједнице. Када је ријеч о креативним индустријама имали сте прилике у средствима јавног информисања да видите, или пак прочитате о нашој амбицији да производе наших умјетника учинимо видљивијим и тржишно орјентисанијим, те је у том погледу планирана реализација шест Креативних хабова у Црној Гори. Наиме, ријеч је о амбицији Министарства културе да створи неоходне предуслове за рад наших умјетника, али и да њихова умјетничка дјела буду адекватно вреднована на тржишту чиме задовољавамо принцип одрживост. Посебно нас охрабрује чињеница што ћемо већ до краја ове године имати прве производе под брендом ‘Цреативе Монтенегро’ – производе који су резултат креативности наших умјетника, и умјешности наших предузетника”.

* У протекле двије године Министарство културе је суфинансирало бројне пројекте, чак 384. Које бисте ви издвојили?

“Подршка и подстицај развоја културе путем продукције програма и пројеката је основна обавеза Министарства културе, која се реализује кроз различите моделе. Примарни модел подршке је јавни конкурс, што је компатибилно и са европском правном тековином, тако да Министарство по том основу издваја и највећа буџетска средства. Подршка је намијењена активностима општинских установа културе и другим институционалним формама у култури, као и појединцима који су реализатори ауторских пројеката. У односу на подручје примјене и број пројеката који се подржава током године је велики. У 2017. години подржали смо 176 програма и пројеката, а у 2018. години 208. Као што се може видјети и из саме Одлуке, подршка се обезбјеђује за све области културе и обухвата све црногорске општине. Интенција ове мјере је да се селектују најквалитетнији садржаји у култури, уз поштовање прописаних умјетничких и продукционих критеријума. Поред тога, спровођењем ове мјере остварује се равномјеран развој кутуре, као један од утврђених развојних приоритета. Ако је неопходно да издвојим неке од подржаних пројеката, указао бих на то да је са аспекта Министарства културе веома важно објављивање монографских публикација и међународна презентација наших умјетника, у области ликовне умјетности; нове продукције балетских представа шкла “Принцеза Ксенија” и “Васа Павић, у области музичко сценских дјелатнбости; објављивање нових рукописа црногорских књижевника, као и преводи црногорске књижевности у области издавачке дјелатности. и по обиму и по комплексности веома су значајни фестивали и манифестације, гдје се такође приоритет даје новим садржајима и фестивалским продукцијама.

У овој области свакако су најзначајнији Барски љетопис, Будва Град театар, Фестивал глумца у Никшићу, Пургаторије Тиват. Код селекције се води рачуна и о томе да буду заступљене све форме умјетничког изражавања. Тим поводом у области филмских фестивала издвојио бих Ундерхилл фест, од музичких Фестивал младих музичара Црне Горе и Маде ин Неw Јорк Јазз фестивал, Флуид дизајн у области визуелних умјетности, за издавачки сецтор важни су сајмови књига у Подгорици. И на крају, као једине фестивал тог профила у Црној Гори издвојио бих Интернационални симпозијум скулптуре у Даниловграду и Фестивал луткарства у Подгорици. Као што је наведено, кроз Програм заштите и очувања културних добара, који доноси Влада Црне Горе на годишњем нивоу је у протекле двије године финансирало и суфинансирало 216 програма и пројеката од значаја за остваривање јавног интереса у области културне баштине Црне Горе. Један од главних циљева Програма заштите и очувања је равномјерни развој културе на територији цијеле Црне Горе, а спроводи се ради унапрјеђења стања културних добара, очувања, заштите, валоризације, презентације и популаризације културне баштине, као и унапрјеђењу услова за примјену закона из области културне баштине. Цијенећи наведено, поменућу вишегодишња археолошка и конзерваторска истраживања археолошких локалитета: Црвене стијене код Никшића, Средњевјековног града Свача, некадашњег рудника Брсково, Муниципиума С код Пљеваља,Вилла Рустике – Бистрица, и локалитет Самоград - Општина Бијело Поље, Жабљака Црнојевића, Дукље, Ћаф Киша код Тузи, Пећина град код Петњице, као и подводна истраживања и валоризовање подводних археолошких локалитета. Такође, у циљу унапрјеђења њиховог стања значајне активности спроводимо и на сакралним, профаним и фортификационим непокретним културним добрима, издвојићу: Утврђње Излит, Тврђаву Оногошт, Жабљак Црнојевића, Бедеме Старог града Будве, Утврђење Медун, Кучанску џамија, Цетињски манастир, Цркву светог Петра и Павла у Никшићу, цркву Св. Тројице у Пљевљима, три некрополе стећака: Грчко гробље у Плужинама, Баре Жугица и Грчко гробље на Жабљаку и др. Значај ових и других пројеката је немјерљив, како због чињенице да је обухваћена територија цијеле државе, тако и због укључивања наших стручних ресурса а нарочито међународних партнера, који кроз размјену искустава и савременог техничко технолошког приступа посебно у конзерваторској дјелатности, чине да се постојеће вриједности баштине очувају и пренесу будућим генерацијама”.

“Статуси умјетника у Црној Гори бољи су у квалитативном контексту него раније, али на њима треба и даље радити и унапријеђивати их. Међутим, важно је да дође до спознаје и код самих ствараоца, да се морају борити за своје позиције, ту превасходно мислим на неопходност усвајања тржишног начина размиљања, управо ту видим потенцијале креативних индустија, које ће им као својеврстан алат бити од користи. Убрзана глобална кретања све нас тјерају да се у континуитету усавршавамо и мијењамо, па ако хоћете да промјенама у себи мијењамо ствари око себе. Министарство културе ће учинити све да кроз спровођење законске и подзаконске легислативе, али и кроз практичну подршку буде сервис црногорским умјетницима, као што је то био случај и до сада".

“Уколико имамо у виду програмске линије које подржава Еуримаге, а односе се на помоћ копродукционој сарадњи, дистрибуцији, биоскопима и дигитализацији, онда је сасвим извјесно да је чланство Црне Горе у овом потпорном фонду веома битно за црногорски кинематграфских сектор у цјелини. У којој мјери ће његови бенефити бити искоришћени, зависиће искључиво од потенцијала самог сектора и спремности да сарађују са регионалним и европским партнерима. Питање дигитализације биоскопа биће под посебном пажњом Министарства културе, али и локалних самоуправа у чијој су надлежности. Намјерни смо да припремимо посебан програм дигитализације, по узору на земље региона и да га реализујемо у сарадњи са Еуримагесом. То је једна од мјера унапређења кинематографске дјелатности, планирана Националним програмом развоја кинематографије 2018-2023. Када су у питању просторни капацитети Музичког центра, Црногорске кинотеке и Филмског центра, дужан сам рећи да су све три институције од свог оснивања радиле у изнајмљеним и неусловним просторима, што у сваком случају отежавало њихов рад. Међутим, та околност само показује са колико ентузијазма и посвећености запослени у тим установама раде, јер су резултати њиховог рада и те како видљиви и изузетно добро вредновани на умјетничкој сцени, домаћој и иностраној. Сигуран сам да ће нови, односно реновирани објекат некадашњег Дома Војске, гдје ће све три установе бити смјештене, представљати додатни подстицај. Поред просторних услова, техничко-технолошка опремљеност објекта, извјесно ће утицати и на продукцију нових програма и пројеката.”

“Министарство културе у континуитету води рачуна о равномјерном регионалном развоју културе, у складу са постојећим културним ресурсима, препознатим потребама и захтјевима појединачних дјелатности. То је посебно препознато у стратешким документима почев од Програма развоја култре 2016-2020., преко годишњих конкурса из области културне баштине и културно-умјетничког стваралаштва, до појединачног програма Развој културе на сјеверу. Све то поткрепљују бројни пројекти који се реализују на сјеверу, који се односе на изградњу и санацију објеката културе, развој програмских активности, као и сарадњу са локалним јавним установама, које обављају конзерваторску, музејску, односно библиотечку дјелатност. Поменућемо сарадњу са органима локалне самоуправе на имплементацији прописа из области културне баштине, а нарочито у дијелу оснивања или реорганизовања музејских и библиотечких установа. Такође, Министарство културе је у протеклом периоду, финансијски подржавало бројне пројекте који се односе на спровођење конзерваторских мјера на музејском материјалу локалних установа, нарочито на сјеверу, и то у сарадњи са Музејем из Бијелог Поља, Пљеваља, Рожаја, Берана и др. С поносом истичем да смо успјешно реконструисали Центар за културу у Пљевљима, чиме смо створили предуслове за континуиран развој културе том граду на сјеверу”.

“Култура у Црној Гори има мјесто које јој и припада у друштву, уважавана је и ваљано сагледавана, са бројним развојним потенцијалима, на чијој реализацији се у континуитету и посвећено ради. Убијеђен сам да ће се са тим односом наставити и у будућности. Неопходно је културу сачувати од све чешће злоупотребе и насртаја у контекстима дневне политике и неријетко малициозних иступа појединаца и група. Она се мора третирати као колективно добро, дакле нешто што припада свима нама, и што ни у једном сегменту не смије бити предмет оспоравања или негирања. Ако о њој са великим уважавањем говоре у свијету не видим зашто би то био проблем и нама самима. Влада Црне Горе област културе третира као један од приоритета, што ме посебно радује и надахњује у будућем раду.”

“Црна Гора се залазе за слободне и јавности и етичком кодексу одговорне медије и то сматрам као једну од темељних вриједности наше европске будућности. Црној Гори требају медији који раде у интересу јавности. Управо ова начела промовишу одрживу праксу и најбоља професионална искуства. Управо зато, главне смјернице на плану економских реформи којима је Црна Гора максимално и искрено посвећена, јесу слобода и повољан амбијент за рад медија, професионално унапређење и одрживост медијске плуралистичке сцене. Посебно желим нагласити да Влада и Министарство на чијем сам челу, посебну пажњу посвећује континуираним активностима надлежних државних органа са циљем осигурања слободног и несметаног дјеловања медија и безбједности новинара, што представља кључни приоритет Владе ЦГ. Као што знате унапрјеђујемо медијско законодавство кроз израду новог Закона о медијима и измјенама и допунама Закона о националном јавном емитеру РТЦГ. Задовољан сам радом мултиресорских радних група и оним што смо заједнички усагласили на тим тијелима, јер смо добили знатно унапрјеђена законска рјешења, која гарантују и унапрјеђују политичку, институционалну и финансијску независност националног јавног емитера РТЦГ и независног регулатора Агенције за електронске медије. Нацртом Закона о медијима као кровним законом ове области, предвиђен је широк спектар рјешења и института примјерених релевантним међународним стандардима и добрим праксама. У Нацрту закона питање одрживости медијске сцене и заштите медијског плурализма предвиђено је институтом Фонда за подстицање плурализма и разноврсности медија, чији ће приступ без дискриминације имати сви комерцијални медији, електронски, штампани и он-лајн медији. Предвиђено је и конституисање и консолидација јединственог саморегулаторног тијела, а Влада ће путем поменутог Фонда подржати рад овог тијела. Недавно смо добили коментаре релевантних међународних институција, тако да ћемо почетком децембра расписати и јавну расправа”.