Дрљевић: Оваква динамика нам даје за право да вјерујемо да ћемо бити спремни за чланство и прије 2025

Интервју са главним преговарачем Александром Дрљевићем за портал Еуропеан Wестерн Балканс. Интервју је урађен у контексту предстојеће конференције "Западни Балкан и владавина права: Колико близу ЕУ?" у Подгорици, гдје ће Дрљевић бити један од говориника.

ЕWБ: Које су најзначајније реформе које је Црна Гора спровела у областима обухвац́еним поглављима 23 и 24 од објављивања извјештаја Европске комисије у априлу?

АД: Поглавља 23 и 24 су срж преговарачког процеса, и од напретка у тим областима зависи темпо укупних преговора и кретања према ЕУ.

Европска комисија је прије двије седмице представила Радни документ о стању у преговорима за ова два поглавља, у ком је препознала све активности које су црногорске институције предузимале у циљу унапређења владавине права, односно подизања квалитета и сигурности наших грађана.

Тај документ, који је доступан на увид јавности, препознаје напредак на многим пољима – у рефоми законодавства и изградњи институција, уз резултате у областима борбе против корупције на високом нивоу, организованог криминала, прања новца и привременог одузимања имовине, као и борбе против дискриминације и заштите странаца.

Подсјетићу овом приликом само на неке од нотираних резултата у том документу, који су битни за разумијевање напретка у овој области. У процесу реформе правосуђа имамо висок степен примјене стандарда када је у питању законодавни и институционални оквир, али и трогодишња имплементација закона, посебно када су у питању конкурси на националном нивоу као и примјена система оцјењивања судија и државних тужилаца.

Агенција за спречавање корупције издала је 118 мишљења на захтјев јавних функционера и органа; 26 одлука о неспојивости функције и сукобу интереса. У 2017. години било је 127 мишљења и 58 одлука. На основу мишљења и одлука Агенције, 53 јавна функционера поднијела су оставке на своју функцију или функције, што је за 16 више него у прошлој години.

Препознати су резултати и Специјалног државног тужилаштва, посебно када је у питању броба против корупције на високом нивоу - од јануара до краја септембра 2018. године покренуте су нове истраге у 8 предмета корупције на високом нивоу, против 100 физичких и 49 правних лица, а у истом периоду против 28 физичких лица и 2 правна лица подигнуте су оптужнице за кривична дјела са елементима корупције и злоупотребом положаја.

У периоду од октобра 2017. до августа 2018. године, 182 особе су кривично гоњене за кривична дјела са елементима организованог криминала. Спријечено је 15 тешких кривичних дјела.

У извјестају је констатован биланс остварених резултата у борби против прања новца и привремено одузете имовине, када је у питању период од објављивања Извјестаја о Црној Гори.

У борби против кријумчарења цигарета, полиција је извршила заплијене кријумчарених цигарета (укупне вриједности веће од 10 милиона ЕУР) у три различита случаја који су укључивали десетине правних и физичких лица.

Наравно да документ констатује и одређене изазове са јасниим препорукама за њихово превазилазење. Влада Црне Горе, као и независне и правосудне институције су спремне да одговоре свим изазовима и да препоруке из документа користе као смјернице за даљи рад.

ЕWБ: ЕК у Извјештају оцјењује да је напредак ограничен у области слободе изражавања, посебно расвјетљавања напада на новинаре и медије. Шта Црна Гора планира да уради како би побољшала резултате у овој области?

АД: Ово друштво, као и свако које тежи томе да постане демократско и модерно, мора почивати на слободи изражавања, па тако сваки напад на новинаре и медије сматрамо покушајем да се уздрма један од тих темеља. Црна Гора је у потпуности посвец́ена константном унапређивању стандарда у областима слободе изражавања и медија и разумијемо важност ове слободе као једне од фундаменталних вриједности ЕУ.

Свјесни потребе за чувањем ове слободе, увјеравам вас да државне институције константно раде на процесуирању напада на новинаре и имовину медија и боре се против подстицања напада на новинаре, што ће, надамо се, резултирати откривањем извршилаца и налогодаваца тих кривичних дјела.

Осим напора на репресивном плану, опредијељени смо и ка унапређењу законодавног оквира у области медија. Очекујемо да убрзо буду утврђени нови закони о медијима као и измјене и допуне закона о националном јавном емитеру РТЦГ. Такође до краја сљедеће године очекујемо и измјене закона о електронским медијима.

ЕWБ: Према подацима, број убистава који се могу квалификовати као обрачуни криминалних група, на подручју Србије и Црне Горе, значајно је повец́ан од 2015. Како двије земље могу заједно ефикасније да ураде како би гарантовале безбједност својих грађана?

АД: Борба против организованог криминала даје боље резултате него у претходним годинама, дијелом због ојачане полицијске сарадње са државама чланицама ЕУ. Црногорска полиција учествовала је у низу међународних полицијских операција високог профила, које су довеле до хапшења чланова криминалних група и веома значајних заплијена опојне дроге.

Што се тиче заједничких активности са државама региона, међу којима је Србија, напоменућу да је Црна Гора од јануара до маја 2018. године наставила да води заједничке патроле са свим сусједним земљама, изузев Хрватске. Сарадња са сусједним земљама у области пограничног саобраћаја наставила је да се несметано одвија, уз отварање новог заједничког граничног прелаза са Албанијом у јулу и потписивање различитих протокола и споразума, док су други у припреми.

Гранична сарадња са Србијом је значајно напредовала потписивањем девет билатералних споразума у августу, у вези са неколико међународних граничних прелаза и заједничких граничних прелаза.

Свјесни смо да је константна и интензивна сарадња на регионалном нивоу једини адекватан одговор на дјеловање организованих криминалних група на овим просторима, чије активности не признају границе, због чега ћемо наставити са овако динамичном сарадњом која ће, вјерујемо, у будућности резултирати већом безбједношћу грађана наше, али и свих држава региона.

ЕWБ: Један од главних проблема у свим земљама Западног Балкана је политички утицај на номинално независна надзорна тијела. Како бисте оцијенили ситуацију у Црној Гори у вези с тим, посебно када је ријеч о релативно младој Агенцији за спрјечавање корупције?

АД: Наша одлучност да се формира систем владавине права на основу европског модела се огледа у чињеници да је досад око 70 закона усвојено или измијењено у овој области, као и да је инстутионални оквир за борбу против корупције и организованог криминала успостављен оснивањем Агенције за спречавање корупције и Специјалног државног тужилаштва.
И Европска комисија је, кроз своје извјештаје, препознала ефикасност и активности Агенције за спречавање корупције.

Вјерујем да о независности и функционалности Агенције најбоље говоре њени резултати. Наиме, осим резултата које сам већ навео а који се односе на област сукоба интереса, Агенција је у овој години почела да издаје прекршајне налоге и изриче прекршајне казне, а спровела је и низ активности у дијелу финансирања политичких партија и изборних кампања за предсједничке и локалне изборе. До краја јуна 2018. године покренула је 17 прекршајних поступака против политичких субјеката и одговорних лица.

ЕWБ: Да ли очекујете да ц́е Црна Гора моц́и да затвори сва своја преговарачка поглавља како би постала чланица ЕУ до 2025. године?

Трансформација црногорског друштва у складу са системом европских вриједности који је заснован на владавини права је комплексан процес, којем је Влада од почетка истински посвећена, уз чување добробити и просперитета наших грађана као примарног циља.

Отварањем и затварањем преговарачких поглавља Црна Гора јача унутрашњу спремност за чланство. Више пута смо истицали да чланство у ЕУ није једини циљ, већ да је суштинска демократизација овог друштва заправо у основи у основи овог процеса. Потврда да добро обављамо тај посао лежи у чињеници да смо досад отворили 31 преговарачко поглавље, а да очекујемо отварање и преостала два.

Оваква динамика нам даје за право да вјеурјемо да ћемо бити спремни за чланство и прије 2025. године. Имајући у виду да затварање преговора неће зависити само од нас, већ од спољних фактора, као што је ситуација у ЕУ и државама чланицама, незахвално је давати било какве прогнозе и временске одреднице, а такав приступ ћемо задржати и у наредном периоду.

Оно што је сигурно је да имамо подршку европских партнера у овоме што радимо и тај моменат треба искористити на најбољи могуц́и начин.

Еуропеан Wестерн Балканс