- Влада Црне Горе
Министарство одбране Бошковић: Тито је препознао црногорску искру и ува...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Бошковић: Тито је препознао црногорску искру и уважио њена права
Објављено: 19.12.2018. • 21:20 Аутор: мод
“Црна Гора и Јосип Броз Тито у Другом свјетском рату нераскидиво су повезани. Тито је препознао црногорску искру и уважио њена права, адекватно је третирајући за њену борбу и допринос слободарском свијету”, казао је министар одбране, мр Предраг Бошковић приликом данашњег откривања споменика Јосипу Брозу Титу у Подгорици.
Бошковић је истакао да у сјећањима народа остају они људи које надживе властите идеје, снагом дјела опиру се друштвеном забораву, а постају дио трајног колективног памћења.
Он се осврнуо на војну димензију црногорског постојања коју су условиле, како је казао, друштвене околности.
“Војни позив и улога војног фактора као једног од најцјењенијих друштвених категорија одлучујуће су обликовали црногорско друштво. Перцепција свега што је везано за војску и борбу за слободу као дио сопственог идентитета, задржала се и у годинама пред и током Другог свјетског рата. На таквим основама сусрела се Црна Гора са Титом као идеја коју је представљао – федеративно уређење и равноправну Црну Гору као историјски минимум”, истакао је министар одбране.
Он је додао да је, осим идеје слободарства дубоко утканог у црногорском коду, општа маргинализација црногорске посебности у периоду између два рата, узрокована губитком државних атрибута, непостојање алтернативних покрета у антифашистичкој борби, имала за посљедицу да су се Црногорци већински опредијелили за револуционарни и народноослободилачки покрет.
Таквој борби, истакао је министар, допринос Црне Горе је огроман - начелник Врховног штаба, прва војна личност цјелокупног покрета током цијелог рата био је из Црне Горе, од укупно 14 начелника Генералштаба ЈНА тројица су били Црногорци. “У периоду од када је први пут у НОБ-у 1943. године уведен чин генерала па до када је престала да постоји ЈНА, из Црне Горе у њеном саставу било је готово 200 генерала и адмирал”, подсјетио је Бошковић.
Он је казао да је под Титовом командом, поред борбе за слободу, вођена и борба за еманципацију Црне Горе и остварење њеног национално-државног питања. “Тито је препознао црногорску искру, уважио њена права, адекватно је третирајућио за њену борбу и допринос слободарском свијету”, истакао је Бошковић.
Министар је закључио да са ове дистанце ми нијесмо ни да судимо ни да прослављамо, већ да цијенимо оне вриједности које су оставиле трајан печат једном времену, а борба против фашизма и исправљање неправде након Првог свјетског рата парадигма су данашњег опстанка и савремених тежњи.
“У граду који је некада носио његово име нека се уздиже и ово знамење”, казао је Бошовић, додајући да је ово споменик не само Титу, већ Црној Гори, њеном рађању и поновном успињању.
Бошковић је истакао да у сјећањима народа остају они људи које надживе властите идеје, снагом дјела опиру се друштвеном забораву, а постају дио трајног колективног памћења.
Он се осврнуо на војну димензију црногорског постојања коју су условиле, како је казао, друштвене околности.
“Војни позив и улога војног фактора као једног од најцјењенијих друштвених категорија одлучујуће су обликовали црногорско друштво. Перцепција свега што је везано за војску и борбу за слободу као дио сопственог идентитета, задржала се и у годинама пред и током Другог свјетског рата. На таквим основама сусрела се Црна Гора са Титом као идеја коју је представљао – федеративно уређење и равноправну Црну Гору као историјски минимум”, истакао је министар одбране.
Он је додао да је, осим идеје слободарства дубоко утканог у црногорском коду, општа маргинализација црногорске посебности у периоду између два рата, узрокована губитком државних атрибута, непостојање алтернативних покрета у антифашистичкој борби, имала за посљедицу да су се Црногорци већински опредијелили за револуционарни и народноослободилачки покрет.
Таквој борби, истакао је министар, допринос Црне Горе је огроман - начелник Врховног штаба, прва војна личност цјелокупног покрета током цијелог рата био је из Црне Горе, од укупно 14 начелника Генералштаба ЈНА тројица су били Црногорци. “У периоду од када је први пут у НОБ-у 1943. године уведен чин генерала па до када је престала да постоји ЈНА, из Црне Горе у њеном саставу било је готово 200 генерала и адмирал”, подсјетио је Бошковић.
Он је казао да је под Титовом командом, поред борбе за слободу, вођена и борба за еманципацију Црне Горе и остварење њеног национално-државног питања. “Тито је препознао црногорску искру, уважио њена права, адекватно је третирајућио за њену борбу и допринос слободарском свијету”, истакао је Бошковић.
Министар је закључио да са ове дистанце ми нијесмо ни да судимо ни да прослављамо, већ да цијенимо оне вриједности које су оставиле трајан печат једном времену, а борба против фашизма и исправљање неправде након Првог свјетског рата парадигма су данашњег опстанка и савремених тежњи.
“У граду који је некада носио његово име нека се уздиже и ово знамење”, казао је Бошовић, додајући да је ово споменик не само Титу, већ Црној Гори, њеном рађању и поновном успињању.
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?