Лица са инвалидитетом не смију остати друштвено невидљива:њихово учешће у јавном животу показатељ степена интегрисаности у друштву

Уједињене нације су ове године поставиле фокус на унапређење учешћа лица са инвалидитетом и њиховог лидерства, односно оснаживање лица са инвалидитетом за инклузивни, правични и одрживи развој као што је предвиђено Агендом 2030. У Агенди стоји да се мора изградити друштво које "никога не оставља иза себе, то јест, које укључује све грађане и не занемарује никога".

Влада Црне Горе ствара услове за активно укључивање лица са инвалидитетом у друштвено-политички живот будући да је једнако остваривање људских права један од најважнијих претпоставки демократије, казала је Бланка Радошевић-Маровић на Округлом столу који је Министарство за људска и мањинска права организовало у сусрет Међународном дану особа са инвалидитетом.

Министарство за људска и мањинска права прати примјену међународних стандарда за заштиту лица са инвалидитетом, предузимање мјера за њихову имплементацију у правни систем Црне Горе, спровођење законског и стратешког оквира, али ради, заједно са свим релевантним актерима, на подизању свијести опште и стручне јавности кроз едукације и тренинге у вези са елиминацијом стереотипа и предрасуда, истакла је Радошевић-Маровић.

Преко милијарду људи, или приближно 15 одсто светске популације, живи са неким обликом инвалидитета. 3. децембар сваке године јасно осветљава проблеме и изазове са којима се суочавају лица са инвалидитетом.

Лица са инвалидитетом не смију остати друштвено невидљива јер имају сва права на једнаке могућности, али и право на различитост.

Ове године, министарство је иницирало одржавање Округлог стола на тему учешћа лица са инвалидитетом у политичком и јавном животу, рекла је Радошевић-Маровић, управо у циљу развијања политичке равноправности односно омогућавању лицима са инвалидитетом да буду на мјестима доносилаца одлука.

Др Дамјан Татић, члан УН Комитета за права лица са инвалидитетом истакао је да је чланом 21 Универзалне декларације о правима човјека сваком појединцу/ки гарантовано право да учествује у управљању јавним пословима своје земље.

Др Татић је презентовао да лица са инвалидитетом имају вишеструке потешкоће када је ријеч о остваривању и бирачког права. Особе под старатељством могу бити лишене права да бирају и да буду биране у органе власти. Затим, особе са сензорним инвалидитетом често не могу да дођу до релевантних информација, а корисници колица наилазе на неприступачна гласачка мјеста. Слабовидим и лицима са оштећењем вида потребно је обезбједити на неприкосновен начин подршку,а да иста не утиче на слободно испољавање бирачке воље.

Као главни изазов у области заштите и унапређења права лица са инвалидитетом препознато је њихово аутетнтично представљање, као и њихово аутентично заступање.Такође, констатовано је да велики изазов остаје примјена правних прописа, те питање како да доносиоци одлука подстакну лица са инвалидитетом да се укључе у политички и јавни живот.

Министарство за људска и мањинска права наставиће да спроводи политику и активности у правцу пуне интеграције лица са инвалидитетом и њихове заштите од дискриминације, те остваривање њихових основних људских права у пуном обиму, рекла је Радошевић-Маровић. Питање учешћа лица са инвалидитетом у јавном и поличком животу с правом постаје све актуелније и потребније у савременом друштву које поштује демократске принципе.

Учесници и учеснице догађаја били су представници и представнице невладиног сектора из области заштите и унапређења права лица са инвалидитетом, државних институција, Скупштине Црне Горе и медија.

Министарство за људска и мањинска права