Бошковић: Нескривено мијешање Србије у унутрашња питања Црне Горе

“Јасно је да се протести које организује, под наводницима, СПЦ, прије свега, користе као негација државног бића Црне Горе, њеног државног идентитета и, на крају, Црне Горе као независне државе. Имали смо поруке појединаца и институција које говоре да ће се Црна Гора вратити као дио Србије, што говори да се природа протеста уопште не односи на Закон о слободи вјероисповијести, јер он иде у правцу поштовања свих вјерских слобода и Црне Горе као грађанске државе. Сва та кампања је усмјерена ка негацији Црне Горе као државе и Црногораца као нације”.

Бошковић је поручио да све то изискује дубљу анализу, шта се све иза тога крије.

Истакао је да је било неопходно уредити права и обавезе вјерских заједница, јер је претходни Закон донешен 1977. године. 

Министар одбране је поручио да нови Закон није оптерећујући, већ добар, каквим су га оцијенили, како је казао, и неки великодостојници СПЦ.

“СПЦ жели да остане ван правног система Црне Горе. Подсјећам, прије овог Закона само СПЦ није била регистрована, јер је жељела да буде ван тога и изнад саме државе Црне Горе. Закон је ступио на снагу, неће се повући, али, као што је премијер нагласио, Влада Црне Горе спремна је да разговара са МЦП о темељном уговору”, нагласио је Бошковић.

Он је саопштио да по том питању Црна Гора има пуну подршку међународне заједнице, јер не ради ништа супротно стремљењима интеграцији у ЕУ.

Министар одбране је подсјетио да се на новом Закону радило више од четири године, те да је добио подршку са свих релевантних међународних адреса, између осталог и Венецијанске комисије. Оцијенио је да је управо тај Закон искоришћен као окидач за спровођење малициозних активности против наше државе.

“Црна Гора је у НАТО-у препозната као земља под великим хибридним утицајем разних страна, прије свега Србије и Русије, због чега смо имали посјету контрахибридног тима Алијансе. Црна Гора се борила и избориће се, јер имамо капацитете да одговоримо на такве пријетње”, нагласио је Бошковић и подсјетио на дешавања из 2016. уочи парламентарних избора, када смо на дјелу имали покушај тероризма и убиства тадашњег премијера.

Коментаришући дешавања на Блиском истоку, он је оцијенио да имамо деескалацију сукоба, те да се ситуација у том региону стабилизује.

“Пратимо ситуацију заједно с Алијансом, на основу ње процијенићемо да ли ћемо слати једног до два војника у ту мисију у другој половини године”, истакао је министар одбране.