Откривен споменик поводом 132 године од битке на Фундини

Министар одбране Боро Вучинић:

Уважени пријатељи, поштовани Кучи,

Окупили смо се данас у Фундини, на попришту још једне црногорске битке вођене у љето давне 1876. године. Била је то година црногорских побједа за своју слободу и своју државу.

То је било вријеме које ће се заувијек памтити као "Вељи рат" који је довео до највеће, не само војне, већ и дипломатске побједе Црне Горе.

Епилог тог ратовања и извојеваних побједа био је признање њене независности на Берлинском конгресу, двије године касније.

Неколико историјских побједничких битака у низу, тих година, пресудно су утицале на значајно територијално проширење Црне Горе, а посебно на њено државотворно очвршћење и позиционирање на тадашњој мапи Европе.

Дакле, Црна Гора је стварана кроз бурну прошлост на балканској вјетрометини.

Ово је право мјесто и вријеме да се подсјетимо на свијетле и слободарске традиције наших предака и историју непрекидног војевања за слободу и државну независност. Била су то времена израженог ратничког култа, кад су чојство и јунаштво били мјера живота и смрти.

Османлије су често покушавале да, управо овим правцем, обезбиједе пролаз за дубље продирање у залеђе тадашње Црне Горе. Практично, такву могућност су имали само овим коридором, који је уклијештен између ријека Мораче, Цијевне и Рибнице и планине Жијево.

Стратегијски план напада на Фундину, Турци су сковали у Подгорици. План је, међутим, био откривен, а затим су одбрану и одговор турској војсци на Фундини договорили двојица војвода Марко Миљанов и Илија Пламенац. Позвали су у Куче црногорске војводе и официре са јужног фронта и након тога окупили војску која је бројила око 5.000 ратника.

А наш истакнути историчар доктор Бранко Павићевић пише: "У вријеме кад је Књаз Никола са неколико батаљона хитао ка Бјелопавлићима, турска војска из Подгорице предузела је покрет ка Фундини.
На полазним позицијама, испред саме Подгорице, лијево и десно од пута Подгорица Фундина и Подгорица Медун, налазило се концентрисаних 20.000 отоманских војника са артиљеријом од 14 оруђа.
У зору 14. августа 1876. године, отомански главни заповједник Мушир Махмут-паша предузео је концентрично наступање са својим трупама у три нападачке колоне.
Насупрот Махмут-пашиним трупама стајала је невелика војска, од свега шест батаљона и четири чете пиперског батаљона.

Дуго су војни историчари испитивали околности под којима је вођена битка на Фундини, у жељи да одговоре како то да толика војска порази пробрану отоманску силу.
Мистерија ове битке и велике црногорске побједе била је у сложности команданата и командира који су знали кад треба устукнути и повући се, а када прикупити снагу да би се прешло из одбране у напад. Што је најтеже, битка је вођена у љутом кршу, кад се у августу по дневној припеци од жеге пада у несвијест.
О самој драми Фундинске битке много се причало, почев од главног војводе Божа Петровића, затим војводе Илије Пламенца, војводе Марка Миљанова, као и свим командирима без изузетка. Уз сав респект према прослављеним командантима и командирима, официрима и барјактарима... дух и појава војводе Марка Миљанова обузимао је свијест и мисли учесника ове велике битке", пише доктор Павићевић.

Војвода Божо Петровић однио је Књазу Николи 18 заплијењених османлијских застава.

Главни турски командант Мушир Махмут-паша, иако искусни стари ратник, који је предводио младу турску војску, једва се спасио бјекством. Према историјским подацима, отомански губици били су око 7.000 избачених из строја, док је на црногорској страни та бројка износила око 700.

Црногорци су тако извојевали једну од својих најславнијих и најкрвавијих битака.

Војвода Гавро Вуковић, између осталог, пише да: "јуначнијих сцена ни једна наша битка није имала више од ове. Барјактари с барјацима јуришали су први. Једноме сломи пушка руку десну, а он узе барјак у лијеву па све напријед, сломи му лијеву, барјак паде на земљу, он се сагне, узме барјак зубима, па је ишао напријед.
Отац је носио барјак, погине под њим, узме га један син, погине и он, узме га и други син и изнесе на шанчеве турске... Побједе су томе свједочанство... За живот нијесу марили више но за најситнију ствар... Ова велика јуначка побједа диже славни споменик војводи господину Божу Петровићу, као младом војсковођи", а подсјећам и тадашњем предсједнику Владе.

Битка на Фундини још једном је показала јединство и снагу црногорске ослободилачке идеје.

Ратнички дух црногорских племена и осјећај заједништва и припадности својој држави и свом народу, без обзира на разлике и повремена трвења из прошлости, били су пресудни за успјех ове славне битке, као и низа претходних.

Слава побједника на Фундини сеже до наших дана. Та битка има и савремене, актуелне поруке. Она је одличан примјер како једна мала земља може одлучно и снажно мотивисана да прибави поштовање и дивљење других.

Битка на Фундини је очит доказ да је и тада Црна Гора гајила вриједности мултиетничке заједнице и да је, захваљујући томе, побјеђивала. Малисори су у великом броју похрлили да Црногорцима помогну на Фундини. Јер су дијелили исте моралне принципе, иста увјерења о правди, правичности и части, свакако, и о држави Црној Гори.

У мултиетничкој, демократској Црној Гори, и данас свако треба да се осјећа као у својој кући. Црна Гора је држава свих њених грађана, дом у коме су сви на своме. И дом који ће, ако би икад затребало, сви бранити заједно, као своју заједничку кућу.

Увјерени смо да нам више неће бити потребне овакве битке. Данас се Црна Гора афирмише другим вриједностима, политиком унутрашњег етничког и вјерског склада, демократијом, економским просперитетом, доприносом очувању и стабилности мира у региону, Европи и свијету.

Савремени безбједносни изазови, ризици и пријетње за све државе модерног свијета, особито мале, много су разноврснији и суптилнији.

Стога, морамо препознати те опасности и радити заједно да, као суверена држава, чланица Уједињених нација, дамо допринос очувању мира и стабилности у региону и свијету, данас у Партнерству за мир, а сјутра кроз најмоћнији систем колективне безбједности у историји човјечанства.

Поштовани пријатељи,

Данас када славимо 132 године од овог великог историјског догађаја, црногорска Влада је на овом мјесту поставила споменик, рад познатог академског вајара професора Павла Пејовића, у знак сјећања и поштовања на најсвјетлије тренутке наше историје.
Дозволите на крају, да свима вама захвалим што сте се данас овдје окупили.



Аудио запис: Обраћање министра одбране Бора Вучинића на свечаности откривања споменика поводом 132 године од битке на Фундини...