- Влада Црне Горе
Министарство одбране Излагање министра одбране Бора Вучинића о Предлогу...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Излагање министра одбране Бора Вучинића о Предлогу закона о Војсци Црне Горе
Објављено: 19.12.2008. • 00:04 Аутор: Насловна страна
УВОДНО ИЗЛАГАЊЕ
ПРЕДЛОГ ЗАКОНА
О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ОДБРАНИ
Разлози за доношење овог закона су усаглашавање Закона о одбрани са: Уставом Црне Горе, Стратегијом националне безбједности, коју је донијела Скупштина Црне Горе 27. новембра 2008. године, а којом су дефинисани развој и функционисање система националне безбједности Црне Горе и изражено њено опредјељење да буде дио регионалних и међународних (УН, НАТО, ЕУ, и ОЕБС) система безбједности, као и са Стратегијом одбране Црне Горе чији Предлог је утврдила Влада Црне Горе на сједници од 30. октобра 2008. године. Поред тога, додатни разлози за доношење овог закона, садржани су у чињеници да је, након доношења Устава Црне Горе, донесен одређени број системских закона (Закон о тајности података и др.), са којима треба да се усклади Закон о одбрани. Такође и искуства стечена у примјени Закона, као и достигнути степен остваривања циљева у оквиру програма Партнерство за мир, указали су на потребу да се одређена рјешења у том закону измијене, односно допуне.
Имајући у виду наведено, усаглашавање Предлога овог закона са Уставом извршено је у односу на име државе (раније Република Црна Гора сада Црна Гора), као и у односу на уставну надлежност Скупштине Црне Горе, Предсједника Црне Горе, Владе Црне Горе и Савјета за одбрану и безбједност у области одбране, а са Уставом и стратегијама у односу на сарадњу са међународним организацијама и институцијама, другим субјектима и савезницима, проглашење ратног и ванредног стања и Стратегијски преглед одбране Црне Горе.
Како су Уставом Црне Горе прописане надлежности Скупштине Црне Горе и Предсједника Црне Горе, то су овим законом изостављене одредбе које се на њих односе (примјењује се непосредно Устав) док су одредбе које се односе на Владу Црне Горе допуњене, односно измијењене на начин што се прописује да Влада доноси Стратегијски преглед одбране Црне Горе као и акт о мјерама приправности за вријеме ратног и ванредног стања и наређује њихово спровођење.
Такође, одредбе које се односе на Савјет за одбрану и безбједност усклађене су са Уставом, те се прописује да Савјет за одбрану и безбједност одобрава План употребе Војске и врши друге послове утврђене Уставом или законом.
Обавјештајни, контраобавјештајни и безбједносни послови у области одбране, будући да до сада нијесу били законом уређени, неопходно је да се то учини овим законом. У том циљу овим предлогом дефинишу се обавјештајни, контраобавјештајни и безбједносни послови у области одбране и одређује да ће те послове вршити Обавјештајно безбједносна служба Министарства одбране.
Дакле, овим законом нормативно обликујемо и уређујемо систем одбране којим омогућавамо институцијама државе Црне Горе самостално вршење свих функција одбране и потпуну контролу и супермацију над Војском Црне Горе, а у циљу очувања суверености, територијалног интегритета и независности Црне Горе. Њиме прецизно диференцирамо одлучност државе да својим расположивим капацитетима брани и одбрани своје границе.
Рјешењима у Предлогу овог закона јасно изражавамо циљеве одбрамбено безбједносне политике Црне Горе који су прецизирани стратешким документима, а овим законом преточени у правну норму, и који се односе на наша стратешка опредјелјенја да постанемо дио колективног система безбједности и потпуне интеграције у НАТО и Европску унију.
Претпоставке успјешности, дакле и безбједности Црне Горе, сводљиве су на давање предности интересима сарадње на супрот разлозима за сукоб. Приоритет у одбрамбеним припремама је на јачању система интегралне безбједности, чији је Војска тек један дио.
Ово имплицира јасан закључак да комплетан систем одбране представља интегрални систем који се мора оспособљавати за цивилно-војно кризно планирање и управљање као и за организовање и оспособљавање за најшири спектар одбрамбених и безбједносних задатака у непосредној опасности и другим кризним ситуацијама. Ово мора бити нова вриједност система одбране и која у потпуности кореспондира са новим безбједносним изазовима и ризицима, а у потпуности је комплементарна са нашим стратешким опредјелјенјима као и стратешким опредјелјенјима земаља у окружењу.
Овакво виђење концепта и система одбране може и мора дјеловати као чинилац даљег демократског развоја црногорског друштва. То, прије свега, значи унапређивање цивилно-војних односа, у чему приоритет има стабилност и дјелотворност демократске (цивилне) контроле и супремације над војском. Претпоставка за то је да се овим законом јасно дефинишу и разграниче надлежности институција цивилне власти на подручју одбране, а и да те институције, потом, преузму активне улоге и одговорности у пракси.
ПРЕДЛОГ ЗАКОНА
О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ОДБРАНИ
Разлози за доношење овог закона су усаглашавање Закона о одбрани са: Уставом Црне Горе, Стратегијом националне безбједности, коју је донијела Скупштина Црне Горе 27. новембра 2008. године, а којом су дефинисани развој и функционисање система националне безбједности Црне Горе и изражено њено опредјељење да буде дио регионалних и међународних (УН, НАТО, ЕУ, и ОЕБС) система безбједности, као и са Стратегијом одбране Црне Горе чији Предлог је утврдила Влада Црне Горе на сједници од 30. октобра 2008. године. Поред тога, додатни разлози за доношење овог закона, садржани су у чињеници да је, након доношења Устава Црне Горе, донесен одређени број системских закона (Закон о тајности података и др.), са којима треба да се усклади Закон о одбрани. Такође и искуства стечена у примјени Закона, као и достигнути степен остваривања циљева у оквиру програма Партнерство за мир, указали су на потребу да се одређена рјешења у том закону измијене, односно допуне.
Имајући у виду наведено, усаглашавање Предлога овог закона са Уставом извршено је у односу на име државе (раније Република Црна Гора сада Црна Гора), као и у односу на уставну надлежност Скупштине Црне Горе, Предсједника Црне Горе, Владе Црне Горе и Савјета за одбрану и безбједност у области одбране, а са Уставом и стратегијама у односу на сарадњу са међународним организацијама и институцијама, другим субјектима и савезницима, проглашење ратног и ванредног стања и Стратегијски преглед одбране Црне Горе.
Како су Уставом Црне Горе прописане надлежности Скупштине Црне Горе и Предсједника Црне Горе, то су овим законом изостављене одредбе које се на њих односе (примјењује се непосредно Устав) док су одредбе које се односе на Владу Црне Горе допуњене, односно измијењене на начин што се прописује да Влада доноси Стратегијски преглед одбране Црне Горе као и акт о мјерама приправности за вријеме ратног и ванредног стања и наређује њихово спровођење.
Такође, одредбе које се односе на Савјет за одбрану и безбједност усклађене су са Уставом, те се прописује да Савјет за одбрану и безбједност одобрава План употребе Војске и врши друге послове утврђене Уставом или законом.
Обавјештајни, контраобавјештајни и безбједносни послови у области одбране, будући да до сада нијесу били законом уређени, неопходно је да се то учини овим законом. У том циљу овим предлогом дефинишу се обавјештајни, контраобавјештајни и безбједносни послови у области одбране и одређује да ће те послове вршити Обавјештајно безбједносна служба Министарства одбране.
Дакле, овим законом нормативно обликујемо и уређујемо систем одбране којим омогућавамо институцијама државе Црне Горе самостално вршење свих функција одбране и потпуну контролу и супермацију над Војском Црне Горе, а у циљу очувања суверености, територијалног интегритета и независности Црне Горе. Њиме прецизно диференцирамо одлучност државе да својим расположивим капацитетима брани и одбрани своје границе.
Рјешењима у Предлогу овог закона јасно изражавамо циљеве одбрамбено безбједносне политике Црне Горе који су прецизирани стратешким документима, а овим законом преточени у правну норму, и који се односе на наша стратешка опредјелјенја да постанемо дио колективног система безбједности и потпуне интеграције у НАТО и Европску унију.
Претпоставке успјешности, дакле и безбједности Црне Горе, сводљиве су на давање предности интересима сарадње на супрот разлозима за сукоб. Приоритет у одбрамбеним припремама је на јачању система интегралне безбједности, чији је Војска тек један дио.
Ово имплицира јасан закључак да комплетан систем одбране представља интегрални систем који се мора оспособљавати за цивилно-војно кризно планирање и управљање као и за организовање и оспособљавање за најшири спектар одбрамбених и безбједносних задатака у непосредној опасности и другим кризним ситуацијама. Ово мора бити нова вриједност система одбране и која у потпуности кореспондира са новим безбједносним изазовима и ризицима, а у потпуности је комплементарна са нашим стратешким опредјелјенјима као и стратешким опредјелјенјима земаља у окружењу.
Овакво виђење концепта и система одбране може и мора дјеловати као чинилац даљег демократског развоја црногорског друштва. То, прије свега, значи унапређивање цивилно-војних односа, у чему приоритет има стабилност и дјелотворност демократске (цивилне) контроле и супремације над војском. Претпоставка за то је да се овим законом јасно дефинишу и разграниче надлежности институција цивилне власти на подручју одбране, а и да те институције, потом, преузму активне улоге и одговорности у пракси.
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?