Уводно излагање министра финансија др Игора Лукшића поводом састанка анализе пројеката које Влада Црне Горе реализује са Свјетском банком

Поштована госпођо Ермитиџ
Поштоване колеге
Даме и Господо,

Изузетно ми је задовољство да Вас поздравим и захвалим на присуству на Заједничкој анализи пројеката које Влада ЦГ реализује у сарадњи са Свјетском банком. Имајући у виду значај пројеката који се реализују или се њихова имплементација припрема сматрам да је ово прави тренутак за такву једну анализу с обзиром на нашу опредијељеност да створимо услове за дугорочни развој наше економије.

Дозволите ми стога да на почетку данашњег састанка учиним неколико уводних напомена.

Дугорочно стабилна и конкурентна економија је основни гарант развоја тржишне привреде која се заснива на слободној размјени својинских права. У том оквиру, као стратешки развојни приоритети утврдјени су:

Имплементација принципа одрживог привредног развоја, уз раст економских слобода и јачање улоге приватног сектора;
Јачање владавине права као предуслова изградње модерних институција парламентарне демократије и заштите основних људских вриједности и права и
Побољшање животног стандарда, понудом квалитетнијих јавних услуга кроз ефикасне и одрживе системе образовања, здравства и социјалне заштите.

У условима "еуризоване" економије фискална политика је практично једини инструмент за водјење макроекономске политике. Она је наиме једини значајни инструмент којим економска политика може обезбједити ефикасно управљање снажним притисцима тражње. У периодима високог привредног раста као што је тренутна ситуација у Црној Гори то би значило водјење рестриктивније фискалне политике чиме би држава допринијела смањењу притисака који могу резултирати у прегријавању економије.

Додатни разлог за вођење опрезне и рестриктивне фискалне политике је изложеност и рањивост црногорске економије на екстерне шокове и глобална кретања свјетске економије. Недавна кретања на тришту некретнина САД довела су до мултипликативних негативних ефеката на свјетском финансијском тржишту што је довело до успоравања раста или чак уласка у рецесију. Огроман скок цијене нафте на свјетском тржишту, инфлаторне тенденције у Еуро-зони, повећање цијене струје и прехрамбених производа у Европи су потенцијални фактори нестабилности на црногорском тржишту.

Имајући то у виду, потребно је наставити са зацртаним курсом структурних реформи када је у питању радно законодавство и даљем унапређењу пословног окружења. Такође, од значаја је континуирано анализирати средњорочну фискалну одрживост коју детерминишу политика зарада у јавном сектору, имплементација пореских реформи ради њиховог заокруживања, реализација капиталног буџета односно дефинисање одговора на високе захтјеве за инвестицијама у инфраструктуру и сервисирање домаћег дуга. Дефинисање средњорочног циља буџетске политике ће помоћи усаглашавању конкурентних потреба за буџетским средствима.

Елиминисање инфраструктурних уских грла захтијеваће алокацију све већег обима средстава намијењених финансирању капиталних инвестиција, прије свега оних у физичку инфраструктуру, чиме ће ојачати и капацитети земље за реализацију стандарда ЕУ, што је могуће само дугорочном контролом текућих издатака.

Осим тога, Црна Гора као потенцијални кандидат за улазак у ЕУ, има за циљ јачање институционалних капацитета, усклађивање са прописима Европске Уније, развој грађанског друштва, унапријеђење регионалне и прекограничне сарадње, као и коришћење структурних фондова.

Из разлога које сам навео чини ми се да дијелимо став да нам је у свим тим изазовима Свјетска банка стратешки партнер. Подсјетићу да је Црна Гора 2003. године ступила у партнерски однос са Свјетском Банком потписивањем првог кредитног аранжмана. Од тада, прво кроз институције Државне Заједнице СЦГ, а затим и као самостална држава можемо рећи да је иза нас једна јако успјешна сарадња.

Број пројеката чија је имплемантација у току, као и број пројеката који су у припреми је показатељ значаја и посвећености Црне Горе сарадњи са WБ.

Области у којима се пројекти реализују су пажљиво одабране у складу са развојним циљевима Црне Горе, уз наглашену развојну компоненту уважавајући социјалне потребе. Поред средстава која WБ опредијељује у ову намјену и Влада Црне Горе у значајном износу, из буџетских средстава, партиципира на подизању квалитета у односним областима. Према томе, Стратегија сарадње са Свјетском банком која је усвојена јула 2007. године од стране Владе Црне Горе конципирана је тако да помогне постизању стратешких циљева Црне Горе неопходних за њено чланство у ЕУ.

Стратегијом су предвиђени пројекти који би требали бити реализовани у референтном трогодишњем периоду, чија би имплемантација требала да допринесе остварењу већ наведених циљева. Резултати имплементације пројеката треба да унаприједе укупну друштвену климу у Црној Гори. Свакако, структурне реформе изискују одређено вријеме и носе са собом низ потешкоћа, али подаци са којима располажемо недвосмислено нас упућују да смо на правом путу.

Посебно бих са задовољством истакао да о квалитету наше сарадње, прије свега о ефикасности имплементације пројеката што је заслуга како представника СБ тако и домаћих институција, несумњиво говоре подаци који нас сврставају међу лидере у групи земаља којој припадамо, како по критеријуму повлачења средстава тако и по критеријуму брзине имплементације пројеката. То наравно не значи да смо у потпуности задовољни са начином на који се пројекти реализују. Има пуно простора за побољшање и зато је данашњи разговор посебно важан.

На крају, уз захвалност за пажњу, истицем да це Влада Црне Горе и Министарсво финансија наставити конструктивну сарадњу са Свјетском Банком на реализацији како започетих, тако и будућих пројеката, и да у потпуности остају посвећени реализацији циљева дефинисаних Стратегијом сарадње са WБ, као и дефинисању модалитета сарадње у наредном периоду.

Хвала на пажњи!