Уводно излагање министра финансија Игора Лукшића поводом представљања Студије прегледа јавне потрошње и институција у Црној Гори Са друге стране успона: Политика раста и фискална ограничења

Даме и господо,

У име Владе Црне Горе желио бих да вас поздравим и пожелим добродошлицу на данашњу презентацију финалног извјештаја Свјетске банке под називом Црна Гора: Преглед јавне потрошње и институција. Нарочито ми је велико задовољство да поздравим представнике Свјетске банке са којом Црна Гора интензивно сарађује од 2001. године.

Министарство финансија Црне Горе, као министарство које највише сарађује са Свјетском банком, дало је пуну подршку, заједно са осталим министарствима и државним институцијама, тиму експерата банке који су радили на извјештају. Након завршетка рада на пројекту не могу, а да не изразим задовољство урађеним послом. Извјештај на систематичан и квалитетан начин, уз обиље података, приказује чињенично стање у неколико области које су изузетно значајне за управљање системом јавне потрошње у Црној Гори.

За разлику од претходног Извјештаја, који је рађен у првој половини 2006. године, и није обухватио период наглог економског раста који је услиједио, нови Извјештај је свеобухватнији и прецизнији, јер обухвата период од 2003-2007. године са пројекцијама за 2008. и наредне године. Можемо рећи да се слажемо са већином констатација и пројекција које су презентиране у извјештају, јер макроекономске и фискалне пројекције Министарства финансија Црне Горе предвиђају приближно исте трендове.

Међутим, треба напоменути да је документ рађен у првој половини 2008. године, а у међувремену се ситуација на свјетском тржишту толико промијенила, и мијења се, тако да су алтернативни сценарији презентирани у документу били веома користан путоказ у креирању најновијих макроекономских и фискалних пројекција за 2009. годину и средњорочни оквир јавне потрошње.

Наиме, црногорска економија је као мала и отворена изложена екстерним шоковима и глобалним кретањима у свјетској економији. Глобална економска криза, која је отпочела средином 2008. године, довела је до успоравања раста или чак уласка у рецесију највећих свјетских економија (САД, Јапан, Европска унија). Реални сектор у Црној Гори у 2009. години биће погођен кроз смањење тражње и цијена производа који значајно утичу на БДП у Црној Гори (алуминијум, челик), потенцијално смањење раста у грађевинарству и туристичкој дјелатности, као и лимитираним и скупљим изворима финансирања.

Због тога, макроекономски и фискални оквир за Црну Гору у периоду 2009-2012. године базиран је на очекивањима постепеног снижења стопа раста, снижењу фискалних прихода буџета Црне Горе и локалне самоуправе, као и коришћењу средстава депозита и задуживању за потребе финансирања планираног нивоа јавне потрошње. Влада Црне Горе већ је усвојила пакет мјера економске политике које иду у правцу очувања макроекономске стабилности, повећања продуктивности и очувања повољног економског амбијента кроз мјере фискалне и социо-економске политике.

Извјештај који је пред нама ће бити несумњиво од велике користи свим креаторима политике на државном нивоу у наредном периоду, али и имплементаторима на свим нивоима државног апарата. Ја са овог мјеста изражавам спремност Министарства финансија и Владе Црне Горе да пружи и у будућим пројектима пуну сарадњу експертима Свјетске банке.

Захваљујем на пажњи.