Излагање потпредсједника Владе и министра финансија др Игора Лукшића на панел дискусији Заштита депозита тренутно стање и изазови

Поштоване колеге,
Даме и господо,

Свјетска финансијска криза, која се прелила и на нашу економију, алармирала је посљедњих мјесеци свјетску и стручну јавност у проналажењу одговора како изаћи из кризе и како се носити са изазовима које је криза донијела. Свједоци смо дешавања на међународној сцени - велике и развијене свјетске економије, признате реномиране финансијске институције и рејтинг агенције коригују своје процјене из дана у дан. Чини се, да готово нико до краја није у могућности да да одговоре како изаћи из кризе или, макар, како изаћи са што мање негативних посљедица за јавне финансије, банкарски и финансијски сектор, привреду и грађане.

За нас је претходна година била успјешна раст БДП-а од 7-8%, 102% остварења пореских прихода, суфицит у државној каси, раст прилива страних директних инвестиција и других економских индикатора. Настојали смо да као одговорна Влада одговоримо потребама банкарског сектора, привреде и грађана и донесемо најбоља рјешења и мјере за превазилажење посљедица економско финансијске кризе, које су, по многима, чак и изнад европских. Вођење дугорочне монетарне и фискалне политике, строги институционални и законски оквир којим је уређен наш банкарски сектор који смо креирали посљедњих година, умногоме нам је олакшао посао.

Данас, у ситуацији кад се из 11 црногорских банака одлило 300 милиона еура депозита физичких лица, можемо рећи да је црногорски банкарски сектор који је преживио највећи удар до сада, здрав и стабилан. Реаговали смо благовремено, примјеном Закона о мјерама за заштиту банкарског система допринијели већој стабилности и сигурности банака, уношењем око 90 милиона државног новца у систем, створили услове да ниједна од црногорскох банака не дође у ситуацију да није у могућности да кредитира своје обавезе. Такође, у преговорима смо са реномираним међународним банкама за обезбјеђивање кредитне подршке банкарском сектору вриједне 150 милиона еура за које ће Влада дати гаранцију.

Ипак, свјесни смо да се, у овој ванредној глобалној ситуацији, од Владе очекује увијек више. Привреда, банкарски сектор, инвеститори, грађани све захтјеве упућују на адресу Владе. Оно што је извјесно да Владе не може да изолује нашу економију од глобалних дешавања, али ћемо нашу економску политику усмјерити у правцу наставка пореских реформи, започетих инвестиција, приватизационих процеса, смањења текуће, а јачања капиталне потрошње, субвенционирања електричне енергије и подстицања предузетништва, што ће додатно допринијети да се повећа инвестициона потрошња и одржи тренд економског раста и дугорочна стабилност наше економије.

Такође, ових дана, договорили смо са Централном банком могућност комерцијалним банкама да 20% обавезне резерве искористе за куповину државних записа, а Законом о буџету за 2009. годину предвидјели смо и задуживање до 75 мил еура за финансирање буџетске потрошње, чиме ће се дати додатни импулс нашем банкарском сектору, поспјешити ликвидност платног промета и појачати компонента инвестиционе потрошње.

Законом о мјерама за заштиту банкарског система као држава гарантовали смо грађанима и привреди да су њихови депозити у у потпуности заштићени до пуног износа. Међутим, страх од неизвјесности кризе, насљеђе банкарског система 90-тих година, доприњело је да се грађани одлуче да свој новац чувају негдје друго, а не у банкама. Чини се, да је потребно више урадити на промовисању банака и враћању повјерења грађана у банкарски сектор.

Враћање повјерења у банкарски систем мора, у наредном периоду, бити заједнички задатак Министарства финансија, Централне банке, Фонда за заштиту депозита, а прије свега, свих комерцијалних банака у Црној Гори.

Неопходно је да, заједничким снагама, синхронизовано са комерцијалним банкама, које би биле лидери овог пројекта, покренемо одговарајућу кампању која би имала за циљ да се новац врати тамо гдје има своју функцију и гдје се чува, увећава, покреће друге инвестиционе и економске процесе и помаже реструктурирању појединих погођених сектора привреде. У том смислу је неопходно да сви поменути субјекти подједнако дјелују у циљу упознавања јавности о мјерама које се предузимају на плану ублажавања ефеката финансијске кризе, а прије свега, у циљу очувања и сигурности депозита банкама.

Од добре информисаности депонената зависи и њихов однос и повјерење према банци. То подразумијева да банке, на својим шалтерима и у јавности, треба да буду главни промотери сигурности депозита.

У циљу очувања финансијске стабилности, Министарство финансија, Централна банка и Фонд за заштиту депозита су припремили Меморандум о сарадњи, који треба да додатно оснажи повјерење депонената у банкарски систем.

Такође, наш приједлог је да Фонд за заштиту депозита и Удружење банака, формирају оперативни тим, који би усмјеравао и координирао промотивни наступ према јавности у функцији подизања свијести јавностии о значају банкарског система и враћања повјерења у банке.

Предлажем да, у наредним мјесецима, сви заједно у потпуности будемо посвећени овим циљевима.