Бечићи: Излагање министра за економски развој Бранимира Гвозденовића на отварању форума “Могућности и изазови технолошког развоја у Црној Гори”

Министар за економски развој Бранимир Гвозденовић:

''Уважене даме и господо,

Изузетно ми је задовољство што имам прилику да отворим Први Црногорски форум посвећен технолошком развоју и изразим очекивање да је ово само почетак разговора и договора актера који могу допринијети да се Црна Гора што успјешније прилагоди процесу развоја и примјене нових технологија.

За нама је вјероватно најзначајнија година у новијој историји Црне Горе. Пројекат обнове црногорске државне самосталности је успјешно окончан. Црну Гору градимо као модерну, отворену и демократску државу у којој се живи радосно, богато и са осмјехом. Вријеме за које ћемо достићи такав политички демократски и, надасве, економски ниво, зависиће умногоме од наше развојне јединствености и јасне визије.

Посљедњих година, радикално смо у свим кључним сегментима, мијењали физиономију економског система Црне Горе – од промјене својинске структуре и уређења административно-законског оквира, до стварања претпоставки за предузетничку и сваку другу пословну иницијативност. У том оквиру, Црна Гора је формирала висок ниво инвестиционе атрактивности што је, не само важно због доласка капитала, већ и због чињенице да значајни страни инвеститори убрзавају интеграцију црногорског у међународни економски простор.

Резултати у претходној години премашили су и најоптимистичнија очекивања и прогнозе.
У 2006. години друштвени бруто производ је износио 1,9 милиона Еура или 6,5% више него у истом периоду 2005. За шест мјесеци 2007. године остварен је раст БДП-а од 6.9% у односу на исти период прошле године.

Прилив директних страних инвестиција у 2006. години износио је 644.3 милиона еура, што је више од 1000 еура по глави становника. У периоду за шест мјесеци 2007. године прилив директних страних инвестиција износи 493.8 милиона, што је за 81% више у односу на исти период прошле године.

Раст извоза на тржиште ЕУ у 2006. години је 58.05% већи у односу на 2005. годину.

Просјечне зараде у 2006. години су 15.6% веће него у 2005. години.

Незапосленост је такодје смањена, у 2006. је иносила 14.7%, што је за 3.77% мање него у 2005.годиние. У првих 6 мјесеци 2007 године према прелиминарним подацима износи 12.8%

Пореска политика либерализована а фискална дисциплина повећана. Остварен је раст кредита од 125%, штедње 120.5% и депозита становништва 184.1%, у 2006. години.

У сваком погледу креиран је атрактиван пословни амбијент.

Туризам је једна од стратешких грана развоја Црне Горе у 2006. повећан је број туриста за 16.3%, и овогодишња сезона је најбоља у последњих 20 година. Забиљежен је раст броја туриста за 71% у односу на прошлу годину и приходи према прелиминарним подацима од 190 милиона еура.(за 8 мјесеци ове године, званицан податак са сајта Министарства туризма)


Исти трендови остварују се и у првој половини 2007. године, а неки од њих премашују очекивања, напр. раст БДП-а, раст прилива директних страних инвестиција ,пораст прихода од туризма, смањење стопе незапослености итд.

Који су кључни фактори убрзања даљег економског развоја?
Подразумјевам да су сви сегменти реформе једнако значајни и да се морају симултано и координирано реализовати. Ипак, нагласио бих важност завршетка власничке трансформације, уз развој система правне сигурности и свих механизама који прате либералан систем економског пословања за будући економски развој Црне Горе и стварање претпоставки за коришћење најсавременијих технологија.

Црна Гора мора своје развојне планове, у свим сегментима, верификовати са аспекта одрживости и изводљивости. У завршној фази је усвајање Просторног плана Републике и Стратегије развоја енергетике. Црна Гора је у процесу доношења одлука које ће одредити правце и динамику економског развоја. Које развојне претпоставке су у колизији са заштитом животне средине. Да ли су у колизији?Како доћи до правих одлука које ће бити резултат развојне неминовности и, као такве, имати широку подршку?

Морамо развијати економију у којој је знање доминантна развојна претпоставка. Свјетски технолошки трендови и динамичан развој науке и технологије довели су до миграције савремених економских система из индустријске ере у еру знања. Знање је основна полуга друштвеног прогреса. А економија знања шанса за убрзани развој. Шанса за Црну Гору.

Све чешће говоримо о путу у информационо друштво као незаобилазном и једином правом смјеру у прогресивну будућност. У Црној Гори смо усвојили Стратегију развоја информационог друштва - пут у друштво знања. Друштво у коме социјални и економски бенефити појединаца и нације у цјелини зависе од знања. А све с циљем бржег економског развоја, убрзања реформи, прихватања стандарда развијеног свијета, изградње јефтиније, ефикасније, одговорније и транспарентније државне управе.

Доступност информација и научно-стручних резултата представља кључно достигнуће савремене цивилизације. Стално интензивирање узајамних комуникација које ће олакшати и убрзати размјену резултата и искустава јесте обавеза свих субјеката који, на било који начин, учествују у друштвеном развоју.
Живимо у времену великих достигнућа у науци, образовању и технологијама и продора нових високих технологија: микро-технологије, нано-технологије, био инжињеринга, информатике и енергетских изазова.

Како искористити сва та достигнућа, знање и интелектуалне ресурсе и доћи до рјешења која ће на најбољи начин ријешити проблеме “загушеног” саобраћаја, недостатка енергије, политика без визије и консензуса, али и гломазног и шароликог образовања, је питање од чијег одговора зависи динамика привредног развоја једне земље. Сигуран сам да ће овај Форум помоћи на путу да додјемо до тих рјешења.

Тржишна успјешност а нарочито конкурентност компанија, па и државних економија зависи од степена имплементације развојних достигнућа и сталног научног прогреса. Зато сматрам да је од изузетне важности за наш убрзан економски развој да добро разумијемо правце дјеловања , факторе, показатеље и методе мјерења динамике технолошког развоја. То ће омогућити да се препозна значај унапредјења технологије за јачање конкурентске позиције предузећа на тржишту јер у зависности од тога какву технолошку стратегију слиједе, каква им је стратегија и политика технолошког развоја предузећа се позиционирају на тржишту.


Тржишна економија је такмичење у квалитету и способности да се он достигне. Без обзира на убразани технолошки развој којем смо свједоци посљедњих деценија, очигледно је да ће и даље веома важна компонента таквог такмичења бити човјек и његов креативни и радни потенцијал. Знање је једина компонента радног процеса која не може бити сублимирана голом технологијом, јер се технологија заснива на знању.

Зато Црна Гора има намјеру да подстакне и помогне компанијама и људима који се опредјелјују за примјену нових технологија. Процес глобализације подстакнут брзим развојем комуникација и све израженија тенденција "оутсоурцинг" – а појединих сегмената развоја, као једна од манифестација тог процеса, пружа шансу људима у земљама у развоју да се укључе у процес технолошког развоја и њихове примјене, не мијењајући мјесто боравка и избјегавајући проблеме везане за промјену средине. Без обзира што Црна Гора нема традицију у развоју високих технологија квалитет образовања је довољно добар, па се уз подршку приватног капитала и владе мозе створити повољна клима и оквир за успјешно укључивање у развој и примјену савремених технологија.Црна Гора мора бити активно укључена у различите програме који су доступни (преко ЕУ, уједињених нација и сл) и користити све погодности које се пружају кроз међународну сарадњу, заједничке пројекте и мреже, истраживачке програме и сл. Морамо наћи начин и фондове да подстичемо независне и индивидуалне истраживачке активности, у циљу развијања динамичке, креативне, висококвалитетне примјене нових технологија.

Величина Црне Горе може бити предност уколико се донесу праве одлуке у погледу избора технологија, кључних партнера и људи, јер омогућава да се брзо и ефикасно изврше неопходне значајне промјене. Глобализацију, као актуелан процес у свеопштем развоју треба схватити као шансу за синергијско обједињавање индивидуалних и колективних потенцијала, а не као наметање воље развијених неразвијенима.

Данашњи форум „Могућности и изазови технолошког развоја у Црној Гори“ представља почетак дискусије о овој важној теми. Желимо да чујемо искуства људи из свјетског центра развоја нових технологија о томе како се праве и финансирају нове компаније, какви захтјеви се постављају земљама у развоју које желе да се укључе у процес и да чујемо њихове савјете у избору технологија, избору одговарајућег модела примјене и развоја, као и модела кооперације између владе универзитета и индустрије. При избору технологија које би се примјењивале и развијале треба водити рачуна о еколошком аспекту јер се ЦГ кроз концепт еколошке државе, опредијелила да сачува чисту и здраву средину.

Користим прилику да се захвалим Душану Петрановићу за подршку идеје организације оваквог скупа и на
уложеном напору да окупи еминентне експерте који ће нам данас презентирати своја искуства. Уважени гости захваљујем се и вама што сте изразили спремност да своја искуства и знања презентирате Црној Гори.

Вјерујем да ће данашња дискусија допринијети бољем разумијевању значаја технолошког развоја и примјене нових технологија и позивам вас да активно учествујете и дате свој допринос дефинисању закључака.

Отварам Први Црногорски технолошки форум.

Хвала на пажњи!''