Одржан округли сто о страдањима и разарањима у земљотресу 1979. године и тридесетогодишњој обнови Црне Горе

Излагање министра за економски развој Бранимира Гвозденовића на округлом столу о страдањима и разарањима у земљотресу 1979. године и тридесетогодишњој обнови Црне Горе

"Прије равно тридесет година природа је, овдје на нашем камену, сурово потврдила своју разорну снагу. Тог 15. априла 1979. зајечала су црногорска брда, усталасало је наше море, застењале зидине и цркве, срушили се вјековни породични кровови. Само један поглед на разорене градове и драга сеоска огњишта био је довољан да око сузу не може сакрити.

Над свом огромном тугом и данас лебди помисао на 101 бесповратно угашени живот наших рођака, комшија, пријатеља.

Око 80.000 људи остало је без крова, штете је претрпјело 250 насеља, уништени су готово сви значајнији туристички објекти, разорени докови барске Луке и инфраструктура бродоградилишта Бијела, жељезничка и путна инфраструктура порушени су и оштећена 53 здравствена објекта; срушено је или оштећено и шездесетак објеката социјалне и дјечије заштите; страдало је 328 школских зграда, односно око 52% укупног броја ових објеката.

Процјењена штета је била готово 4,5 пута већа од националног бруто производа. Најзад, новцем се не може измјерити удар земљотреса на 1.600 уништених или значајно оштећених културно-историјских споменика.

Но, исконска снага нашег човјека, проистекла из вјекова сурове борбе за опстанак, учинила је да немир и страх буду надјачани, да се главе поново уздигну и да се туга обоји надом у још један сложан, братски поход у боље сутра, у ново црногорско свитање. Ни свјежи гробови, ни ужас разорених домова, ни помисао на неизвјесност сутрашњице нису могли надјачати неуништивост Црне Горе.

Под барским шаторима, већ сјутрадан се зачуо плач новорођенчета. У Котору су поново заиграли ватерполо. Будвански младићи храбро уђоше у порушени Стари град. Улцињанке се договорише како да се нађу старима и немоћнима. Црмничани су, из рушевина, вадили слике својих предака...

Живот мора даље. Будућност је савезник онима који вјерују у сопствену снагу.

Немјерљив је значај солидарности коју су југословенска заједница и сви њени грађани исказали према Црној Гори у том, најтежем тренутку новије црногорске историје. Хиљаде младих из свих република је већ љета 79. учествовало у радним акцијама на црногорском приморју. Ургентно је стигла и прва материјална помоћ која је настављена још читав низ година.

Обновљена државна самосталност Црне Горе је још појачала захвалност на братски испружене руке наших тадашњих судржављана. Црна Гора ће, заувјек цијенити ту помоћ и разумијевање и, као и до сада, бити спремна да, у мјери својих могућности, прискочи свакоме ко се у невољи нађе.

Шира међународна заједница је несебично учествовала у санирању посљедица катастрофе (а у томе посебно државе, невладини органи и организације, мноштва градова, удружења и појединаца, који су притекли у помоћ непосредним пружањем материјалне и финансијске подршке до саосјећања и давања духовне потпоре. Огромна финансијска помоћ из иностранства и добара непосредне помоћи градјана, привредних организација и установа СФРЈ, били су и остали најбољи доказ опште жеље да се изврши обнова порушеног и изнова омогући динамички процват пострадалог подручја Црне Горе. Ма како звучало парадоксално, потврдило се да несрећа може зближити људе и бити немила прилика да се хуманост потврди као супериорно цивилизацијско начело.

Црна Гора зна да памти. Пожелимо да свима који су нам, те тужне 79. прискочили у помоћ, добрим у добру враћамо.

Влада Црне Горе је недавно донијела одлуку да ће подићи спомен-обиљежје на подручју општине Бар, као израз захвалности за солидарност у санирању посљедица земљотреса. Поред свједочанства једној трагедији, споменик ће бити и израз захвалности народа Црне Горе медјународној заједници за исказану солидарност и помоћ у обнови настрадалог подручја.

Само са таквим пријатељима и уз нашу исконску истрајност могли смо да се, попут Феникса, издигнемо из пепела страдања и вратимо сјај најљепшој обали на свијету. Само тако смо, у Бару, већ сљедеће године могли да обезбиједимо исти број станова као и прије земљотреса, да Будванска ривијера, у љето 80. дочека скоро 100.000 туриста, да ускоро заживе нова Авала, Могрен, Бечићки хотели, Плажа, да барска Лука профункционише 83., да Бродоградилиште већ 85. ремонтује чак 90 бродова, да отворимо велелепну ИИ фазу Института др. Симо Милошевић.

Најсложенији су били радови на обнови древних градова и културно-историјских споменика. Требало је, камен по камен, уз пажљиву стручну припрему и надзор, вратити дух прошлости у нашу стварност и направити мост ка будућности. Због симболике истрајности у поштовању насљеђа, увијек ћемо се, са радошћу, сјећати свечаности поводом завршетка обнове Цетињског манастира 1987. године.

Од тешке 1979. године до данас, Црна Гора је израсла у озбиљну и респектабилну државу, иако је, 90-тих година прошлог вијека, у суровом ратном окружењу, морала чекати да утихне оружје, да би, пуним капацитетом, кренула у развој примјерен њеним природним потенцијалима.

Пут ка новој физиономији отвореног, демократског и просперитетног друштва, дефинитивно је отворен 2006. године, обновом државне самосталности. Тај пут је трасиран интегративним вриједностима савремене цивилизације и неподијељеним опредјелјенјем да и Црна Гора постане пуноправни члан породице европских држава.

Таква опредјелјенја охрабрена су изузетним економским резултатима оствареним у претходном периоду. У посљедње три године бруто национални доходак Црне Горе је порастао за 84%, стопа незапослености од 11% је најнижа у региону, пројечна плата је удвостручена. Афирмисали смо се и као атрактивна инвестициона дестинација, што је потврђено статусом регионалног лидера у привлачењу страних директних инвестиција пер цапита.

Задовољство овим резултатима не смије успорити наше планове да унаприједимо саобраћајну и комуналну инфраструктуру, ојачамо енергетски сектор валоризовањем потенцијала које имамо, очувамо трендове раста у туристичкој привреди, регенеришемо и обогатимо пољопривреду... Наравно, свјесни смо и неповољних околности које је наметнула глобална економска криза, али чврсто вјерујемо да она не може трајније неутралисати наше развојне планове.

Но, контекст данашњег окупљања нам налаже да још једном потенцирамо значај правилног и доследног третирања свих оних обавеза којима можемо умањити посљедице евентуалних нових природних катастрофа. Наша искуства из 1979. обогатила су стручни и научни капацитет у третирању сеизмолошких појава и минимизовању њихових ефеката. Тим искуствима треба додати научна достигнућа развијених земаља и позитивну праксу коју примјењују други. Овдје посебно наглашавам значај примјене усвојених стандарда просторног и урбанистичког планирања и поштовања архитектонских и грађевинских правила.

Бесправна градња није само безакоње и удар на право друштва и сваког његовог члана, већ и простор за непоштовање поменутих стандарда и регулативе, и удар који увећава опасности у катаклизмистичним околностима. Све анализе земљотресних катастрофа у новије вријеме потврђују да су трагични ефекти највише наглашени управо када су у питању бесправно подигнути објекти и они код којих је изостало поштовање савремених архитектонско-грађевинских стандарда.

Поучени трагичним исходом земљотреса из 79. а као свједоци сличних савремених катастрофа, ни као држава ни као одговорни појединци, немамо право да занемаримо цивилизацијску обавезу да, у највећој могућој мјери, минимизујемо сеизмичке ризике.

Сигуран сам да ће данашње окупљање, а посебно стручно-научна излагања присутних експерата, представљати изузетан допринос предикцији сеизмичих хазарда и бити снажна порука свима које ова област дотиче."