Изјава министра економије Бранка Вујовића новинарима

Радници Ливнице су најавили протесте пред зградом Владе и криве Владу и Жељезару за стање у Ливници. Ваш коментар?

Током прошле године у више наврата сам упозоравао раднике Ливнице да ће настати овакве посљедице уколико буду инсистирали на штрајку. Радници нијесу прихватили оно што је било постигнуто у преговорима са већинским власником а то је да најмања нето плата буде 375 еура, да се преговара око колективног уговора, да нема вишка радника након истека уговора И још неки други елементи социјалног програма. То, нажалост, није било прихватљиво за раднике који су и даље истрајавали на штрајку и захтјеву да се раскине уговор са постојећим власником. Жељезара с једне и италијанска фирма Гати с друге стране надлежне су у вези са уговором. Жељезара је покренула поступак за раскид уговора. Упозоравао сам да је то сложена процедура и да морају постојати јаки аргументи да би се тај уговор раскинуо у неком кратком року. Италијанска фирма Гати је у међувремену покренула арбитражу и тај поступак додатно компликује читаву ситуацију. Захваљући помоћи италијанског амбасадора одржан је састанак са Гатијем, гдје је наглашена спремност Владе да помогне у рјешавању проблема вишка радника у случају да је Гати заиста спреман да настави са производњом у Ливници. Нијесмо, још увијек, добили потврдан одговор од стране већинског власника да учествује у рјешавању питања вишка радника и вјерујем да ће његов захтјев, а то ћемо знати за десетак дана, бити да се сви радници који су у штрајку одреде као технолошки вишак, да се за њих нађе одговарајућа отпремнина али без њиховог учешћа. То је за нас прилично неприхватљиво, међутим, то је једна од могућих опција. Захтјев радника да се организује производња је апсолутно нереалан, не може се организовати производња у туђем власништву. Гати је и даље власник Ливнице и само он може организовати производњу све док се уговор не раскине. Очекујемо да ће се за десетак дана Гати коначно изјаснити да ли је спреман да рјешава питање вишка радника и да организује производњу, да ли је спреман да ми ријешимо питање вишка радника са неким прихватљивим социјалним програмом, а да ипак настави производњу са мањим бројем радника и коначно, најгоре рјешење јесте стечај у ком би се морало рјешавати власничко питање. Дакле, уколико се са већинским власником не нађе рјешење о могућности покретања производње мораће се кроз стечајни поступак, окончати питање власништва. Влада је такође издала захтјев да финансијска полиција испита пословање и утврди евентуално све обавезе које су заостале од стране већинског власника према радницима јер, уколико додје до стечајног поступка, онда би они били повјериоци и могли би утицати на исход и начин изласка из стечајног поступка уколико до тога додје. Постоје тврдње да има индиција да нијесу на прави начин вођење књиге и начин обрачуна зарада. Управо зато је и важно да финансијска полција утврди чињенице везане за само пословање. Сигурно да ту има доста потешкоћа јер дуже вријеме није било администрације нити су присутни власници али се то коначно мора утврдити. Моја је препорука синдикату да све оно за што сматрају да су ускраћени а да су имали право верификују од стране надлежне институције. У неком даљем поступку, то може бити од значаја за евентуално надокнаду штете.
То су све неке могуће опције али ћемо дефинитивно морати да покушамо да тражимо неки прихватљиви социјални програм. У претходном поступку, радна група која већ постоји и која је радила на том питању дошла је до неких могућих приједлога али и ти приједлози су зависили од тога да ли ће се уопште организовати производња. Већински власник показује прилично израженио незадовољство са доста јаким аргументима да је штрајк био незаконит, да му радници нијесу омогућили да ради, да јеизгубио тржиште... У овим причама свакако и вјероватно има истине али не мислим ни да је већински власник у свему био довољно разуман и толерантан да нађе компромисно рјешење. Сада смо ту гдје јесмо, у ситуацији у којој је тешко сад рећи какав је могући исход. С обзиром на сложеност самих процедура не видим никакву сврху доласка радника пред Владу. Ми не можемо убрзати мимо онога што је редовна процедура изјашњења већинског власника на чему ћемо инсистирати, нити се судски поступак може окончати прије онога што је редовна судска процедура. Упутили смо ургенцију Апелационом суду, финансијској полицији, а поднијећемо иницијативу Министарству рада да се утврди да ли се може наћи неко социјално прихватљиво рјешење, неки вид помоћи радницима који су преко годину и по дана без плата.

Да ли је 10. Септембар дан Д за Комбинат алумијума?

Очекујемо да ћемо до 10. септембра имати састанка власницима КАП-а, компанијом ЦЕАК. Тај датум је начелно потврђен. Требало да се договоримо око новог уговора који је већ власницима предат као наш приједлог, да видимо какав је сад статус и изјашњење пословних банака, тј. конзорцијума банака у вези са бизнис планом или са наставком рада у КАП-у. Оно што је за мене било охрабрујуће јесте и чињеница да је са ОТП банком и Црногоском комерцијалном банком направљен договор око кредита који ће се користити за социјални програм. Моја су очекивања да би крајем септембра требало да почне исплата по програму који је раније понуђен власницицима.

Да ли је италијански партнер А2А исказао инетересовање за хидроелекране на Морачи?
У овој фази комуникације нисмо дошли до таквих сазнања. Наши су разговори били везани за динамику реализације закључења уговора, за који смо рекли да је 30. септембар дан када ће се закључити трансакција У понедјељак ћемо имати састанак са италијанским представницима што је практично завршна фаза израде уговора који ће, надам се, током идуће недјеље или крајем недјеље бити потписан, да би до закључења трансакције, као што смо то и предвидјели, дошло 30. септембра.