Предавање Бранке Лакочевић, помоћника министра правде, на семинару "Реформа правосуђа у Црној Гори, у свјетлу процеса европских интеграција", одржано 24. марта 2008. године, у Институту за медије Црне Горе

Реформа правосуђа у процесу европских интеграција је један од основних процеса који треба извести брзо и цјеловито, јер независно и ефикасно правосуђе је гарант владавине права, а владавина права представља основу правне сигурности грађана и економског развоја државе.

Реформа правосудног система Црне Горе започела је још 2000. године, међутим, до момента стицања државне независности била је ограничена често политичким догађањима и могућностима да се одређене области уреде на републичком нивоу. Стицањем независности и потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању и у складу са планираним процесом европских интергација, прва и основна активност у области правосуђа била је усвајање Стратегије реформе правосуђа, која је одредила стратешке циљеве даље реформе правосуђа за наредни петогодишнии период, у складу са чланом 80 Споразума о стабилизацији и придруживању, којим је прописано следеће: У сарадњи у области правде, слободе и безбједности, уговорне стране ће придавати посебан значај консолидацији владавине права, јачању институција на свим нивоима у области администрације уопште и спровођењу закона и судској управи. Сарадња ће првенственео имати за циљ јачање независности судства и унапређење његове ефикасности, побољшање рада полиције и других органа који се баве спровођењем закона, обезбјеђивање адекватне обуке и борбу против корупције и организованог криминала.
Управо је од посебне важности овај стратешки документ који треба да буде полазиште за правилно праћење реформе правосуђа и презентирање јавности. Укратко ћу вам изложити концепт Стратегије; кључни циљеви даље реформе правосуђа су :
- јачање независности и самосталности правосуђа,
- јачање ефикасности
- јачање доступности
- јачање јавног повјерења у правосуђе

Такође, Стратегијом су препознате и одређене области у којима треба предузети активности у функцији остваривања основних циљева: едукације у правосудним органима, међународне и регионалне правосудне сарадње, алтернативног рјешавања спорова, судске праксе, правосудног информационог система и затворског система.

У складу са Стратегијом донијет је и Акциони план за имплементацију Стратегије којим су предвиђене конкретне мјере које треба предузети за остварење стратешких циљева, надлежни органи за њихову реализацију, прецизни рокови и потребна финансијска средства.

Посматрајући обавезе Црне Горе из Европског партнерства које треба испунити у погледу правосуђа, оно што се захтијева на нивоу политичких критеријума јесте успостављање независног правосуђа. За правилно и правовремено информисање о активностима које се предузимају, посебно значајно у нормативном дијелу је уставно одређење судске власти, Закон о Судском савјету и Закон о судовима, који уређују поступак и критеријуме за избор и разрјешење судија, надлежности и систем судова. Када је ријеч о државном тужилаштву то је Закон о државном тужилаштву. Добро познавање ових прописа омогућава Вам да пратите њихову имплементацију нарочито у дијелу избора и разрјешења носилаца правосудне функције. Оно што је у овом моменту посебно интересантно јесте конституисање Судског савјета, који у складу са Уставом треба да буде самосталан и независан орган који обезбјеђује независност и самосталност судова и судија.

Надаље, пратећи обавезе из Европског партнерста у дијелу способности за преузимање обавеза, из чланства у ЕУ произилази обавеза успостављања ефикасног правосудног система. Разлози правне сигурности свих оних који се обраћају правосуђу за заштиту права и слобода, и потреба да се врати повјерење јавности у правосуђе, опредјелјује да остваривање ефикасности правосуђа има приоритет у реформи правосуђа. Када је ријеч о ефикасности, проблем са којим се сусријеће правосудни систем јесту заостаци судских предмета и дужина трајања судских поступака. Мјере које треба предузимати за повећање ефикасности правосудног система су:

1. Растерећење судова од предмета који по својој природи нису судски овдје је значајно истаћи увођење института нотара и праћење промјена у систему извршења судских предмета, нарочито у погледу неплаћених рачуна за струјју, воду, телефон, да суд не би био инкасант предузећа која пружају наведене услуге.

2. Подстицање алтернативних начина рјешавања спорова у ту сврху је и основан Центар за посредовање, као установа која треба да промовише посредовање, организује едукацију посредника и обезбиједи услове за вођење поступака посредовања.

Овдје ћу посебно нагласити доношење Закона о заштити права на суђење у разумном року који је донијет у складу са Европском конвенцијом за заштиту људксих права, којом се тражи да се на националном нивоу обезбиједи дјелотворан правни лијек за права гарантована Конвенцијом. Право на правично суђење, односно право на суђење у разумном року, као један од аспеката правичног суђења, овим законом заштићено је са два правна средства: захтјевом за убрзање поступка, тзв. контролним захтјевом, и тужбом за правично задовољење. Имплементација овог закона је посебно значајна са аспекта јачања ефикасности правосуђа. Тако сматрам значајним промовисање законских рјешења и упознавање грађанства са могућностима које им пружа овај закон у погледу остваривања њихових права у поступцима пред судовима.

Када је ријеч о доступности правосудних органа оно што се очекује на плану остваривања овог циља јесте обезбјеђивање једнаког приступа правосудним органима без обзира на личне посебности и материјалне прилике. Оно што се од правосудног система Црне Горе очекује у процесу евроспких интеграције јесте успостављање система бесплатне правне помоћи.

Када сагледамо претходно наведене циљеве (независност, ефикасност и доступност) и ако имамо независно, ефикасно и доступно правосуђе, онда је и остварен и четврти циљ, а то је јачање јавног повјерења у правосуђе, гдје је свакако посебно значајна улога медија и извјештавање о претходно наведеним активности које су предузете на плану реформе правосудног система и његовог успостављања у складу са европским стандардима и праксом.

Оно што је значајно за правилно извјештавање о активностима у области правосуђа јесте јасна визија о надлежносима институција које чине правосудни систем. Тако треба имати у виду да је за нормативни оквир, дакле законе и подзаконске акте којима се уређује област правосуђа, у оквиру Владе надлежно Министартсво правде, које при реализацији нормативних активности, по уобичајеној пракси, након припреме радних верзија закона у чијој изради увијек учествују професори универзитета, судије, државни тужиоци, адвокати, коначне радне верзије доставља на експертизу Савјету Европе, а врши се и процјена ниовоа усаглашености за законодавством ЕУ. Након добијене експертизе, Министарство правде организује округле столове за упознавање шире стручне јавности са предложеним законским рјешењима да би се сагледали коментари, примједбе и сугестије које су изнијете том приликом. Управо ове активности су значајне да се о њима јавност информише, а да би новинар могао правилно извијестити о овом скупу добро је да се претходно обрати Министарству како би дошао до текста предлога закона који је предмет те расправе.

Када је ријеч о извјештавању о раду судова, информације можете затрашити од: Судског савјета, Врховног суда, као највишег у хијерархији судова, и, ако је ријеч о конкретном суду, онда је најпозванији за пружање тражених информација предсједник суда. Код државног тужилаштва то је Врховно државно тужилаштво, Тужилачки савјет и државни тужиоци.