Говор министра правде Мираша Радовића на прослави 29. октобра - Дана црногорског судства

Даме и господо,

дозволите ми да у име Владе Црне Горе, у име Министарства правде и у своје име свим носиоцима судске функције у Црној Гори честитам 29. октобар Дан црногорског судства.

Данашњи дан је прилика да се подсјетимо многовјековне правне и правосудне културе у Црној Гори, у чијој вертикали датум од прије 210 година заузима можда најзапаженије мјесто. Наиме, 18. октобар по старом, односно 29. октобар по новом календару 1798. године, када је донијет Законик обшчи црногорски и брдски и установљено Правитељство суда црногорског и брдског, у црногорској државној и правној традицији представљао је изванредни искорак, који Црну Гору уводи у савремене правне токове, управо у времену великих правних кодификација у свијету, у времену блиском доношењу Америчког устава, као првог писаног устава, али и запажених кодификација на којима се темељи савремено француско право. Међутим, и град у коме смо се данас сусрели обавезује нас да споменемо да су и прије овог датума постојали писани правни споменици који припадају правној култури Медитерана, међу којима посебно значајно мјесто имају Которски и Будвански статут, оба из XИВ вијека. Фацинирају одредбе ових правних аката из тако давног периода о неспојивости судске функције и њихове антикорупцијске одредбе на којима могу да завиде и најсавременији правни теоретичари, законописци и практичари. Период XИX вијека је вријеме перманентног интегрисања црногорске државе и развоја законодавства и организације судске власти и, када га већ помињемо, немогуће је не подсјетити на доношење Даниловог законика, Општег имовинског законика, најмонументалнијег и најколосалнијег споменика из црногорске правне историје, као и на установљење Великог суда само једну годину послије Берлинског конкреса, чији је предани рад у двије задње деценије XИX вијека оставио у насљеђе милионске акте сачуване чак у 295 архивских фасцикли, са 600 до 1.000 докумената у свакој од њих.

Даме и господо,

данас припадамо времену када је Црна Гора посвећена европским и евроатланским интеграцијама, и када у добро каналисаном процесу интензивно радимо на преображају нашег правосуђа. Утрти пут интеграција обавезује нас да кроз усвајање међународних стандарда подижемо ниво владавине права и заштите људских права и слобода у Црној Гори. При томе ову обавезу не треба да схватамо искључиво као међународну, већ и као дужност на унутрашњем плану, јер смо прије свега обавезни да правним субјектима у нашој држави обезбиједимо приступ правди и њено остваривање по савременијим цивилизацијским стандардима. Испуњењем ове обавезе на унутрашњем плану испунићемо и међународну обавезу. До сада постигнути резултати у реализовању зацртаних активности из петогодишњег стратешког плана воде ме ка несумњивом увјерењу да ће Европска комисија констатовати напредак Црне Горе и у области правосуђа, што ће нас свакако охрабрити, али не бити и довољно за дефинитивни осјећај самозадовољења, јер нама предстоје све интензивније стратешке активности, које смо сами зацртали, комплементарне са оним које нам налаже европска агенда.

Даме и господо,

Влада Црне Горе и њено Министарство правде, као органи надлежни за утврђивање и вођење унутрашње политике, па и политике за област правосуђа, наставиће да раде на развоју законског оквира и стварању амбијента повољног за пружање правде нашим грађанима. Предузети кораци у судству учвршћују ме у увјерењу да ће судије у будућем периоду бити посвећене својој улози гаранта људских права и слобода и правној сигурности свих правних субјеката у нашој држави, и да ће са пуно пожртвовања стално подизати ниво ефикасности и ефективности свог рада. У том смислу радује ме што сте овогодишњем празнику, уз свечани његов карактер, дали и радни садржај који ће, вјерујем, резултирати добрим ставовима и путоказима у рјешавању сложених правних ствари.

Ово је вријеме када треба писати нову страницу правне и правосудне историје Црне Горе, у којој култ правде, његован у дугој традицији наших правдољубивих људи, треба да добије нови сјај. На њему треба да се огледају одрживи и јасни закони, њихова досљедна једнака и ефикасна примјена, упорна борба против организовног криминала, корупције и других облика савременог криминала, свеобухватна и тијесна правосудна сарадња са другим државама, висок ниво достојанства судија и други аспекти правосудних система савремене цивилизације.

У то име, даме и господо црногорске судије, још једном Вам честитам Дан црногорског судства и желим успјешне и дјелотворне судијске дане.''