Излагање министра правде Мираша Радовића на отварању Форума за грађанско право Југоисточне Европе, 27. априла 2009. године у Котору

Цијењени организатори, поштовани учесници, уважени представници медија, даме и господо,

Представља ми посебну част и задовољство обратити Вам се на отварању Форума за грађанско право Југоисточне Европе високог регионалног скупа који организује наш дугогодишњи партнер и освједочени пријатељ Њемачка организација за техничку сарадњу ГТЗ.

Окупила нас је тема која већ дуже вријеме заокупља пажњу стручне и лаичке јавности, као и субјеката који креирају и спроводе свеукупне друштвене реформе у земљама Југоисточне Европе, на њиховом путу европских интеграција. Сабрани на једном мјесту, експерти из области грађанског и привредног права, делегирани од стране научних институција и стручних организација земаља Региона, осврнуће се на реформске токове, размијенити искуства и погледе и дати предлоге квалитетних реформских рјешења у области која је тема наше дводневне дебате.

Отварање регионалног Форума за грађанско право је од вишеструког значаја за земље које ће узети учешћа у његовом функционисању. Форум је прије свега замишљен да кроз активну партиципацију представника политике, правне науке и посленика у примјени права, допринесе креирању конзистентних и функционалних правних система у областима грађанског и привредног права држава нашег региона. Окупљање и размјена искустава у току двогодишњег трајања Форума на пољу стварања права и његове практичне реализације, сасвим сигурно ће бити од крупног значаја за продубљивање сарадње држава учесница за јачање владавине права и усвајање демократских стандарда, као кључних претпоставки за интензивирање ширих интеграционих процеса, којима су окренуте државе Југоисточне Европе. Теме којима ће се бавити Форум, који данас отварамо, а које су у тијесној вези са европским правом, и анализе које буду усвојене, биће солидна основа за квантификовање оцјена о степену достигнутих реформи на плану приближавања Европској Унији, и због тога су сасвим реална очекивања да ће кроз активности ове иницијативе бити дат пуни допринос европским интеграционим процесима, као најважнијем спољнополитичком приоритету сваке од држава учесница Форума. Слобода кретања људи, капитала, роба и услуга, као основни постулат друштвеног и економског уређења Европске Уније, најважније упориште има управо у грађанском и привредном праву, па како су све државе нашег региона укључене у процес стабилизације и придруживања Унији и свака појединачно преузела одговорност за своју европску будућност, увјерени смо да ћемо третирањем питања од најбитнијег заједничког интереса из ове двије правне области у току трајања Форума добити праве одговоре за оптимизацију законодавне праксе, солидну имплементацију закона и успостављање добре правне сарадње између наших држава.

Све државе нашег региона виде интерес у интеграцији у европско тржиште, а цондитион сине qуа нон такве перспективе је у стварању одрживих, поузданих, ефикасних и ефективних правних система, заснованих на начелу владавине права, које свим правним субјектима (државним органима, правним и физичким лицима) у држави, налаже дужност да се придржавају демократски установљених правила понашања, да права остварују и штите у складу са тим правилима, да поштују права других и да су одговорни за кршење правила понашања. Превише је широк спектар права из грађанскоправног и привредноправног оквира, да би сва она била предмет сагледавања и анализе овог Форума, али се надамо да ћемо наћи довољно простора да опсервирамо неке најважније нивое усклађености ових права са европским правом, односно његовог усвајања, и да оцијенимо да ли и у којој мјери наши правни системи представљају дио повољног амбијента за предузетничке иницијативе, инвестиционе подухвате, заштиту субјеката грађанских и привредних права, односно колико је флексибилан њихов оквир за отвореност тржишта с једне стране и остваривање одрживог и равномјерног привредног раста са друге стране. За постизање овог циља олакшан нам је посао, тиме што правни системи пет држава учесница (Хрватска, БиХ, Црна Гора, Србија и Македонија) дијеле заједнику правну традицију, насталу на темељима једног ранијег правног система, а и шеста држава Република Албанија, дијели тековине континентално-европског правног система, што потврђује сличност правних поредака наших држава. Уз то ваља нагласити и постојање тијесне привредне сарадње и све већег присуства привредноправних субјеката на тржиштима разлитичих држава, који од актера јурисдикције и јуриспруденције очекују сигуран правни оквир за своје пословне захвате. Утолико је и већи разлог за објективно очекивање да ће овај форум допринијети даљем продубљивању међународне сарадње, не само у области права, већ и на другим пољима друштвеног и економског дјеловања.



Даме и господо,

У Црној Гори се процес усклађивања националног законодавства са европским стандардима одвија већ неколико година, а у жељи да држава и њени органи одговоре изазовима, задацима и обавезама, на том плану Влада Црне Горе донијела је Национални програм за интеграцију Црне Горе у ЕУ, за период 2008-2012. године. Овом документу су компатибилни и стратешки документи за област правосуђа - Стратегија реформе правосуђа за период 2007-2012. године и Акциони план за њено спровођење. Активности зацртане на пољу усвајања Ацqуис Цоммунитаире одвијају се задовољавајућом динамиком.

Након спроведеног демократског референдума 21. маја 2006. године и проглашења Црне Горе за независну и суверену државу, послије темељног и озбиљног и свестраног усаглашавања у оквиру структура политичког и друштвеног сектора, у октобру 2007. године, уз висок степен сагласности у Скупштини донијет је Устав Црне Горе. У Уставу су као основни принципи уставног уређења, између осталих, наведени и демократска и грађанска држава, држава социјалне правде, поштовање људских права и слобода и владавина права, а акцентирана је и потреба сарадње са другим народима и државама и стремљење ка европском и евроатлантским интеграцијама, као и опредјељење да држава свој економски развој остварује уз очување природе, здраве животне средине, одрживог развоја и уравнотеженог регионалног развоја. Устав свакоме јемчи право својине, као право са инхерентним ограничењем само у случају када то захтијева јавни интерес. Сљедствено овој гаранцији, Устав јемчи и право на насљеђивање и одређује да странци могу бити носиоци права својине у складу са законом. У складу са начелима либералне економије, која подразумијева да нема прогреса без приватне иницијативе и слободе предузетништва, Устав јемчи и ову слободу, чији дијапазон може бити ограничен само из неког разлога предвиђеног Уставом. Уставом се прокламује обавеза државе да штити потрошаче и да забрани радње којима се нарушава здравље, безбиједност, и приватност потрошача. Уз ова права и слободе, зајемчена су и друга права из корпуса економских, социјалних и културних права. Устав посебни дио посвећује економском уређењу и као основне принципе економског уређења дефинише: слободно и отворено тржиште, слободу предузетништва и конкуренције, самосталност привредних субјеката и њихову одговорност за преузете обавезе у правном промету и заштиту и равноправност облика својине, одређујући Државу титуларом својине на природним богатствима, добрима од општег интереса и другим добрима у општој употреби.

Полазећи од оваквих уставних постулата, Влада Црне Горе је утврдила политике и зацртала стратешке реформске правце у областима економског и демократског развоја, са основним циљем да створи амбијент за повољно привредно пословање, економски напредак и повећање нивоа услова живота, као и за остваривање и заштиту темељних људских права и слобода. Реализацијом таквих политика донијети су бројни системски закони у области грађанског и привредног права, и нека ми буде дозвољено да поменем неке од најзначајнијих: Закон о привредним друштвима, Закон о инсолвентности привредних друштава, Породични закон, Закон о насљеђивању, Закон о облигационим односима, Закон о својинско-правним односима, Закон о државној имовини, Закон о државном премјеру и катастру непокретности, Закон о концесијама, Закон о заштити потрошача, као и законе у вези са остваривањем и заштитом ових права, као што су: Закон о парничном поступку, Закон о посредовању, Закон о нотарима, Закон о ванпарничном поступку, Закон о заштити права на суђење у разумном року, Закон о извршном поступку, Закон о едукацији у правосудним органима, Закон о адвокатури и други системски закони.

Карактер уводног обраћања не дозвољава ми да дајем осврт на нека битна рјешења из новодонијетих закона, већ ћемо искористити прилику да то учинимо у некој наредној активности овог форума. Ипак, нагласићу да су сви ови закони конципирани уз активну сарадњу представника правне науке и правних практичара, а неизоставни дио процедуре био је и прибављање драгоцјених експертиза од стручњака које су ангажовали наши најзначајнији међународни партнери. На отварању овог форума има експерата који су дали крупан допринос у изради неких од наведених законских пројеката, па овом приликом желим да искажем задовољство због њиховог присуства, јер тиме што су прихватили да учествују у раду Форума, охрабрују наду у његове позитивне и нама добродошле резултате.

Даме и господо,

Састав иницијатора Форума за грађанско право Југоисточне Европе, списак институција које га подржавају и високе референце учесника сесије отварања Форума, гарантују плодотворан рад ове иницијативе. Због тога вјерујем да ће сљедеће двије године бити доста интересовања за учешће у раду Форума и да ће се увећати ионако завидан број институција које га подржавају.

Влада Црне Горе и Министарство правде остају отворени за пуну сарадњу, јер у раду Форума виде значајну подршку на плану јачања правног система и усаглашавања црногорског законодавства са европским правом и изражавају пуну спремност да са државним органима својих сусједа подијеле искуства стечена у овом захтјевном процесу. Сигуран сам да ће свој допринос успјеху Форума дати и црногорски правосудни органи, као и правни факултети из Црне Горе.

Дозволите ми да на крају изразим задовољство што је отварање овог форума уприличено у Црној Гори, држави која баштити лик и дјело проф.др Валтазара Богишића, творца Општег имовинског законика за Књажевину Црну Гору из 1888. године, величанственог споменика правне и културне традиције ових простора и да подсјетимо на његов приступ законодавној дјелатности, исказан кроз његове ријечи да је водио рачуна, с једне стране о правцима и владајућим мишљењима у западноевропској законодавној теорији и пракси, али, с друге стране, и о оригиналности саме земље којој је Законик намијењен.

У то име, још једном Вас искрено поздрављам и позивам да Форум за грађанско право Југоисточне Европе заједно прогласимо отвореним.