45. сједница Владе Црне Горе - 04.11.2021. године

Влада Црне Горе је, на 45. сједници одржаној 4. новембра 2021. године којом је предсједавао премијер проф. др Здравко Кривокапић, усвојила Информацију о предлогу економског програма „Европа сад!“. Полазећи од стратешког опредјелјенја своје економске политике, дефинисаног као „остварење паметног, одрживог и инклузивног економског раста који ће допринијети унапређењу квалитета живота свих њених грађана“, Влада је у међуресорској сарадњи израдила економски програм – „Европа сад!" чији су главни циљеви: повећање животног стандарда грађана, раст запослености, смањење "сиве економије" на тржишту рада, унапређење пословног и инвестиционог амбијента. Сет предложених мјера, првенствено у дијелу пореске политике, обухвата:

• повећање минималне зараде на 450€;
• смањење пореског оптерећења на рад, најзначајније ставке на трошковној страни већине привредних субјеката, које ће овом реформом на ниво минималне зараде бити смањено са досадашњих 39% на 20,4%;
• увођење прогресивног опорезивања као ефикаснијег модела опорезивања, којим се по већој стопи опорезују они који више и зарађују. 

Програм омогућава општи раст нето зарада за све запослене, при чему ће највећи раст од чак 80% остварити запослени који су до сада примали минималну зараду. Повећањем минималне зараде позитивно се утиче на стандард запослених са најнижим примањима, док се увођењем прогресивног опорезивања дохотка врши редистрибуција дохотка са оних са вишим на оне са нижим примањима. У Информацији је наглашено да се Програм заснива на спремности државе да се одрекне дијела прихода у корист запосленог и послодавца, стварајући на тај начин амбијент за отварање нових радних мјеста и проширење пореске базе. 

Такође, Програмом се презентују све мјере пореске политике које ће бити имплементиране како би крајњи циљеви програма били испуњени, поштујући принципе макроекономске стабилности, дугорочне одрживости јавних финансија и атрактивност Црне Горе као инвестиционе дестинације, уз стварање основа за смањење нелојалне конкуренције, односно „сиве економије“, и то посебно на тржишту рада што посљедично обезбјеђује запосленима већу правну сигурност. 

У дискусији је наглашено да ће Програм, који је рађен према крајње конзервативном микросимулационом моделу развијеном у оквиру техничке подршке Међународног монетарног фонда, у средњем року, омогућити мултипликативни ефекат на економске токове кроз: отварање нових радних мјеста, повећање личне потрошње домаћинстава, смањење неформалне економије, што ће утицати на стварање услова за повећање буџетских прихода и дугорочну одрживост јавних финансија. Влада је оцијенила да ће предложене мјере унијети неопходну дозу оптимизма у друштву, охрабрити младе да остану у Црној Гори, а поготово у њеним мање развијеним дјеловима, а истовремено и омогућити повећање личне потрошње домаћинстава, кроз повећање расположивог дохотка. 

Влада је утврдила Предлог закона о заштити пословне тајне. У дискусији је наведено да је основни циљ овог прописа већа правна сигурност и ефикасна правна заштита пословних тајни од противправног присвајања на тржишту, чиме се настоји повећати конкурентност предузећа и развојно-истраживачких субјеката чија се компаративна предност заснива на пословним тајнама. Такође, овим Законом се национално законодавство усклађује са законодавтсвом Европске уније. Законом се, између осталог, дефинише појам пословне тајне, прецизира када се прибављање, коришћење  или откривање пословне тајне сматра законитим односно незаконитим, као и утврђују мјере, поступци и правна средства која носиоцу пословне тајне стоје на располагању у случају незаконитог прибављања, коришћења и откривања пословних тајни. 

Утврђен је Предлог закона о поморско-агенцијској дјелатности с Извјештајем са јавне расправе, којим ће први пут у нашем правном поретку бити на системски начин регулисано обављање ове привредне дјелатности. Овим Законом прописују се услови за обављање поморско-агенцијске дјелатности, права и дужности поморског агента и поморског агента посредника, начин вођења уписника поморских агената и поморских агената посредника, надзор над обављањем поморско-агенцијских дјелатности и друга питања од значаја за рад поморских агената и поморских агената посредника. 

Влада је утврдила Амандман 1 и Амандман 2 на Предлог закона о измјенама и допунама Закона о порезу на добит правних лица који ће Скупштини Црне Горе бити достављени као амандмане предлагача који би требало да буду саставни дио текста Предлога закона.  Овим амандманима предлаже се прелазак са пропорционалног (стопа пореза од 9 % независно од износа опорезиве добити) на прогресивно опорезивање добити правних лица у зависности од износа опорезиве добити и то по стопама од 9%, 12% и 15%. У дискусији је наглашено да ће микро и мала предузећа, која у Црној Гори чине преко 90% предузећа и остварују добит до 100.000 еура, и према новом законском рјешењу имати исто пореско оптерећење на добит од 9%. На овај начин, обезбјеђује се заштита за привредне субјекте који остварују добит до прописаног износа. Предложеним рјешењем дошло би до повећања буџетских прихода од cca 25 милиона еура. 

Тренутна стопа пореза на добит правних лица у Црној Гори најнижа је у поређењу са државама из региона, као и у државама Европске уније. Имајући у виду да је просјек стопе пореза на добит у Европској унији, који за 2020. годину износи 20.8%, и даље већи од највеће стопе пореза на добит предложене овим амандманом, истакнуто је да Црна Гора остаје конкурентна као инвестициона дестинација. 

Влада је утврдила Предлог закона о измјенама и допунама Закона о спорту. Разлози за измјене и допуне Закона који је донијет 2018. године условљени су потребом усаглашавања са међународно обавезујућим конвенцијама које се односе на област антидопинга у спорту. Предложеним измјенама и допунама Закона, Црна Гора испуњава своје међународно преузете обавезе које су проистекле ратификацијом UNESCO Међународне конвенције против допинга у спорту и Антидопинг конвенције Савјета Европе (ETS бр. 135). Имајући у виду да члан 46 став 13 важећег Закона о спорту представља ограничење за правну, функционалну и финансијску независност Комисије за антидопинг, предложеним одредбама предвиђено је да се формира Комисија за антидопинг, која ће имати својство правног лица и која ће бити независна у свом раду. Дефинисане су надлежности, организација и статут Комисије и предвиђено је да има савјет и директора. Савјет има пет чланова, од којих три члана именује Савјет за спорт, а по једног ЦОК и ПОК. 

Донијета је Одлука о образовању Савјета за управљање отвореним подацима. Наглашено је да отворени подаци представљају основу за унапређење рада јавне управе, даљу модернизацију и транспарентност рада, као и повећање ефикасности и квалитета услуга које управа пружа. Објављивање података у формату који омогућава поновну употребу од изузетног је значаја за транспарентност рада јавног сектора. Одлуком се, између осталог, дефинишу задаци Савјета који се огледају у препознавању изазова у области отворених података и предлагању рјешења за те изазове, разматрању и покретању иницијатива, активности и пројеката са циљем унапређења управљања отвореним подацима, унапређењу сарадње са органима на државном и локалном нивоу у циљу отварања што већег броја података, управљању и промоцији портала отворених података (www.data.gov.me) , као и унапређивању транспарентности рада јавне управе и промоцији принципа отворених јавних политика. 

Влада је донијела одлуке о измјенама одлука о образовању дијела мјешовитих комисија за спровођење Уговора о уређењу односа од заједничког интереса између Владе Црне Горе и Јеврејске заједнице у Црној Гори, као и Уговора о уређењу односа од заједничког интереса између Владе Црне Горе и Исламске заједнице у Црној Гори. Измјене су биле неопходне због персоналних и организационих промјена у саставу 42. Владе Црне Горе. 

Усвојена је Информација о уступању изградње инфраструктуре и обављања комуналних дјелатности јавног водоснабдијевања и управљања комуналним отпадним водама у насељима Добра Вода, Велики Пијесак и Утјеха у општини Бар и насељу Круче у општини Улцињ Друштву са ограниченом одговорношћу „Регионални водовод Црногорско приморје“. 

Влада је усвојила Информацију о упућивању хуманитарне помоћи Авганистану. У Информацији се наводи да се након преузимања власти од стране талибана Авганистан данас суочава с хуманитарном кризом. Пандемија COVID-19 довела је здравствени систем под озбиљан притисак, а економија је тешко погођена због чега је многим Авганистанцима потребна хитна хуманитарна помоћ која се, почетком зиме, може само погоршати. Имајући у виду ове чињенице, Влада је одлучила да упути хуманитарну помоћ у износу од 100.000,00 долара УН-у за превазилажење хуманитарне ситуације у Авганистану, чиме Црна Гора потврђује да је одговорна чланица УН-а која, сходно својим капацитетима, доприноси миру и безбједности у свијету. 

Усвојена је Информација о предузетим активностима на оснивању Кредитно-гарантног фонда Црне Горе (КГФЦГ). Успостављење КГФ-а представља значајну компоненту опоравка, након мјера усвојених 29. априла 2021. године за подршку привреди у сузбијању посљедица пандемије COVID-19, а нарочито финансијску подршку развоју и јачању микро, малих и средњих предузећа у Црној Гори. Овим се жели успоставити дугорочни финансијски инструмент, који ће стимулисати опоравак ММСП и који ће се користити као инструмент адекватног ублажавања за све потенцијалне проблеме у будућности изазване економским шоковима. Подршка EBRD-а омогућава брже покретање Гарантног фонда у Црној Гори што ће обезбиједити дугорочну платформу за сарадњу са другим међународним финансијским институцијама и потенцијално обезбиједити више ресурса за економски опоравак и развој. Тим поводом задужено је Министарство економског развоја да отпочне активности на изради Предлога закона о оснивању КГФЦГ.