Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Анализа консолидоване јавне потрошње за ИИИ квартал

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

Јавни приходи у периоду јануар – септембар 2021. године износили су 1.535,3 мил. € или 31,5% процијењеног БДП-а (4.881,3 мил. €) и у односу на планиране мањи су за 1,8 мил. € или 0,1% усљед нижег остварења прихода јединица локалне самоуправе. У односу на упоредни период 2020. године, јавни приходи су већи за 215,6 мил. € или 16,3% као резултат значајног опоравка економске активности.

Јавна потрошња у периоду јануар – септембар 2021. године износила је 1.594,3 мил. € или 32,7% БДП-а, и мања је за 87,6 мил. € или 5,2% у односу на планирану, док је у односу на претходну годину мања за 80,6 мил. € или 4,8%, првенствено усљед ниже реализације капиталних издатака, као и трансфера институцијама, појединицима, невладином и јавном сектору.

Полазећи од кретања прихода и расхода, у периоду јануар - септембар 2021. године, остварен је дефицит јавних финансија у износу од 59,0 мил. € или 1,2% БДП-а, што је за 85,8 мил. € или 59,3% мање у односу на планирани, док је у односу на дефицит остварен у истом периоду 2020. године мање за 296,2 мил. € или 83,4%.

БУЏЕТ ЦРНЕ ГОРЕ

Тренд остварења позитивног буџетског резултата започет у јуну текуће године настављен је и у трећем кварталу. Буџетски суфицит у тромјесечном овогодишњем периоду (јун, јул и август), као и остварени примарни суфицит у септембру резултат је превасходно ефеката љетње туристичке сезоне, као и унапријеђене пореске дисциплине усљед имплементације електронске фискализације пореских регистар каса. Такође, издаци који су реализовани у износу нижем од планираног у значајној мјери су допринијели остварењу суфицита.

У периоду јануар - септембар 2021. године динамика кретања буџетских прихода и расхода утицала је на остварење дефицита буџета у износу од 64,6 мил. € или 1,3% БДП-а, који је за 108,7 мил. € или 62,7% мањи у односу на планирани. Деветомјесечни дефицит је мањи за 268,3 мил. € или 80,6% у односу на исти период 2020. године.

Према томе, дефицит буџета је са 3,5% БДП-а, колико је износио у периоду јануар - мај, смањен на 1,3% БДП-а за јануар - септембар 2021. године.

Изворни приходи буџета у периоду јануар - септембар 2021. године износили су 1.344,6 мил. € или 27,5% БДП-а, што је у односу на упоредни период 2020. године више за 178,6 мил. € или 15,3%, док је у односу на план више за 7,2 мил. € или 0,5%. 

Највећи раст у односу на планиране приходе, као и у односу на исти период претходне године, забиљежен је код прихода по основу ПДВ-а у износу од 38,7 мил. € или 8,5%, односно 104,7 мил. € или 26,9%, што је најбољи индикатор опоравка економске активности након забиљеженог пада од преко 15% у 2020. години. Такође, имплементација електронске фискализације пореских регистар каса допринијела је оствареном добром резултату по основу наплате ове категорије.

Упркос чињеници да још нијесу усвојена предложена законска рјешења која су предвиђала повећање акциза на поједине акцизне производе, а која су у скупштинској процедури од средине маја, приходи од акциза настављају да биљеже раст у односу на планиране и то за 5,3 мил. € или 3,0%. У поређењу са истим периодом 2020. године, наплата акциза је већа за 28,9 мил. € или 18,9%.

Значајан раст у односу на претходну годину забљежен је и код категорије остали приходи у износу од 16,4 мил. € или 54,1% као посљедица уплате добити остварене у 2020. години од привредних друштава у већинском власништву државе. У односу на план, ова категорија је мања за 12,1 мил. € илил 20,6% као резултат чињенице да се приликом планирања узима процјена финансијских резултата привредних друштава, а уплате су сходно њиховим коначним финансијским исказима.

Приходи од пореза на доходак нижи су у односу на план у износу од 15,5 мил. € или 15,3%, као резултат планираних, а нереализованих ефеката Закона о измјенама и допунама Закона о порезу на доходак физичких лица због неусвојеног Предлога закона о пореској администрацији, којим је требало да буду створене претпоставке за убирање прихода по основу опорезивања непријављених прихода, а који је у скупштинској процедури од средине маја ове године. У односу на исти период претходне године, приходи од пореза на доходак су већи за 3,1 мил. € или 3,8%.

Издаци буџета у периоду јануар - септембар 2021. године износили су 1.409,2 мил. € или 28,9% процијењеног БДП-а и у односу на планиране мањи су за 101,5 мил. € или 6,7%. У односу на исти период 2020. године, издаци буџета мањи су за 89,6 мил. € или 6,0%.

Мање остварење у односу на планиране забиљежено је код готово свих категорија издатака.

У структури буџетских издатака, текући издаци остварени су на нивоу од 611,5 мил. € и мањи су за 36,2 мил. € или 5,6% у односу на планиране. У поређењу са истим периодом претходне године, текући издаци су на истом нивоу као и за девет мјесеци 2020. године.

Капитални издаци су реализовани у износу од 107,8 мил. €, што је за 55,6 мил. € или 34,0% мање од планираних, док су у односу на извршење у истом периоду 2020. године мањи за 41,0 мил. € или 27,6%. Остварење капиталних издатака у највећој мјери опредјелјује реализација која зависи од динамике извођења радова, а очекује се да буде значајно побољшана у предстојећем периоду, посебно имајући у виду рокове за завршетак изградње приоритетне дионице аутопута.

У односу на претходну годину, веће остварење издатака забиљежено је код сљедећих категорија:

Бруто зарада и доприноса на терет послодавца у износу од 30,0 мил. € или 8,1% усљед повећања зарада у секторима здравства и просвјете, као и различитог третмана фонда бруто зарада Универзитета Црне Горе током 2020. године у односу на период привременог финансирања током 2021. године.[1]

Отплате обавеза из претходног периода као резултат принудне наплате по основу дуга „Монтенегро Аирлинес“ према „Аеродроми Црне Горе“.

Отплате гаранција усљед извршених обавеза по основу активиране гаранције по кредиту кинеске Еxим банке, за бродове Црногорске и Барске пловидбе.

ЛОКАЛНА САМОУПРАВА

Изворни приходи буџета јединица локалне самоуправе у периоду јануар - септембар 2021. године износе 190,7 мил. € или 3,9% БДП-а и већи су у односу на остварење у истом периоду 2020. за 36,9 мил. €, док су у односу на планиране мањи за 9,0 мил. €.

Издаци буџета локалне самоуправе  у периоду јануар - септембар 2021. године износе 185,1 мил. € или 3,8% БДП-а, што је за 9,0 мил. € више у односу на исти период 2020. године, док су у односу на план издаци већи за 13,9 мил. €.

У посматраном периоду 2021. године забиљежен је суфицит локалне самоуправе у износу од 5,6 мил. € или 0,1% БДП-а.



 

[1] У 2020. години сви трошкови Универзитета Црне Горе (укључујући и бруто зараде) били су планирани на издатку Трансфери док је привременим финансирањем извршена рекласификација по издацима што је увећало укупан фонд бруто зарада у 2021. години

Да ли вам је садржај ове странице био од користи?