Бржи интернет и мање административних препрека кључни за дигиталну трансформацију региона

Херцег Нови, ПР прес сервис -  Западни Балкан напредује у развоју 5Г мрежа и оптичке инфраструктуре, али дигитална трансформација региона зависиће од тога колико ће брзо бити уклоњене административне препреке, подстакнуто коришћење брзог интернета и унапријеђена сарадња држава.

То је оцијењено на панелу „Повезаност као покретач дигиталне трансформације Западног Балкана“, одржаног у оквиру осмог Дигиталног самита Западног Балкана у Херцег Новом који организује Министарство јавне управе под покровитељством Владе Црне Горе у партнерству са Савјетом за регионалну сарадњу (РЦЦ) и у оквиру предсједавања Црне Горе Берлинским процесом. Генерални спонзор догађаја је компанија МТЕЛ.

Предсједник Савјета Агенције за електронске комуникације и поштанску дјелатност (ЕКИП) Милан Радуловић оцијенио је да је за привлачење инвестиција пресудна предвидивост тржишта и дугорочно јасно дефинисан регулаторни оквир.

„Створили смо јасно и транспарентно дугорочно регулаторно окружење које привлачи инвестиције“, казао је Радуловић, наводећи да је у претходној години у телекомуникациони сектор Црне Горе уложено више од 71 милион еура.

Према његовим ријечима, 5Г сигналом покривено је више од 90 одсто становништва, док је оптичка инфраструктура до домаћинстава (ФТТХ) или до зграде (ФТТБ) доступна за 80 одсто домаћинстава.

Радуловић је истакао да даљи развој не смије бити усмјерен искључиво на изградњу инфраструктуре, већ и на дигиталну писменост грађана, развој нових услуга и заштиту корисника.

„Ако грађани немају довољно знања и образовања да користе предности и могућности савремених технологија, онда је бескорисно имати тако модерну инфраструктуру“, поручио је Радуловић.

Говорећи о регионалној сарадњи, Радуловић је указао на значај интероперабилности система за хитне ситуације, размјене информација међу државама и напретка у увођењу модела „роминг као код куће“.

„Не можемо себи приуштити било какву фрагментацију дигиталних перспектива држава Западног Балкана“, упозорио је Радуловић, наглашавајући да мале економије могу остварити веће користи само кроз досљедну примјену заједничких рјешења и одговорност свих учесника.

Директор у Министарству јавне управе и дигитализације у Приштини Агим Кукај указао је на то да тржиште само по себи често нема интерес да развија мреже у руралним и слабије насељеним подручјима, због чега је потребна државна интервенција.

„Рурална и такозвана бијела подручја представљају тржишни неуспјех са економског становишта. Зато нам је потребна интервенција државе“, казао је Кукај.

Представио је искуство Косова у оквиру пројекта дигиталне економије, реализованог уз подршку Свјетске банке, којим је циљано унапређење широкопојасне инфраструктуре у руралним подручјима.

Како је навео, пројекат је обухватио повезивање 266 села, више од 100 школа и више од 50 амбуланти.

„Модел је подразумијевао конкурентски поступак додјеле грантова, при чему је јавно финансирање покривало до 50 одсто инвестиције, док је остатак требало да обезбиједи приватни сектор“, казао је Кукај.

Према његовим ријечима, приватне компаније обезбиједиле су око 70 одсто укупног новца за пројекат.

„Посебан услов био је да се обезбиједе брзине од најмање 100 мегабита у секунди, због чега је у пракси инсистирано на изградњи оптичке инфраструктуре. У оквиру пројекта, пружаоци интернет услуга обавезали су се и да пет година бесплатно обезбјеђују интернет за школе и здравствене установе у обухваћеним руралним подручјима“, рекао је Кукај.

Он је нагласио да су за успјех били важни детаљна припрема, обилазак терена, прецизно дефинисани услови и контрола изведених радова.

Истовремено, указао је на административне препреке, посебно у поступцима издавања дозвола.

„Важно је доносити агилне одлуке, укључивати министарства и регулаторе, одржавати равнотежу и имати добар дијалог са операторима“, казао је Кукај, истичући и потребу за једноставнијим дигиталним рјешењима и успостављањем јединствене информационе тачке.

Алеxандер Кüхн из њемачке Савезне агенције за мреже (БНетзА) оцијенио је да развој инфраструктуре мора бити усмјерен на стварне потребе корисника, уз разматрање различитих технолошких рјешења.

Говорећи о искуству Њемачке, Кüхн је навео да је регулаторни приступ у одређеном периоду предуго био везан за постојећу кабловску инфраструктуру, док развој мобилних мрежа захтијева и одговарајуће капацитете за пренос података у позадини мреже.

Према његовим ријечима, сателитска повезаност може помоћи у покривању подручја у којима земаљске мреже још не пружају адекватне услуге, али не треба је посматрати као универзалну замјену за постојећу инфраструктуру.

„Морамо бити окренути будућности и технолошки неутрални како бисмо пронашли најбољи пут напријед“, поручио је Кüхн.

Он је објаснио да сателитске мреже располажу ограниченим капацитетом који дијели већи број корисника, па је потребно реално процијенити какав квалитет и брзину везе могу да обезбиједе.

„Очекује да би у наредне двије до три године у Европи могли бити представљени први примјери коришћења сателитске повезаности за затварање појединих празнина у покривености. За то ће бити важни договори између мобилних и сателитских оператора, као и одговарајући међународни оквир“, рекао је Кüхн.

Виша менаџерка за међународне регулаторне послове у компанији Деутсцхе Телеком, Јана Босто, потврдила је да та компанија остаје посвећена улагањима у регион, посебно у 5Г и оптичке мреже.

Према њеним ријечима, Деутсцхе Телеком је присутан у више од 50 држава свијета и пружа услуге за више од 300 милиона корисника.

„У Црној Гори инвестиције компаније обухватају оптичку инфраструктуру доступну за готово 75 одсто домаћинстава, док 5Г мрежа покрива око 94 одсто становништва“, рекла је Босто.

Она је упозорила да сама доступност инфраструктуре није довољна ако грађани и привреда не користе услуге које она омогућава.

„Повезаност захтијева сарадњу“, поручила је Босто.

Као примјер добре праксе навела је Грчку, гдје је држава увела ваучере за грађане и мала и средња предузећа за коришћење оптичког интернета, појашњавајући да је програм субвенционисао трошкове инсталације и претплате, а сличан приступ примијењен је и у Италији.

Према њеним ријечима, више од 90 одсто корисника широкопојасних услуга компаније ОТЕ искористило је ваучере.

„Не морамо нужно измишљати нова рјешења. Веома добра рјешења постоје не само на Западном Балкану већ и у сусједним државама“, казала је Босто, поручујући да провјерене моделе треба прилагодити потребама региона.

Додала је да стварни напредак настаје када јавне политике и регулатива стварају повољно окружење које привлачи и одржава инвестиције.

Експерткиња за дигиталну повезаност Савјета за регионалну сарадњу (РЦЦ) Милена Јоцић Танасковић представила је податке о развоју широкопојасне инфраструктуре и коришћењу брзих интернет услуга у региону.

Према подацима за 2024. годину из Регионалног ДЕСИ извештаја на који се позвала, покривеност мрежама веома великог капацитета (ВХЦН) на Западном Балкану износила је око 66 одсто домаћинстава, у поређењу са 82 одсто у Европској унији. Када је ријеч о оптичкој инфраструктури до крајњих корисника (ФТТП), регионални просјек износио је 57 одсто домаћинстава, док је просјек ЕУ био 69 одсто. Притом су разлике међу економијама региона велике: покривеност ФТТП кретала се од 30 до 74 одсто.

„Када је ријеч о 5Г мрежама, Црна Гора и Сјеверна Македонија имале су покривеност већу од 90 одсто у насељеним подручјима према подацима за 2024. годину, док је на Косову износила око 70 одсто.”

Проблем је што постоје разлике у региону. Није лако припремити и осмислити активности на регионалном нивоу које би убрзале изградњу широкопојасних мрежа а одговарале свима“, истакла је Јоцић Танасковић.

РЦЦ, према ријечима Јоцић Танасковић, координира спровођење Акционог плана за заједничко регионално тржиште за период 2025–2028, који у области телекомуникација измедју осталих активности, обухвата подстицање развоја широкопојасне инфраструктуре кроз унапређење пословног окружења и сарадњу у области радиофреквенцијског спектра.

Један од кључних изазова у овој области, на који је указала Јоцић Танасковић, јесу дуготрајне, сложене и неуједначене процедуре за изградњу телекомуникационе инфраструктуре.

Препознајући значај овог питања, РЦЦ је, кроз консултације са операторима и представницима јавног сектора, припремио препоруке усмерене на унапређење регулаторних и административних процедура, са циљем да се олакша и убрза изградња широкопојасних мрежа у региону.

ФОТО И ВИДЕО :Бржи интернет и мање административних препрека кључни за дигиталну трансформацију региона