Стартапима на Западном Балкану потребни бољи услови за развој, инвестиције и тестирање иновација

Развој стартапова на Западном Балкану захтијева провјеру тржишне потражње, могућности тестирања иновација у пракси, бољи приступ инвестицијама и снажнију подршку младима, уз јачање регионалне сарадње, повезивање са међународним тржиштима и стварање подстицајнијег пословног окружења за развој иновативних идеја.

То је оцијењено током панела „Стартапи“, одржаног у оквиру осмог Дигиталног самита Западног Балкана у Херцег Новом који је организовало Министарство јавне управе под покровитељством Владе Црне Горе у партнерству са Савјетом за регионалну сарадњу (РЦЦ) и у оквиру предсједавања Црне Горе Берлинским процесом. Генерални спонзор догађаја је компанија МТЕЛ.

Менаџерка за инвестиције и партнерства у компанији Дигитал Ден Ања Адамовић,  из Подгорице, указала је на изазове са којима се суочавају стартапи у Црној Гори приликом проналажења инвеститора и изласка на међународна тржишта.

Према њеним ријечима, иако у Црној Гори постоје компаније које имају капацитет да улажу у стартапе, инвестиције се и даље чешће усмјеравају ка традиционалним дјелатностима.

„Још немамо одговарајући менталитет потенцијалних инвеститора, иако имамо много великих компанија које су у позицији да улажу у стартапе“, истакла је Адамовић.

Због ограничених могућности финансирања на домаћем тржишту, повезивање са инвеститорима из иностранства представља важан корак за развој стартуп екосистема.

Дигитал Ден, како је објаснила, настоји да повеже стартапе из Црне Горе и региона са развијенијим тржиштима и потенцијалним инвеститорима из Сједињених Америчких Држава, Европе и Блиског истока.

Адамовић је посебно указала на то да Црна Гора још нема домаћи фонд ризичног капитала, односно фонд предузетничког капитала, нити локално представништво неког страног фонда те врсте.

„Додатни проблем представља чињеница да страни инвеститори понекад захтијевају од оснивача да региструју компанију у држави у којој се налази инвеститор. То није добро за нашу економију и стартуп екосистем, јер желимо да наши стартапи остану црногорски“, нагласила је Адамовић.

Према њеним ријечима, такви захтјеви представљају додатни изазов за осниваче који имају квалитетне идеје и потенцијалне клијенте у иностранству, али су приморани да разматрају регистрацију компаније на другом тржишту.

Адамовић сматра да би приближавање Црне Горе Европској унији и усклађивање прописа могли олакшати пословање стартапа и преговоре са страним инвеститорима. Истовремено, указала је на значај повезивања са развијенијим стартуп екосистемима како би домаће компаније биле спремније за међународну конкуренцију.

Говорећи о потенцијалу Црне Горе, Адамовић је истакла да иновације могу бити важан дио развоја нове економије и да локалним талентима треба омогућити приступ тржиштима, партнерима и инвеститорима.

„Инвеститори не улажу у идеје, већ у тимове“, поручила је Адамовић.

Додала је да највећу вриједност сваке компаније, стартапа и државе представљају људи, оцијењујући да су предузетници из региона све спремнији да се позиционирају на међународним тржиштима.

Извршни директор компаније ФивеГроуп, Иван Шоћ, говорио је о развоју стартапа из перспективе компаније која послује у технолошком сектору и која је подржавала развој појединих стартуп пројеката.

На основу тог искуства, истакао је да се почетна идеја током развоја често значајно промијени, те да је сарадња са компанијом која може бити први клијент драгоцјена јер омогућава тестирање производа у стварном окружењу.

Као један од највећих изазова за стартапе у Црној Гори издвојио је недостатак компанија спремних да тестирају нова рјешења.

„Оно што највише недостаје јесте стварно окружење за тестирање“, казао је Шоћ.

Према његовим ријечима, веће компаније често избјегавају сарадњу са стартапима јер страхују да ће изгубити вријеме, због чега младим предузећима постаје тешко да провјере квалитет својих производа на тржишту.

„Таква ситуација може довести до тога да стартапи потроше расположиви буџет на развој производа, а да претходно нијесу провјерили да ли постоји стварна потреба за њим“, рекао је Шоћ.

Сматра да је, поред финансијске и инфраструктурне подршке, неопходна промјена односа традиционалних компанија према иновацијама и младим предузетницима.

„Ако видите нешто што вам може бити корисно, покушајте и тестирајте. Најгоре што може да се деси јесте да одлучите да не наставите даље“, поручио је Шоћ.

Говорећи о разликама између европског и америчког приступа финансирању стартапа, Шоћ је оцијенио да европски систем карактеришу захтјевније процедуре, док амерички приступ, према његовом виђењу, омогућава бржи прелазак од идеје до улагања.

Други важан изазов који је издвојио односи се на задржавање младих талената. Шоћ сматра да не постоји једноставно рјешење за овај проблем, али да компаније могу допринијети стварању окружења у којем запослени имају прилику да уче, напредују и раде на занимљивим пројектима.

„Трудимо се да створимо окружење у којем се људи осјећају поштовано и имају нешто занимљиво да раде“, рекао је Шоћ.

ФивеГроуп се, како је објаснио, бави различитим технолошким областима, укључујући роботику, хардвер заснован на вјештачкој интелигенцији, виртуелну и проширену стварност. Компанија настоји да младе упозна са својим радом и прије запослења, кроз сарадњу са образовним институцијама и програме подршке талентима.

Шоћ је нагласио да је за задржавање запослених важно водити рачуна и о постојећим кадровима, њиховом задовољству и професионалном развоју, а не само о привлачењу нових људи.

Програмска координаторка Регионалне канцеларије за сарадњу младих (РYЦО), Бојана Лалатовић,  указала је на значај укључивања младих у друштвени и економски живот, посебно кроз неформално образовање, развој предузетничких вјештина и подршку иновативним идејама.

Она је нагласила да млади нијесу хомогена група и да се њихове могућности за образовање, запослење и предузетништво значајно разликују.

Позивајући се на истраживања поменута током панела, навела је да је у Црној Гори само 20 одсто младих имало прилику да учествује у неком облику неформалног образовања.

Указала је и на положај младих који нијесу запослени, не образују се и не похађају обуку, познатих као НЕЕТ популација.

Према њеним ријечима, у појединим дјеловима региона значајан број младих остаје изван образовних и економских токова, што указује на потребу да институције и организације пронађу ефикасније начине да их укључе.

Лалатовић је истакла да посебну пажњу треба посветити младима из руралних подручја, младим особама са инвалидитетом, младим женама и другим групама које често имају мање могућности да учествују у постојећим програмима.

„Ако желимо да будемо инклузивни, морамо се заиста фокусирати на програме изградње капацитета прилагођене њиховим потребама“, поручила је Лалатовић.

Говорећи о развоју стартапа, оцијенила је да млади на Западном Балкану имају креативност и потенцијал да развијају рјешења за сложене проблеме, али да им је потребна адекватна подршка како би своје идеје претворили у одрживе пројекте.

Лалатовић је нагласила да подршка не може бити иста за све, већ мора одговарати потребама и искуству појединаца и тимова.

„Млади имају различите потребе и потребни су им различити нивои подршке различитих актера“, истакла је Лалатовић.

Сматра да развој стартуп екосистема није само питање економије и технологије, већ и питање стварања друштва у којем млади имају прилику да развијају своје потенцијале и активно доприносе заједници.

Вођа тима у Парку за иновације и обуку у Призрену, Бесмир Красниqи, оцијенио је да један од кључних изазова за стартапе на Западном Балкану представља јаз између добре идеје и стварне потражње на тржишту.

Према његовим ријечима, у региону постоје људи са квалитетним идејама и потенцијалом за развој иновација, али се превише пажње посвећује самом рјешењу и технологији, док се недовољно процјењује да ли су корисници спремни да такво рјешење прихвате и плате.

Он сматра да развој производа или услуге треба да почне процјеном потреба корисника, а тек потом избором технологије и потребне експертизе.

„Умјесто да се фокусирамо само на само рјешење и на оно што технологија може да ријеши, мислим да је прво боље разумјети потребе, процијенити их и развити одговарајућа рјешења“, поручио је Красниqи.

Говорећи о раду европских дигиталних иновационих хабова (ЕДИХ), Красниqи је објаснио да је њихов задатак да предузећима помогну да препознају шта им је заиста потребно и повежу их са одговарајућим стручњацима. Посебно је нагласио значај рада са микро, малим и средњим предузећима, која се често суочавају са изазовима сличним онима са којима се сусријећу стартапи.

Како је навео, компанијама понекад није потребна само нова технологија, већ и промјена начина рада и организације пословања.

Красниqи је регионалну сарадњу издвојио као важну могућност за размјену знања, експертизе и технолошких капацитета. Ипак, упозорио је да она мора превазићи састанке, догађаје и потписивање споразума.

„Важно је да изађемо из оквира састанака, догађаја и споразума о сарадњи и да све то пренесемо у праксу“, нагласио је Красниqи.

Као примјер навео је припрему сарадње са дигиталним иновационим хабом из Сјеверне Македоније, која би требало да омогући повезивање стручног знања и инфраструктуре из двије земље, како би мала и средња предузећа могла да имају конкретну корист.

План је, према његовим ријечима, да се сарадња прво тестира кроз пилот-пројекат, а затим, уколико резултати буду задовољавајући, развија кроз конкретније активности.

ФОТО И ВИДЕО:Стартапима на Западном Балкану потребни бољи услови за развој, инвестиције и тестирање иновација