Превенција најбоља заштита дјеце од дигиталног насиља

Превенција је најбољи вид заштите дјеце од дигиталног насиља, а успјешност система не мјери се бројем пријава, већ тиме да ли је дијете добило правовремену заштиту, док је највећи терет одговорности за безбједно онлине окружење на дигиталним платформама.

То је оцјена са панела „Заштита дјеце у дигиталном окружењу“, одржаног другог дана осмог Дигиталног самита Западног Балкана, који је у Херцег Новом организовало Министарство јавне управе под покровитељством Владе Црне Горе, у партнерству са Савјетом за регионалну сарадњу (РЦЦ) и у оквиру предсједавања Црне Горе Берлинским процесом. Генерални спонзор догађаја је компанија МТЕЛ.

Представник Европске комисије Давид Гонзалез Јименез рекао је да се широм Европске уније примјећују изазови са којима се млади и дјеца суочавају.

„Они у просјеку проводе четири до пет сати дневно испред екрана, а током викенда се то некад повећа и на шест сати. Један од три тинејџера извијестио је да се осјећа тужно или да је под стресом који је повезан са употребом друштвених мрежа. Ми спроводимо активности како би онлине простор задовољио потребе младих и зато смо успоставили законодавни оквир“, указао је Гонзалез Јименез.

Смјернице, како је рекао, пружају конкретне мјере пружаоцима онлине услуга како би загарантовали висок степен безбједности, сигурности и приватности за малољетнике.

„Кандидати нису у обавези да усвоје Закон о дигиталним услугама прије приступања ЕУ, али вјерујемо да он доноси важне лекције корисне за владе, регулаторе, цивилно друштво и грађане и грађанке. Терет одговорности је на пружаоцима онлине платформи да обезбиједе безбједно окружење за дјецу“, јасан је Гонзалез Јименез.

Координаторка у Контакт центру за безбједност дјеце на интернету из Београда Емина Бековић нагласила је да пријављивање дигиталног насиља мора да буде једноставно и доступно.

„Важно је да постоји једно мјесто гдје родитељ, дијете, наставник или грађанин може да пријави насиље и обрати се за помоћ. Други приоритет јесте боља координација институција. А трећи приоритет је да заштита мора бити усмјерена на дијете, а не само на рјешавање пријављеног случаја. Ми морамо да осигурамо дјетету безбједност, да му заштитимо приватност и да водимо рачуна о његовом емоционалном стању“, јасна је Бековић.

Превенцију види као најбољи вид заштите.

„Успјешност система не треба да мјеримо према броју примљених пријава, већ према томе да ли је дијете добило правовремену и адекватну заштиту и да ли је ризик отклоњен. Не можемо дјецу учити само коме да пријаве проблем, већ, када дијете пријави проблем, дужни смо да обезбиједимо да буде заштићено, да му пружимо подршку, озбиљно га схватимо и усмјеримо на одговарајуће начине комуникације и мјере заштите на интернету“, казала је Бековић.

Службеница за заштиту дјеце у УНИЦЕФ-у Нада Ђуровић Мартиновић указала је да је једно од десеторо дјеце узраста од 12 до 17 година у Црној Гори било изложено сексуалној експлоатацији путем дигиталне технологије.

„Истраживање је показало да се та кривична дјела дешавају на друштвеним мрежама, најчешће на Инстаграму, у 45 одсто случајева, на Виберу у 42 одсто, на Снапцхату у 25 одсто, а на гејминг платформама у пет одсто случајева“, навела је Ђуровић Мартиновић.

Указала је да су у двије трећине случајева починиоци познавали дијете.

„Тако да починилац није увијек странац. А оно што посебно забрињава јесте да у 59 одсто случајева у Црној Гори дјеца никоме нису открила да им се тако нешто десило. Сви се слажемо да је превенција кључна, јер када се полиција укључи, штета је већ направљена. Циљ нам је да успоставимо нове и унаприједимо постојеће канале за пријављивање дигиталног насиља, прилагођене дјеци“, истакла је Ђуровић Мартиновић.

Координаторка за политике и јавно заговарање Удружења грађана „Зашто не“ из Сарајева Маида Ћулаховић указала је да су дјеца рањива и да им је потребна заштита, али да имају и право на изражавање, на приступ информацијама и на учешће у различитим процесима.

„Земље Западног Балкана треба да ставе фокус на онлине платформе и друштвене мреже због њихових пословних модела и начина на који креирају ризике који могу нашкодити малољетницима. А рјешење није ограничити дјеци приступ тим платформама и мрежама, јер дјеца и тинејџери увијек могу наћи начин да приступе тим сервисима, без обзира на забране“, сигурна је Ћулаховић.

Указала је да је европска директива доста сложена и да не може једноставно да се пренесе у национални контекст без одговарајуће инфраструктуре за имплементацију.

Оснивач и директор компаније Ресултс Цонсултинг из Сарајева Енес Харачић вјерује да је заштита дјеце у дигиталном окружењу најважнија тема Дигиталног самита.

„Приватни сектор је увијек спреман, регионалне компаније су увијек отворене и спремне да помогну и пруже подршку када је ријеч о сајбер безбједности. Сваки пут када нам се обратите и затражите било коју врсту помоћи, ту смо да помогнемо и пронађемо рјешења за безбједан приступ интернету“, поручио је Харачић.

Казао је да није сигуран да Мета, ТикТок и Снапцхат раде све што могу да заштите дјецу.

„Могао бих рећи да је чак и супротно, али то је питање за колеге из регулаторног сектора“, рекао је Харачић.

ФОТО И ВИДЕО:Превенција најбоља заштита дјеце од дигиталног насиља