Европске интеграције стратешки приоритет Владе и пут који ова земља свјесно и са поносом бира

„Интеграција Црне Горе  у ЕУ у блиској будућности би била позитиван сигнал и мотивишући фактор прије свега за црногорско друштво, као и за остале земље Западног Балкана“, поручио је министар економског развоја Јаков Милатовић на радном доручку с новинарима.

Он је нагласио улогу парламента за будући напредак на путу ка чланству Црне Горе у Европској унији, јер испуњавање привремених мјерила не зависи само од спровођења акционих планова и статешких докумената, већ захтијева политичку вољу на нивоу Скупштине и Владе.

„Влада је радила на припреми и предлозима закона, а тренутно је велики број закона и предмет дискусије у пленуму и надамо се да ће се кроз дијалог са свим политичким партијама у парламенту осигурати консензус који је потребан прије свега у области владавине права и правосуђа, односно преговарачких поглавља од којих зависи даљи напредак Црне Горе у ЕУ – поглавља 23 и 24. Конкретне, видљиве и квалитетне реформе у овим областима су  неопходнеза даљи напредак и приближавање ЕУ“, поручио је Милатовић.

Он је додао да су европске интеграције Црне Горе стратешки приоритет ове Владе и то је пут који ова земља свјесно и са поносом бира.

„Наше друштво мора бити друштво једнакости и раста животног стандарда. На овом путу прекидамо са  дугогодишњим трендом поларизације друштва. Наша визија је здраво црногорско друштво у којем живе слободни грађани, једнаких права и могућности, који могу да живе од свог рада и знања, који живе  у ЕУ“, закључио је Милатовић.

Главна преговарачица Зорка Кордић је казала да је ова година прекретница јер се сад фокусирамо на преостале задатке у области владавине права и како бисмо кренули у финалну фазу и кренули са а затварањем поглавља. Она је поручила да смо добили ревидирани оквир приоритета у владавини права на недавно одржаној Међувладиној конференцији.

Она је рекла да се Акциони план за адресирање кључних препорука из Извјештаја ЕК води принципом одговорности, да има циљ да побољша рад свих ресора и омогући им да покажу проактивност и визију према овом процесу.

„По први пут имамо краткорочни плански документ овог типа. Њиме смо жељели да одговоримо на све што је ЕК у овогодишњем извјештају препознала као изазов, као област коју треба унаприједити у смислу доношења закона, подзаконских аката, свега што може да побољша имплементацију правне тековине. Фокусираћемо се на мјере које можемо закључити са јуном 2022, када ЕК прави пресјек, како бисмо имали значајан помак за наредни Извјештај ЕК“, казала је Кордић.

Бојан Божовић, државни секретар у Министарству правде људских и мањинских права И преговарач за кластер 1 – Темељна поглавља казао је да је цијело друштво у процесу европске интеграције и да су узајамна подршка и институционална повезаност неопсходни како би се испуниле препоруке из Извјештаја Европске комисије.

„До 1. јуна планирамо да се суочимо са кључним препорукама ЕК као и да кренемо са примјеном препорука Венецијанске комисије. Учинићемо све да да борба против организованог криминала И корупције буде на вишем ниову, али да се испуне и захтјеви из осталих поглавља у овом кластеру.У поглављу 5 је планиран систем примјене електронских набавки, у поглављу 32 треба да подигнемо заштиту финансијског интереса и кренемо у измјене законских регулативе, у поглављу 18 радићемо на  јачању административнох капацитета институција које се односе на ово поглавље”, објасно је Божовић.

Он је додао да је један од амбициознијих пројеката реформа јавне управе.

Преговарачица за други кластер – Унутрашње тржиште Милена Липовина-Божовић казала је овај Акциони план један важан механизам са амбициозном агендом активности и да Црна Гора мора интензнивно наставити да ради на реформским процесима.

„У овом кластеру шест поглавља имају умјерен ниво спремности, два поглавља добар ниво сптремности и она су та која могу да погурају читав кластер ка привременом затварању, док једно поглавље има одредјени ниво спремности", нагласила је Липовина-Божовић.

Она је казала да ће фокус бити на доношењу и усклађивању закона и имплементацији постојећих законских рјешења, јачање капацитета институција, али да је јако важна и синергија унутар владе али и са свим другим гранама власти.

В.Д. генералног директора Директората за европске интеграције и међународну сарадњу у Министарству финансија и социјалног старања и преговарач за кластер 3- Конкурентност и инклузивни раст, Шућо Ораховац казао је да је акциони план добра смјерница за институције и да до јуна носиоци активности морају да имплементирају препоруке из извјештаја ЕК.

„У поглављима која обухвата кластер 3 фокус ће бити на рјешавању изазова из области конкурентности, на усвајању сета закона у области пореске политике и координацији економских питања, али ће посебна пажња бити на независности медијског сектора и доношењу сета закона о медијима“, рекао је Ораховац.

У том контексту је указао да нас очекује доношење сета закона који регулише независност медија од политичког утицаја, сета пореских закона с циљем усклађивања са директивама ЕУ, као и царинског и других важних закона.

Марко Перуновић, државни секретар за енергетику и рударство у Министарству капиталних инвестиција је истакао кластер 4 - Зелена агенда и одржива повезаност, веома значајан, како због стања на свјетском тржишту енергената, тако и због потребе за унапређењем животне средине. Истакао је да ће у наредном периоду фокус рада бити на доношењу закона о стварању стратешких резерви нафте који је припремљен у нацрту и чије усвајање се очекује до другог квартала сљедеће године, а након тога рад на његовој имплементацији, што је важно за привремено затварање поглавља 15. Енергетика.

Казао је да је други важан циљ еколошка реконструкција Термоелектране у Пљевљима, изразивши увјерење да ће почетком сљедеће године кренути у тај важан пројекат.

Трећи значајан циљ чије испуњење је планирано у првој половини 2022. године, како је казао, представља доношење националног енергетског и климатског плана.

Андријана Ракочевић, генерална директорица Директората за рурални развој у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, задужена за кластер 5 – Ресурси, пољопривреда и кохезија је казала да Црна Гора биљежи умјерену спремност у поглављима, али да је наша интенција дау наредном периоду, захваљујући Акционом плану, забиљежимо напредак у овим поглављима и појачамо ту спремност.

Истакла је да су у наредном периоду очекује доношење два стратешка документа у поглављима 11. Пољопривреда и рурални развој и 13. Рибарство.

Како је казала, у свим областима предстоји  даље усагашавање са правном тековином ЕУ и јачање административних капацитета, кроз запошљавање нових кадрова и едукацију постојећег.

У поглављу 12. Безбједност хране, ветеринарство и фитосанитарне мјере, очекује нас велики сет подзаконских аката, као и нужно стварање инфраструктуре на граничним прелазима и за третирање нус производа животињског поријекла.

Када је ријеч о поглављима 22 и 33, неопходно јестварање институционалног оквира с циљем повлачења ЕУ средстава.

СЕКТОР ЗА ИНФОРМИСАЊЕ ЈАВНОСТИ О ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ И ПРОЦЕСУ ПРИСТУПАЊА ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ

ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАРИЈАТ ВЛАДЕ

Видео материјал: YоуТубе канал МЕ4ЕУ