Поштована амбасадорка Попа,
Поштоване екселенције,
Драги представници медија,
Драге колеге,

Задовољство је бити данас овдје, када анализирамо јако важан документ за Црну Гору – Извјештај Европске комисије, који пружа објективан приказ стања и служи нам као смјерница за даље унапређење и наставак реформи.

Занимљиво је да ова ситуација представља својеврстан преседан, јер само 8 дана након што је изабрана, Влада коментарише Извјештај Европске комисије о периоду када су процес европских интеграција водили наши претходници. Немамо намјеру да их додатно критикујемо, јер смо свјесни да грађани од нас очекују да поправимо затечено стање. Зато ћу се данас фокусирати на амбициозне, али реалне планове и активности нове Владе, увјерена да ће извјештај за 2024. годину бити знатно позитивнији за нашу државу.

Избором 44. Владе и успостављањем новог сазива Парламента, Црна Гора Извјестај Европске комисије дочекује са функционалном извршном и законодавном влашћу које коначно имају пуни легитимитет и капацитет да испоруче најважнији захтјев својих грађана – убрзање пута ка пуноправном чланству у ЕУ.

Суочени са великом поларизацијом у друштву, политичком нестабилношћу, глобалном економском кризом, агресијом Руске Федерације на Украјину, као и рату у Појасу Газе, чак 80 посто грађана Црне Горе своју будућност види у ЕУ, што ова Влада дожиљава као императив и огромну одговорност.

С друге стране, чули смо јако охрабрујуће поруке предсједнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, кроз потврду да је Црна Гора и даље предводница у преговорима, као и да је дошло вријеме да направи завршни корак ка своме циљу.

И у овом Извјештају је поновљена добра оцјена о усклађености наше вањске политике са ставовима Заједничке вањске и безбједносне политике Европске уније. Као и до сада, тако ћемо и наставити са политиком усклађивања са вањскополитичким декларацијама ЕУ и рестриктивним мјерама, истовремено помажући Украјини и њеним грађанима кроз различите облике подршке.

Важно је истаћи да је у Извјештају ЕК констатована идентична општа спремност у свим областима које обухвата Извјештај, као што је то био случај у прошлогодишњем документу. Дакле, није било напретка, али ни назадовања када је у питању општа спремност у областима које су предмет Извјештаја – 13 поглавља су имала ограничен напредак, 16 са одређеним напретком, док је број поглавља са добрим напретком 4.

Иако није било назадовања, морамо констатовати, уважити и добро се замислити над оцјеном наших европских партнера да у једном сегменту поглавља 23., Европска комисија уочила стагнацију и дала оцјену „нема напретка“. Због тога ће управо тај сегмент, тачније Реформа правосуђа, бити наш апсолутни приоритет у процесу европских интеграција.

Излагање министарке Горчевић можете погледати овдје