Газдовање мрким медвједом у Црној Гори

Ратификујући Конвенцију о заштити европских дивљих врста и природних станишта (Бернска конвенција), Црна Гора се обавезала на поштовање њених одредби, односно на уважавање и примјену предвиђених мјера за заштиту врста дивље флоре и фауне и њихових станишта, наведеним у одговарајућим Додацима те конвенције.

У том смислу, Конвенција намеће обавезе потписницама да учине све да се заштити више од 500 биљних и више од 1.000 животињских врста, као и значајан број типова станишта. Мрки медвјед (Ursus arctos L.) је наведен у Додатку II, у којем су побројане строго заштићене животињске врсте које је забрањено искоришћавати, узнемиравати или угрожавати њихова станишта, уз повећање сарадње између заинтересованих страна и регулисање искоришћавања неких врста.

У складу са наведеним, Европска иницијатива за крупне звијери, основана је 1995. године ради рјешавања проблематике заштите великих звијери, односно очувања популација великих звијери у суживоту са људима. Експерти у оквиру ове иницијативе, припремили су Акционе планове заштите великих звијери, који су прихваћени од Вијећа Европе на састанку сталног одбора Бернске конвенције, у новембру 2000. године.

У складу са обавезама које произилазе из прихваћених међународних конвенција, директива, планова и препорука, Влада је донијела у јуну 2024. године, План газдовања мрким медвједом (Ursus arctos L.) у Црној Гори, који даје основне смјернице газдовања популацијом мрког медвједа, утемељене на прихваћеним међународним конвенцијама и споразумима, као и плановима и препорукама које се односе на очување и заштиту мрког медвједа у свијету, Европи а посебно у њеном алпско-динарско-пиндском подручју. Овај План газдовања заснован је на научним и еколошким принципима у оквиру законских, газдинских, управних, културолошких и социјалних оквира у Црној Гори и на тај начин уредио узгој, заштиту и коришћење мрког медвједа, у будућем периоду.

У циљу реализације овог плана, Влада је у априлу текуће године донијела Акциони план мрким медвједом (Ursus arctos L.) у Црној Гори за 2025. годину (што је годишња обавеза), са роком важења од 1. априла до 31. марта 2026. године, у којем су истакнуте најзначајније мјере и активности које ће се спроводити у текућој ловној 2025/26. години. 

Основни циљ газдовања медвједом је очување стабилне популације медвједа, у бројности која осигурава избјегавање опасности за локално становништво и његову имовину, са што мање конфликтних ситуација између човјека и медвједа и која осигурава њену способност за опстанак и суживот са човјеком. То подразумијева газдовање у оквиру међународних и домаћих прописа и очување његових природних станишта, уз примјену најбољих модела заштите, са тежиштем на узгоју и заштити, као и избјегавању опасности за човјека и његову имовину, а потом и на његовом одрживом коришћењу.

Такође, Законом о дивљачи и ловству, као и Правилником о мјерама за спречавање штете и начину и поступку за остваривање накнаде штете од дивљачи, прописан је начин спечавања штете коју дивљач може нанијети људима или имовини на земљиштима на којима се простире ловиште, као и накнаду исте. С тим у вези, корисници ловишта су дужни да предузимају потребне мјере за спречавање штете, а власници стоке и земљишта на којима се простире ловиште или која су у близини ловишта дужни су да на том земљишту и објектима, као добар домаћин, предузимају све потребне мјере за спречавање ових штета. 

 Осим ових мјера, наведени документи, дају и одговарајуће мјере за очување станишта, као и мјере за спрјечавање појављивања проблематичних јединки медвједа, односно мјере за рјешавање проблематичних медвједа.

У том смислу, ради лакшег и бржег рјешавања задатака везаних за спровођење Планова газдовања, а нарочито у случају потребе рјешавања хитних и нежељених ситуација на терену (појава проблематичних јединки опасних по људе, стоку и другу имовину, болести, страдање у саобраћају, потреба заплашивања јединки, премјештање и сл.), Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде је образовало Интервентни тим, као уже оперативно тијело које сарађује локалним корисником ловишта, управљачем заштићеног подручја, локалним становништвом и др. заинтересованим групама.

 Приликом појаве мрког медвједа који изазива проблеме (не бјежи од људи, поновљено ради штете у насељу, тражи храну из људских извора, представља и опасност за људе и др.) потребно је предузети мјере одвраћања медвједа од непожељних облика понашања (уклањање извора хране, спречавање приступа и покушаји тјерања). При томе треба консултовати локалног члана Интервентног тима и стручну службу корисника ловишта, односно заштићеног подручја.

Ако медвјед и даље представља опасност, Акциони план за 2025. годину, оставља могућност интервентног одстрјела таквих јединки.

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде има пуно разумијевање за све проблеме са којима се сусрећу пољопривредници, сточари и мјештани сеоских подручја, којима стоји располагању за сваки вид помоћи и сарадње, у скаду са важећим прописима и плановима.