Интервју министра правде Црне Горе Андреја Миловића за Вечерњи лист

Загреб 20.02.2024. 

Разговор водио новинар Хассан Хаидар Диаб

ВЕЧЕРЊИ: Којим поводом сте стигли у посјет Хрватској?

МИЛОВИЋ: У Хрватску сам позван на конференцију која се тиче еуропских интеграција. Балканске државе све имају заједничку бољку, као и све државе „од истог ћаће и матере“. Ми смо, колико год ми инзистирамо на нашим разликама генерално, веома сродни, и то је нешто око чега нема дилеме. Наш генетски код је у преко 50% исти. Моја баба је Хрватица Далматинка из Имотског. Ми смо синоћ били у ресторану заједно, министри правосуђа који су били учесници конференције, са својим делегацијама и сви смо заједно пјевали далматинске пјесме. Министар правде Босне и Херцеговине (Давор Буноза) свирао је гитару и пјевао, заједно са министром правде Црне Горе и хрватским министром правосуђа и управе, Иваном Маленицом и осталима. Сви смо заједно пјевали и хрватске и босанске и црногорске пјесме. Мени је жао што ми константно инзистирамо на разликама. Оно што ми треба да радимо јесте да градимо, да стварамо везе да односи буду све бољи и да никад више не уведемо неке будуће генарације у нека катастрофе које смо нажалост ми преживљавали. А ово што се ми свађамо око некаквог брода или некаквог дијела територија или граница на Превлаци, сто метара доље или 100 метара горе, то нас не смије оптерећивати.

Поборник сам тога, а вјерујем и хрватска страна, да тим питањима треба да се баве комисије. Уколико не могу наше, међудржавне комисије, можемо увијек укључити међународне комисије с међународним експертима и како се те комисије договоре, какве оне донесу судове, пружимо једни другима руку и око Превлаке и око брода (школски брод Јадран) и око свега.

Мислим да су наше пријатељство и везе много битније, и мислим да је интерес државе Хрватске и хрватског народа да Црна Гора уђе у ЕУ, јер то значи да је њезин јужни сусјед дио Еуропске уније што са собом повлачи баш много тога доброга. Мислим да је много боље имати еуропског сусједа него неког изван тог система. Улазак у НАТО, рецимо, је била јако добра одлука црногорске политике и то је био визионарски потез што се у контексту украјинско руске кризе данас и показује. У члану 5. Wасхингтонског споразума ми имамо гаранцију од стране НАТО система да напад на Црну Гору јест напад на НАТО. И то за државу која има 620 тисућа становника, по новом попису, је веома значајна ствар. А у практичном нивоу, који највише занима грађане, уколико ми уђемо у ЕУ, на примјер, нећемо да имамо код Дубровника три сата чекања на граници а љети и четири сата, и туристи из Црне Горе ће моћи да уђу у Хрватску без чекања. Туристи из Дубровника у Херцег-Нови, у Боку, без чекања и то ће направити циркулацију. Они ће остављати новац и у Дубровник и Хрватску, и у Црну Гору. Ми можемо доста радимо по питању туризма, агенције Хрватске сутра могу да воде туристе у Црну Гору, црногорске у Хрватску. Зашто не да дубровачке хотеле не опслужује храна, домаћа, квалитетна, произведена у Црној Гори и обратно. Тако да сам увјерен да ми можемо, да ми морамо сурађивати још боље него до сада.

ВЕЧЕРЊИ: Да ли сте отворили ту тему за вријеме разговора са хрватским дужносницима? 

МИЛОВИЋ: Па и јесам. Разговарао сам кратко и на ту тему, иако много више око области правосуђа, са господином Иваном Маленицом, министром правосуђа и управе, али више о тој теми разговарао сам са министром вањских послова Горданом Грлић Радманом. У најкраћем, закључак заиста конструктивног разговора са господином Грлић Радманом и његовим тимом јесте да је интерес и Црне Горе и Хрватске да имамо најбоље могуће односе у свим аспектима, да питања рјешавамо у пријатељском и савезничком духу. Хрватска је нама доста помогла, и помаже нам на еуропском путу, показала заиста пријатељски однос и ми то на исти начин желимо узвратити. 

Мој је снажан дојам, поготово након ове посјете Загребу и сусрета са господином Маленицом и господином Грлић Радманом, да се у Хрватској итекако има с ким разговарати, да су то веома озбиљни и добронамјерни људи.

ВЕЧЕРЊИ: Говорите о добрим односима с Хрватском. Како могу бити добри ако Хрвати немају представника у Влади Црне Горе?

МИЛОВИЋ: Па мислим да Хрвати немају свог представника у Влади Црне Горе искључиво одлуком хрватског представника, уваженог господина Адријана Вуксановића,  јер су њему сва врата била отворена - и даље су! - али он је ипак одлучио да буде дио опозиције заједно са Ђукановићевом партијом и са партијама које су чланови  претходне власти. Имали смо отворен позив за њега и разговарали с њим као предсједником Хрватске грађанске иницијативе (ХГИ), и волио бих га интегрирамо у Владу. И вјерујем да ће у наредном периоду и представник хрватског народа, политички представник хрватског народа у Црној Гори, бити дио Владе. Понављам и наглашавам, то није одлука премијера Милојка Спајића, који долази из Покрета „Европа сад“ којем и ја припадам, или ове Владе. То је искључиво одлука представника хрватског народа да не буде дио Владе.

ВЕЧЕРЊИ: Разговарао сам са господином Адријаном Вуксановићем и  он је дословно казао да није хтио учи у Владу која је просрпски и проруски оријентирана? 

МИЛОВИЋ: И има ли сада истине у његовим ријечима? Ево, прошло је четири мјесеца и ово је Влада која је вратила на еуропски пут Црну Гору  и која је поставила еуропску агенду као апсолутни приоритет. Ја знам у Министарству правде шта ми радимо, и у којем смјеру радимо. Мијењамо десетак закона и законика из области правосуђа, радимо реформе правосудног система, све како од нас тражи Еуропска унија. Ми, да смо „проруска Влада“ не би се обазирали на рокове које нам је дала Еуропска унија, а ми смо у фокусу приоритете ставили управо законе и све оно што Бруxселл од нас тражи. Битан вам је тај и тај закон, кажу нам. Морате да га мијењате. Рок вам је тај и тај, и ми то одмах преносимо нашим тимовима и они то раде. Имамо радне групе који раде сваки дан, за разлику од пријашњих времена када је тај рад био далеко слабијег интензитета и периодике. Сваки дан у Министарству правде једна радна група која третира измјене одређеног закона. То је у Црној Гори до сада невиђено, тај темпо рада, тај интензитет. Наравно, то је сами доказ оног што кажу "Не слушај што причам, гледај шта радим". Дакле, ево све и да нам не вјерују на ријеч да смо проеуропска влада, ово што радимо доказује то. Претходна 43. Влада била је на ријечима проеуропска, хипереуропска, а залагала се за „Отворени Балкан“ и ставила еуропску агенду по страни, разбила преговарачку структуру. Еуропска Влада која није имала главног преговарача, што је резултирало тиме да је Црна Гора најмање у својој историји из активног плана за ту годину реализирала еуропских активности. Ево вам статистка говори: од  100% активности које је Црна Гора планирала те године да уради по питању ЕУ агенде постављен је негативни рекорд. Свега двадесетак посто су успјели да реализирају. Чак она Влада Здравка Кривокапића, коју су називали „црквеном“, антиеуропском и како све не, у питању је 42. Влада, имала је преко 60 посто реализираних активности за годину. Абазовићева је влада имала 20%. То је најбољи доказ тко је проеуропски а тко није. Тако да на жалост, Дритан Абазовић је интересе Црне Горе ставио у сасвим други план, форсирајући своје интересе и интересе одређених центара ван Црне Горе. Он је једноставно човјек који је имао неку другу агенду и на жалост тој агенди центар није била ни Подгорица ни Бруxеллес. То је агенда неких других центара. Вријеме ће најбоље показати тко говори истину.

ВЕЧЕРЊИ: Министре, ви  говорите о проеуропској влади, а владу има подршку просрпских и проруских радикала из коалиције За будућност Црне Горе (ЗБЦГ), који постају најважнији политички чимбеник, а чији ће челник, иначе четнички војвода Андрија Мандић и сличних, који говори јавно да они навијају за Србију за Русију и тако даље?

МИЛОВИЋ: Али тај Андрија Мандић шаље еуропске поруке и он константно говори да је за Еуропску унију и све што ради као предсједник парламента показује да он јесте за улазак Црне Горе у Еуропску унију. Он је сада био у Бруxеллесу и послао поруке, што каже наш премијер Милојко Спаић, послао је поруке мира снажније него Далај Лама. Тај човјек шаље поруке мира. Зар није добро да трансформирамо неке другачије политике у проеуропске? Напади на премијера Милојка Спајића нису случајни јер му је прва адреса Беуxеллес, а затим Wасхингтон. Међутим, овакви и слични напади и оптужбе неће ни обесхрабрити ни спријечити нашу Владу да се потпуно интегрирамо у ЕУ.

Како оцијењујете односе између Србије и Црне Горе?  Да ли још увијек имате притисак од стране Вучића  за којег кажу да  жели дестабилизирати Црну Гору? 

МИЛОВИЋ: Црна Гора уистину има братски однос са Србијом. Има она шала код нас како ћемо нешто да подијелимо „братски или пола-пола“. Ако дијелимо братски, то никад није пола пола. Јер увијек старији брат или млађи добије нешто више. Тако је и у овом односу између Србије и Црне Горе.

Неспорно је да смо ми изузетно, изузетно блиски, генетски и на сваки други начин, практично један те исти народ, и ту нема дилеме. Нас су Србија и Београд прихватали на најбољи могући начин, тамо су се школовале, лијечиле и радиле бројне наше генерације, и ми то нити можемо нити хоћемо да заборавимо.

Али оно што морамо да водимо рачуна јесте да смо ми сада двије државе, двије куће, и да се, једноставно, црногорска кућа уређује из Подгорице, а српска кућа се уређује из Београда. То је здав приступ, једини здрав приступ који ствара услове за најбоље могуће односе које ми са Србијом, као и са Хрватском уосталом, желимо. Увијек ће постојати жеља да онај који је „већи и старији брат“ добије мало више од млађег брата, и то је нормално. Ту нема ничег трагичног, али не бих ја рекао да је то сад нетко страшно мијешање. То и није само карактеристично за Балкан, то је карактеристично за цијелу Еуропу и свијет. То је политика. Онај тко је већи и јачи, моћнији, он жели мало већи утјецај. Битно је да тај утјецај не нарушава наше пријатељство и црногорски интерес.

Што се  наше Владе тиче, она апсолутно штити црногорске интересе, а то су уосталом и интереси Еуропске уније и НАТО, наших међународних партнера. Ми знамо шта су наши приоритети и гдје желимо да будемо.

ВЕЧЕРЊИ: Морам вас питати да ли је руски утјецај још увијек јак у Црној Гори? Може ли тај утјецај дестабилизирати Црну Гору?

МИЛОВИЋ: Рекао бих да је тај утјецај свакако све мањи и мањи. Мислим да је руско украјинска криза и овај рат који се води доста нарушио углед Русије и да људи који су били проруски настројени, данас су у огромној мјери против руске политике према Украјини. Сватко тко је здраворазумски човјек тако размишља.

Знате, може нетко бити у праву у политици, али кад видите мртву дјецу, тада се губи прича ко је у праву. Кад видите разнесено дијете разнесену жену, убијену трудницу, убијеног старог човјека, тада мој и ваш сукоб политички губи смисао јер нетко гине. Ми знамо, ми смо прошли то деведесетих. Шта значи Сарајлијама тко је у праву када снајпер погоди дијете? Шта мени значе некакви проценти кад ја, док сам жив, памтит ћу сцену гдје снајпер погађа дијете?! Ја те сцене не могу да заборављам, ја сам  отац, имам дијете, седам година. Како ћете ви да објасните Србину да је 49 посто успјех, а он нема сина којег оплакује, или кћерку?! За оне мајке којима су дјеца побијена, њима 49 или 51 посто територија не значи ништа. Он нема дијете. За сваког паметног човјека, рат је пораз. Не постоји побједа у рату. Тој мајци и том оцу је изгубљен рат јер изгубио дијете. Погледајте на што личи Сарајево на што личе други градови. Убијено је ту, да не буде да држимо једну страну, убијена су и православна дјеца, муслиманска дјеца, католичка дјеца, убијени су и Срби и Хрвати и Бошњаци. То је трагедија која је нас је задесила и то пролази сада и Украјина. Погледајте што се ради на Блиском истоку. Што сад? Шта значи некоме сад побједа на Блиском истоку кад су ту мртва дјеца? Израел је побиједио Палестину, Палестина Израел, а мртве дјеце на све стране. Нема ту побједника. То су ране које се никад зацијелити неће, тако да кажем. Оно што се дешавало у Сарајеву, Сребреници и другим мјестима и у мјестима гдје су људи страдали, био то српски народ, хрватски народ, бошњачки народ... то су мјеста која немају побједника.

ВЕЧЕРЊИ: Је ли вам жао што су неки Црногорци судјеловали у нападу на Дубровник? Сада из перспективе министра или човјека који сада кажу да смо ми братски народ?

МИЛОВИЋ: О томе могу да вам то говорим из два аспекта. Могу да вам говорим као човјек, као Црногорац, и могу да вам говорим као министар правде Црне Горе.

Ако ме питате као човјека, као Црногорца, ја мислим да је то био потпуно погрешан потез. Најпогрешнији потез у црногорској историји. То је урађено под утјецајем тадашње ЈНА и руководства из Београда. И тада је руководство у Подгорици поклекло у тој причи. Али, дуго се и припремао тај терен. Знате, неки људи су на ударном дневнику говорили да тридесет тисућа крвожедних усташа с ножевима чека да уђе у Боку и покоље људе. Можете ли замислити осјећања обичних људи тада који ни на какав начин нису то могли провјерити?

Тада су одређени људи стварали амбијент да би оправдали то што су планирали, а то је напад на Дубровник. Дубровник је драгуљ Еуропе и Црногорци се поносе што им је Дубровник на граници. Ми редовно путујемо у Дубровник и боравимо тамо. Имати Дубровник у радијусу од два сата вожње или сат или пола сата, зависи о којем црногорском граду говоримо, то је богаство, а нетко се у том времену досјетио да то богатство треба бомбардирати. Гледали смо те сцене.

Оно што вам хоћу рећи јесте да мене лично није срамота, шта сам ја, или нетко из моје генерације, крив с пет година, али се дубоко стидим потеза тих људи. То је велика, највећа срамота у нашој историји, тај поход на Дубровник. Ту је на испиту части пала вјековна слава црногорског оружја.

Међутим, као министар правде ћу бити, како ме позив и обавезује, крајње конкретан, па ћу вам сада рећи да ми треба да казнимо одговорне људе који су у тому учествовали јер ратни злочин не застаријева. Ја се надам и вјерујем да ћемо процесуирати и те људе. Неки су у Хаагу процесуирани управо да бисмо макли колективну кривицу...

Вито Николић, велики црногорски пјесник, је написао једну од најљепших својих пјесама „Ноћ са Дубровником“, једну од најљепших црногорских пјесама написао је управо о том страшном и срамотном походу на Дубровник. „А шта тебе чека, Господине Граде, у овој ноћи братске крвомутње,

док крвници мирно свој посао раде? Не дај, Боже, да се стекну моје слутње!” говоре стихови. И Црна Гора се стиди тога. С тим могу само да се поносе будале. Али треба правосудни систем да реагују и да све те људе казни. Да бисмо макли колективну кривицу, да нису то урадили Црногорци, Црна Гора, него је то урадио неки Марко, Јанко, Петар... дајте да се зна тачно да си ти дао команду и да си ти то радио, а не да смо ми то ради. И зато је добро да се казни и геноцид у Сребреници и снајпери у Сарајеву, као и сви злочини над српским становништвом, да се не каже Бошњаци су убијали Србе ту и ту, не, већ тај и тај Бошњак је убио Србе. Тај и тај Србин је убио Бошњаке. Тај и тај Хрват је убио Србе. Тај тај Србин је пуцао, убио Хрвата да се зна именом и презименом ко је то. И да коначно нема више ми у злу. Јер  ако гледате ко смо ми, ми смо сада, ја и ви и пијемо каву у Загребу, ми  смо синоћ пјевали заједно хрватске пјесме, црногорске пјесме, то смо ми. Ми смо синоћ узели гитару, нисмо узели пушку. Онај тко је узео пушку, ко је радио злочине, нека он буде кажњени, а ми ћемо да узимамо гитаре да пјевамо. Да се веселимо, да се дружимо, да сурађујемо, да зарађујемо новац, да отварамо бизнис, да послујемо, да градимо. Ја сам човјек који је навијао за Горана Иванишевића и плакао кад је на Wимбледону освојио. А то су фришке године биле послије рата. Исто тако, сваки успјех Јанице Костелић је био и мој успјех јер сам навијао за њу као што навијају Хрвати за Новака Ђоковића, као што навијамо за Едина Џеку. Како могу да не навијам за Модрића? Ја сам човјек који је скакао од среће и навијао кад је Хрватска ушла у финале Свјетског првенства, и навијао за те момке из свег срца, као и вјерујте огроман број људи у Црној Гори.

ВЕЧЕРЊИ: Вјерујете ли да ће се након толико година у Црној Гори успјети процесуирати они који су учини ратне злочине? 

МИЛОВИЋ: Недавно сам потписао Љубљанско-хашку Конвенцију о ратним злочинима и геноциду, која је нови механизам да помогне. Осамдесет држава је потписало и сурађујемо у тој области. Црна Гора у својој легислативи нема застару ко ратног злочина, што је од кључне важности по овом и сличним питањима. Предложио сам формирање Специјалног суда за борбу против организираног криминала, високе корупције и ратних злочина, а Црна Гора ће се бавити с тим јако, јер смо свјесно на том путу. Уосталом, ја желим у Хрватску да долазим као хрватски унук који с поносом представља своју земљу Црну Гору. 

ВЕЧЕРЊИ: Министре  прихватити сте једну изузетно тешку и важну позицију, министар правосуђа. Правосуђе је још увијек у свим земљама бивше Југославије рак рана. Како се сналазите, који су ваши приоритети  и реформе у том ресору?  Знамо да је код вас невјероватна борба против криминала, наркобосева итд, како ћете  лијепо то све очистити? 

МИЛОВИЋ: То јесте велики изазов, али и најбоља шанса да покажеш шта знаш, али и какве су твоје намјере. То је као кад ти кажу, одлучио си да играш финале Лиге шампиона, па за то живиш, и сваки министар правде и правник који заврши право сања да постане министар правде и да уради неке добре ствари. Није ли најбоља хисторијска шанса да испунимо поглавље 23 и уведемо државу Црну Гору у ЕУ? То је и сам премијер рекао да је ту највећа обавеза на министру правде у еуропском процесу. Поглавља 23 је кључно. И зато ми мијењамо више од десет закона и законика. Свакодневно се ради да бисмо их ускладили са захтјевима Бруxеллеса и они ће ове године бити завршени. Уводимо нови Специјални суд за борбу против криминала, корупције и ратних злочина пред којим ће Специјално државно тужилаштво (СДТ), које је црногорски пандан Ускоку, гонити људе. Уводимо и талијански модел конфискације имовине стечене криминалном дјелатношћу. Претходна Влада је жељела да се то води искључиво кроз кривични поступак. Па никад за никад да се ријеши док се докаже да је стечен новац од криминала, па тај новац из криминала употребљен за ту и ту некретнину, а да му ти онда то одузима.

Ако ја вама, рецимо, дам стотину еура и ја морам на суду докажем да сте ви тих криминалних стотину еура, баш с тих стотину еура, купили стан. Знате колико је то тешко? Дочим, италијански модел даје грађански концепт утврђивања имовине, а то је овако...ви возите ауто од 100 хиљада еура а немате званичне приходе који то омогућавају. Држава каже „у реду, имате ауто сто хиљада. Покажите им папире како сте купили“. Држава има право да то пита, то је бит. ОК, имаш пет станова, нема проблема како си купио? Купио ми отац, добро. Како сте сину купили ауто, како сте му купили стан? Држава Црна Гора, кад усвојимо талијански модел, Закон о конфискацији имовине стечене крименом дјелатношћу, онда ће моћи сваког грађанина да пита „нешто нам се не уклапају порезне пријаве и твоја имовина. Можеш ли ти то нама објаснити?“ Не може објаснити? Држава ти узима. Објасниш, кажу свака част. То је твоје. 

Највећи напади на мене су кренули кад сам предложио да ћемо да слиједимо талијански модел и да ћемо да мијењамо Кривични законик Црне Горе, да га поштујемо те имамо један оштар кривични закон. Знате, за стварање криминалне организације, мафијашке организације, у Италији, минимална запријечена казна је 10 година. У Црној Гори је годину да ви створите криминалну организацију од три плус чланова. То је организирана такозвана криминална група, и добијете годину за то, а у Италији добијете десет година за стварање, плус дјела. Ако он шверца кокаин добије једну казну, али и другу ако уз то припада и некој криминалој организацији.

Имао сам састанак са државним тужиоцем Италије за борбу против мафије и тероризма, са господином Ђованијем Мелиллом, и договорио сам директну сарадњу са Специјалним државним тужилаштвом Црне Горе. Да се у том циљу директне сарадње потпише меморандум, заједнички документи и протоколи који подразумијевају директну и непосредну сарадњу двије институције.

ВЕЧЕРЊИ: Највећа афера у Црној Гори је копање тунела  испод Високог суда  Јесте открили оне који стоје иза тога?

МИЛОВИЋ: Па, трагедија је што ми још не знамо шта је ту права истина. Ту истрага није завршена. Ми не знамо малтене ништа. Имамо нека осумњичена лица, ко је копао. Али ми не знамо шта је узето. Ми немамо још попис шта је узето. Можда је нетко украо пиштоље, дио дроге или неке друге доказе из разних предмета украо да би замаскирали траг, а уствари извукао неки битан документ или нешто слично. То нитко још увијек не зна. Али, оно што поуздано знамо и видимо и што нема дилеме јесте да је тај тунел пропаст, пропаст црногорског сигурносног система и доказ да се наш сигурносни систем урушио. Они су копали и упали у центру Подгорице у Виши суд! Преко пута вам се налази Скупштина и Влада. Они су копали на тромеђи Владе, Скупштине и суда  унутар 100 метара гдје су највеће сигурносне снаге. И то је доказ како су наше службе радиле а нитко није одговарао. Нитко није смијењен, нитко није поднио одговорност. Зашто нетко то није спријечио?! Гдје је контраобавјештајна служба? Гдје је служба да испрати тко, гдје и шта ради у строгом центру Подгорице?! Тако да то је доказ дубоког урушавања система за вријеме 43. Владе.

Када очекујете да би Црна Гора могла постати чланица ЕУ-а и бојите ли се да ће  Хрватска блокирати ваш пут према ЕУ због међуграничног  спора са Црном Гором?

Ако испунимо све задатке, што сам сигуран да хоћемо јер знам како ова Влада ради и шта нам је циљ, вјерујем да ће Црна Гора ући у ЕУ 2028.године. Сви смо томе максимално предани и по први пут уопће не размишљамо о плану Б. Не занима нас било какав други сценарио.

А што се тиче Хрватске, она је  наш искрен партнер. Надам и вјерујем да неће ставити ове, као што сам рекао, ситне билатералне проблеме испред тог пута, испред онога што је стратешки важно и Црној Гори и Хрватској, а то је да ми будемо уређена, еуропска земља и као такви добар сусјед Хрватској, искрен савезник.

Хрватска је раније рекла да нам неће бити оно што је Словенија била њој, када сте ви водили преговоре са ЕУ а Словенија већ била чланица. Сјећате се кад су Хрвати рекли, ми нећемо бити никоме оно што је била Словенија нама, тако да надам се да неће и да ће то испоштовати, а да ћемо преко одређених комисија и у најбољем духу сарадње и савезништва ријешити проблеме. Јер понављам, овдје је ријеч о стратешким питањима, и ником, нити Црној Гори, а нити Хрватској, није у интересу да ствари иду другачијим током. Нама јесте потребна савезничка рука Хрватске, хрватска су нам еуропска искуства драгоцјена, хрватско знање, а Хрватска нам је до сада помоћ давала искрено, пријатељски и несебично. Чврсто вјерујем да ће тако и наставити, јер Хрватску води зрела политика.