Ковачевић: Културна баштина превазилази сектор културе

Заштита културне баштине превазилази сектор културе и неопходна је хоризонтална повезаност институција, као и укљученост локалних заједница како би се створили услови да оно што је наслијеђено живи у будућности у хармонији са природом, у складу са идентитетом и у служби човјека.

То је поручио државни секретар у Министарству културе и медија, Бошко Ковачевић, током УНЕСЦО експертске радионице о откључавању климатског финансирања за културно насљеђе, воду и биодиверзитет у Југоисточној Европи.

Он је казао да је културна баштина један од темељних стубова идентитета Црне Горе.

„Од непокретних споменика и археолошких локалитета, преко покретних музејских збирки, до нематеријалних знања, обичаја и језика, наша културна баштина је сложен и живи организам, осјетљива на промјене у својој околини. На територији Црне Горе данас је законски заштићено више од 2000 културних добара. Највећи број њих налази се у Приморском региону, простору богате историје и традиције, али и простору изузетно изложеном сеизмичком ризику и другим природним хазардима. Земљотреси, изненадни плимни таласи, све учесталије поплаве и екстремне временске појаве - све су то изазови који, осим што угрожавају људске животе, пријете и ненадокнадивим губицима у културном насљеђу“, објаснио је КовачевиКлиматске промјене, како је указао, постају фактор који умножава све друге ризике.

"Управо ту долазимо до једне димензије коју желим посебно да истакнем - нераскидиве везе између културне баштине и природне средине, између културне разноликости и биолошке разноликости“, рекао је Ковачевић.

Стога, Министарство културе и медија, како је истакао, препознаје потребу интегрисаног приступа кроз нормативне и стратешке оквире, али и кроз конкретне пројекте и едукације.

„Снажно подстичемо израду процјена ризика и планова заштите за културна добра, развијамо сарадњу са домаћим и међународним партнерима. Међутим, не смијемо заборавити да је заштита културне баштине питање које превазилази сектор културе. Она је нераздвојна од просторног планирања, управљања природним ресурсима, образовања и климатских политика. У том смислу, потребна нам је хоризонтална повезаност институција, као и укљученост локалних заједница које не само да баштине то насљеђе, већ га и свакодневно обликују“, казао је Ковачевић.

Климатске промјене, како је рекао, опипљива су и убрзана стварност која обликује савремени свијет, нарушава постојеће системе и ставља пред човјечанство етичке изазове без преседана.

„Климатска правда не подразумијева само смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште, већ и праведну расподјелу терета промјена, уз обавезивање држава, корпорација и појединаца на заштиту оних који су најрањивији. Ако признамо да ниједно право не може бити остварено без очуване животне средине, онда је борба против климатских промјена истовремено и борба за људска права. Морамо бити актери који су својим дјеловањем обликовали одрживију и праведнију будућност“, нагласио је Ковачевић.

Радионицу је отворила гђа. Магдалена Ландри, директорица УНЕСЦО Регионалне канцеларије у Венецији, а на отварању су поред ње и државног секретара Министарства културе и медија, г. Бошка Ковачевића, говорили и г. Дијего Сориља, в.д.резидентног координатора УН-а у Црној Гори‚ г. Стивен Серес, члан Секретаријата Зеленог климатског фонда (ГЦФ), гђа Салиха Добарџић, тим лидерка Адаптационог фонда (АФ) и г. Зоран Дабетић, државни секретар Министарства екологије, одрживог развоја и развоја сјевера.

Радионица је окупила још и многобројне техничке стручњаке, креаторе политика и извршне партнере, како би истражили синергије међу секторима, подијелили практично знање и продубили разумијевање финансирања климатских промјена.