Међународни дан споменика и споменичких цјелина

Данас се, као и сваког 18. априла, обиљежава Међународни дан споменика и споменичких цјелина, а овогодишња тема је „Комплексне прошлости – разнолике будућности”. Овај важан датум установио је Међународни савјет за споменике и споменичке цјелине (ИЦОМОС) 1982. године, а касније прихватио Унеско. Обиљежава се у цијелом свијету како би се утицало на јачање свијести о комплексности и разноврсности културног насљеђа, као и о настојањима која су неопходна да би се оно заштитило и сачувало за будуће генерације, али и указало на његове вриједности и рањивост.

Већ неколико година, ИЦОМОС предлаже одређену тему која се на овај дан промовише и која представља једну од димензија културног насљеђа како би се скренула пажња на његов значај у цијелом свијету. Истовремено са бројним културним специфичностима и разноликостима, европски народи данас дијеле и бројне сегменте заједничког културног насљеђа, историју, достигнућа, вриједности и колективна сјећања која их повезују, али и, на различите начине, обавезују. Ово подразумијева савремено настојање да се очувају и развијају специфичности материјалног и нематеријалног културног насљеђа различитих народа, али, ништа мање, и универзалне људске вриједности као вриједности културе уопште.

Подстицање стварања заједничке и јединствене Европе све израженије се темељи на култури, при чему очување културних добара заузима значајно мјесто у стратегији европских интеграција. Зато овај процес представља велики покушај дијалога међу културама – покушај да се уз критичку свијест о културним добрима очувају различитости и претворе у заједничке вриједности које ће доприносити општем друштвеном развоју и напретку. Социјална компонента културног насљеђа у Црној Гори требало би да допринесе изградњи кохезивног, инклузивног и демократског друштва, у коме ће различитост идентитета и богатство културног насљеђа различитих групација бити подстицај, а не препрека, друштвеном и културном развоју.

Посљедњих година свједоци смо бројних расправа о преиспитивању и брисању појединих историјских наратива и стављању у први план других, што захтијева комплексне анализе и избјегавање пристрасних ставова и интерпретација прошлости. Конвенција о свјетској баштини (1972) опомиње на то да „оштећење или нестанак било ког предмета културне или природне баштине представља штетно осиромашење баштине свих народа свијета” – међутим неравнотежа у препознавању, тумачењу и ставовима о очувању различитих сегмената културне баштине и даље постоји. Због тога Црна Гора сваки сегмент своје богате и разнолике културе чува једнако, као доказ њене комплексне историје и као залог за будућност. То се може сагледати кроз бројне споменике, споменичке цјелине и локалитете који указују на вишеслојну прошлост, која захтијева инклузивне приступе јер само кроз њих можемо очувати изворне европске вриједности.

Обиљежавајући овај дан, Министарство просвјете, науке, културе и спорта, придружује се планетарној мисији и постаје дио ње. Овогодишња тема „Комплексне прошлости – разнолике будућности” представља једну од вишеструких димензија културног насљеђа чиме указује на значај очувања свих сегмента прошлости, како бисмо, чувајући прошлост, очували аутентичне цивилизацијске вриједности.