Недјеље родне равноправности „Женско лидерство“: Родна равноправност још увијек далекосежан циљ

Борба за родну равноправност у свим сферама друштва је још увијек далекосежан циљ, иако су жене Црне Горе и тадашње Југославије право гласа избориле још 1945. године. Богато насљеђе које су црногорским женама оставиле преткиње основ је за борбу за равноправност која и даље траје, поручено је на панел дискусији „Женско лидерство“, која је одржана другог дана Недјеље родне равноправности. „Женско лидерство“ у организацији УНДП и УНWОМЕН у сарадњи са Владом Црне Горе, а уз подршку Европске уније.

Из Министарства јавне управе, лидерке Милица Пајовић и Марија Хајдуковић присуствовале су панел дискусији „Женско лидерство“ и потврдиле посвећеност Министарства у поштовању принципа родне равноправности, инклузивности и антидискриминације, посебно водећи рачуна о афирмацији женског лидерства,  као темеља за успостављање отворене и родно-сензитивне јавне управе.

Такође, реализацијом бројних актвиности предвиђених Стратегијом реформе јавне управе, као и његовањем партнерских односа са представницима међународних организација и цивилног сектора, радимо на едукацији и подизању свијести о овој цивилизацијски веома важној теми, истакнуле су представнице Министарства .

На догађају је представљена историјска анализа „Освајање слободе“, коју су припредиле Татјана Копривица, историчарка умјетности, Божена Миљић, историчарка, и Милица Николић, антрополошкиња.

У тексту је дат осврт на дјеловање, борбе, жртве и преданост црногорских и југословенских жена у периоду прије освајања права гласа и непосредно након тога, јер „историја не препознаје даривање слободе“.

Копривица и Миљић су се осврнуле на историјски пут којим су се жене Црне Горе избориле за своја политичка права, са фокусом на историју женског политичког покрета током 20. вијека. Указале су на активистички приступ женске борбе, како у предратном периоду, када су жене у политичком смислу, иако активне, биле невидљиве, тако и послијератном периоду који је посебно важан.

„Након освајања права гласа 1945. године, жене Црне Горе храбро су закорачиле у јавни простор и почеле да освајају друштвене сфере које су раније биле резервисане искључиво за мушкарце. Тиме су дале немјерљив допринос еманципацији цјелокупног друштва и поставиле значајан темељ за борбу свих генерација након њих“, рекла је Копривица.

Политиколог Немања Батрићевић осврнуо се на савремени тренутак и и модерне изазове са којима се жене суочавају у остваривању својих политичких права. Батрићевић је направио паралелу и дао осврт на утицај које глобални политички процеси имају на црногорске прилике.

„Учешће жена у политичким процесима не значи нужно и унапређење концепта женских права, као важног сегмента људских права. Штавише, видимо да жене понекад бивају злоупотријебљене зарад постизања краткоричких политичких циљева, а на штету женских права. Та појава, уз јачање социјал-конзервативних струја видљива је како на глобалном нивоу, тако и у Црној Гори“, рекао је он.

Активиста за људска права, Данијел Калезић, говорећи о борби за женска права унутар цивилног сектора, указао је на изазован пут који су жене из цивилног сектора прошле, нарочито од 90их година 20. вијека до данас. Сматра да женски активизам у јавном животу мора бити јасно усмјерен и стављен у сврху истинске борбе за грађанско друштво чији је родна равноправност темељ. „Такав приступ подразумијева гласну артикулацију незадовољства због неиспуњења права које женама припадају, без обзира на то са које су адресе или из којег центра моћи њихова права оспоравана“, казао је Калезић.

Менаџерка Програма за родну равноправност у УНДП-у, Каћа Ђуричковић, која је модерирала панелом, поручила је да да научене лекције из процеса политичког оснаживања жена могу инспирисати нове генерације и борце и боркиње за људска права у креирању напредних стратегија за јачање политичког учешц́а жена.

Панел дискусија била је и простор за креативан израз и наступ десетак чланова КИЦ поп хора, који су кроз двије пјесме симболички позвали на активизам. Панел је почео извођењем дијела представе која је играна прије 10 година поводом обиљежавања 70 година од оснивања АФЖ-а. У глумачком сегменту наступиле су глумице Јелена Ђукић, Марија Ђурић и Милица Шћепановић, а у режији редитељке Марије Перовић.

Данашњи догађај је организован кроз пројекат „Комуницирање родне равноправности“, који УНДП спроводи уз финансијску подршку Делегације ЕУ и кроз партнерство са Министарством за људска и мањинска права.