У циљу свођења стопе сиве економије на најмању могућу мјеру, будући да постојећи степен њене заступљености у укупној економији забрињава, Министарство финансија континуирано разматра могуће механизме којима би се, на адекватан начин, циљано дјеловало на круцијалне тачке.  

Стога је Министарство финансија иницирало истраживање са намјером утврђивања обима и структуре сиве економије, односно неформалног запошљавања у Црној Гори. Задатак истраживања, које је реализовала истраживачка агенција ИПСОС, био је да се упореди стопа сиве економије у нашој земљи са земљама Европске уније (ЕУ) и земљама кандидатима за чланство у ЕУ, у проценту од БДП-а, да се утврде  појавни облици сиве економије по дјелатностима и регионима, као и да се процијени њен утицај  на конкурентност у Црној Гори. Такође, предмет истраживања било је и  утврђивање удјела предузећа која се баве сивом економијом, као и идентификовање њених главних узрочника, с посебним акцентом на  неформалне активности и разлоге  због којих се предузећа опредјелјују  за такво дјеловање.

Кључни налаз овог истраживања показује да сива економија у Црној Гори 2022. године, у формалном сектору, према анкетном методу, износи 20.6% БДП-а, што представља смањење од 3.9 процентних поена у односу на 2014. годину.  Напомињемо да процјене обухватају само дио сиве економије који се односи на формални сектор, будући да су анкетирана само регистрована предузећа и предузетници. У поређењу са другим земљама, гдје је примијењен исти анкетни метод, обим сиве економије Црне Горе приближан је нивоу у Пољској и Летонији, виши је него у Литванији и Естонији, а нижи него у Русији, Украјини, Киргистану, Молдавији, Косову и Румунији.

Додатни опрез, иако је ријеч о  нешто нижој стопи у односу на 2014. годину, захтијева укљученост црногорских предузећа у активности сиве економије, који према сопственом признању  менаџера, показује да се готово сваки десети привредни субјекат у Црној Гори бави активностима сиве економије.

Нешто нижа склоност ка активностима сиве економије посљедњих неколико година узрокована је  побољшањем  пословног амбијента и смањењем нелојалне конкуренције неформалног сектора.

Релативно добре оцјене биљежи  успјешност различитих инспекција- инспекције рада, Управе прихода и царина, као и тржишне инспекције, у сегменту детектовања запослених без уговора о раду и других  облика неформалног запошљавања и сиве економије.

Значајно смањење утврђено је и у дијелу  неформалног запошљавању на тржишту рада, у односу на анкетну 2014. годину, па је тако удио запослених који су радили без плаћених пореза и доприноса, са 22.3% снижен на 15.7%. Ипак, не охрабрује податак да је удио запослених који примају дио зараде у готовини без плаћања пореза и доприноса остао на истом нивоу.

Дакле, истраживање је поткријепило тврдње да је удио сиве економије и даље на веома високом нивоу, значајном вишем у односу на европске земље, потврђујући да се у регулисању опорезивања ризичних области и ширењу пореског обухвата,  налази озбиљан порески потенцијал, односно да би пропуштени приходи по овом основу, били довољни да се избјегне неопходно задуживање за текућу годину.