Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Одржан округли сто поводом представљања Нацрта Стратегије за дигитализацију образовног система

Јуче је у Министарству просвјете, науке, културе и спорта одржан округли сто посвећен представљању Нацрта Стратегије за дигитализацију образовног система за период од 2022-2027. године, који је израђен уз подршку УНИЦЕФ-а.  Начелница одјељења за информационо – комуникационе технологије, статистику и дигитализацију, уједно и предсједница Радне групе која је радила на изради овог документа, Марина Матијевић, презентовала је сам Нацрт Стратегије, док су остали ученици, међу којима су били представници Привредне коморе,  Министарства  финансија и социјалног старања, Министарства јавне управе, Дигиталног друштва и медија, Логате института и компаније ЦОМТРАДЕ, позвани да изложе стручна  мишљења, сугестије и предлоге.

Марина Матијевић је на самом почетку истакла да се ради о веома комплексном документу који ће бити праћен кроз три двогодишња акциона плана и обухватиће  образовни систем од предшколског, закључно са средњим образовањем.

„На основу бројних истраживања, у Стратегији смо форимирали три главна стратешка циља, а то су: унапређење информационог система образовања, јер у претходних неколико година информациони  систем у образовању је постао је постао својеврсна електронаска евиденција – МЕИС, и у том погледу имамо намјеру да дигитализујемо све услуге које се нуде у образовном систему за грађане и  установе, као и процесе који се одвијају између ресора. Други стратешки циљ – развој и унапређење дигиталног екосистема односи се на обезбјеђивање одговарајуће опреме, нивоа знања, интернета како би се електронске евиденције и услуге водиле на адекватан начин,  а за то нам је потребан развој и унапређење дигиталних вјештина и компетенција, као трећи стратешки циљ ове Стратегије”, навела је Матијевић.

У наставку презентације, Матијевић је детаљније упутила присутне о препознатим и важним сегментима, за сваки од ових циљева. Што се тиче првог стратешког циља,  објаснила је да је поред унапређења  правне регулативе и хардверских компоненти, планирано унапређење  софтверске инфраструктуре, те креирање нових модула апликације које би биле јако корисне у вођењу евиденција као што су: евиденција петог нивоа образовања, евиденција података о раду ауто школа, евиденција вандредних ученика и евиденција стручног усавршавања наставника и њихових активности.Такође, у оквиру овог циља, планирано је унапређење обраде, коришћења, тачности и поузданости података (савјетовање директора и помоћника директора, савјетовање ИЦТ координатора, савјетовање запослених у стручним службама, савјетовање одјељенских старјешина, савјетовање наставника, промоција система) . Трећа цјелина овог стратешког циља, према њеним ријечима, односи се на успостављање интероперабилности и развој електронских услуга, што би омогућило утврђивање идентитета дјеце која се не школују ( имајући у виду да је основно образовање законски обавезно), студију праћења свршених средњошколаца и ванредних ученика, обједињавање података о насиљу, превенцију од епидемије (с обзиром да је у образовном систему највећи проценат становништва), као и студију праћења напуштања школовања.

Други стратешки циљ Стратегије односи се на стварање дигиталног екосистема у школама, односно испуњавање услова  који су непоходни за развој дигитализације. Оно што је такође  препознато је формирање Комисије на нивоу Министарства која ће се бавити дигитализацијом, примјеном и анализом ове Стратегије, коју би чинили представници различитих институција као што су Завод за школство, Центар за стручно образовање, Завод за уџбенике и наставна средства, Универзитет Црне Горе и многи други. Матијевић је навела да спровођење овог циља подразумијева и измјену  наставних програма и предмета, анализу кадра који предаје ИТ предмете, реализацију истраживања у ОВ установама и анализу постојећег стања дигиталних компетенција наставника.

„Оно на чему се мора радити је успостављање одговарајуће инфраструктуре у школама, дакле опремање рачунарских учионица, кабинета, канцеларија и библиотека. Опремање библиотека рачунарском опремом значајно је нарочито за дјецу која немају материјалних услова да користе технологију у својим домовима, а која ће на овај начин у школи моћи да рјешавају домаће задатке и пројекте. Стартегија оставља простор и за могуће уступање рачунарске опреме, под посебним условима и правилима, дјеци из материјално угрожених породица. Циљ је, такође,  спровођење  локалне рачунарске мреже, како би интернет или неки други ресурси дошли до сваке учионице, нарочито до удаљених подручних јединица са малим бројем ђака”, саопштила је начелница одјељења за информационо – комуникационе технологије, статистику и дигитализацију, додајући да је  саставни дио ове Стратегије развој дигиталних образовних садржаја који ће подразумијевати како дигиталне уџбенике, тако и садржаје независне од уџбеника као што су СТЕМ, умјетност, еЛектира, али и дигиталне садржаје за талентовану дјецу, дјецу са посебним образовним потребама и материјал на тему сајбер безбједности.  

„Новина која раније није постојала у образовном систему је постављање платформе за самостално учење на којој би се нашли курсеви за дјецу, наставнике и родитеље. Овдје ће се наћи и материјали који су снимљени током реализације онлајн наставе и на тај начин ће се створити  цијела база материјала за самостални рад која може да буде вишеструко корисна за ученике који вандредно полажу неке предмете и оне који су дуже одсутни са наставе”, нагласила је Матијевић 

Унапређење дигиталних вјештина и компетенција представља трећи стратешки циљ Сратегије и односи се на подизање нивоа дигиталних вјештина и компетенција како запослених, тако и ученика. 

„Што се тиче запослених, циљ нам је да сви наставници буду елементарно дигитално писмени, да примјењују алате за онлајн сарадњу, усвоје знање на тему безбједног коришћења технологије, али и да стичу дигиталне стручне компетенце. То је нарочито значајно због рада са дјецом која показују таленте из области информационих технологија, али и због примјене тих компетенци у раду са дјецом са посебним образовним  потребама“, закључила је Матијевић.

Да ли вам је садржај ове странице био од користи?