Реаговање Министарства финансија и социјалног старања на одлуку предсједника Црне Горе, Мила Ђукановића, о помиловању Т.Б.

Претходних недјеља били смо свједоци догађаја који су узнемирили црногорску јавност, а који се односе на поступање институција према породици Бошковић и излагање малољетне дјеце јавности путем медија и друштвених мрежа. Овакво понашање можемо окарактерисати само као злоупотребу и кршење основних права дјеце.

Прије свега, неопходно је нагласити да овај случај представља још један доказ да у функционисању система постоје озбиљни проблеми наслијеђени из времена претходног режима, са којима се ново Министарство финансија и социјалног старања свакодневно суочава и улаже немјерљиве напоре како би се они ријешили, а све у циљу обезбјеђивања бољих услова живота наших грађана. У прилог томе говори и то што је ово Министарство, као ресор који врши надзор над системом социјалне и дјечје заштите, приступило анализи процедура које се односе на поступке принудног извршења судских одлука у којима могу учествовати малољетна дјеца или која се могу односити на малољетну дјецу. Такође, истичемо и то да су покренути дисциплински поступци против свих запослених Центра за социјални рад Подгорица који су учествовали, или су били дужни да учествују у случају породице Бошковић. Осим тога, Управни одбор Центра за социјални рад Подгорица покренуо је дисциплински поступак против директорке Центра.

Важно је истаћи и да је дистрибуцијом снимака малодобне дјеце прекршен Кривични законик Црне Горе, који у члану 174 предвиђа новчану или затворску казну за свако неовлашћено снимање неког лица и показивање тог снимка трећем лицу, директно угрожавајући приватност, сигурност и безбиједност дјеце, што ово Министарство посебно осуђује. Овом приликом позивамо сваког појединца да у сличним ситуацијама, водећи се начелом поступања у најбољем интересу дјетета, снимке, фотографије или било који сличан материјал достави Директорату за социјалну и дјечју заштиту Министарства финансија и социјалног старања, како бисмо адекватно реаговали, штитећи интересе и приватност дјеце. Кораке које смо у овом случају предузели као надлежни ресор, предузели бисмо и да су снимци достављени само наведеном Директорату, а на тај начин би дјеца била заштићена.

Ради потпуног и истинитог информисања јавности, Министарство у даљем тексту износи информације које су, у случају ове породице, утврђене у судским поступцима и провјерене радом на терену.  Напомињемо да одређене чињенице због заштите личних података породице не смију бити изнијете у јавност.

Приликом развода брака О.Б. и Т.Б. суд је одлучио да дјеца буду повјерена на вршење родитељског права Т.Б., те да ће пребивалиште дјеце бити код оца. Т.Б. је лишен слободе 17. јуна 2021. године по рјешењу извршног судије Основног суда у Подгорици и спроведен на издржавање казне затвора у трајању од 30 дана, због одбијања да поступи по правоснажној и извршној судској пресуди, којом му је наложено да мајци дјеце омогући несметано одржавање личног контакта са малољетном дјецом. Дакле, именовани није лишен слободе због нелегалне сјече дрва, како се спекулисало у јавности, већ због непоштовања правоснажних судских одлука и закона Црне Горе.

Т.Б. је одбијао да поступи по одлуци суда, односно да мајци омогући виђање с дјецом, па му је суд  изрекао казну затвора у трајању од 15 дана. Тада је именовани, како не би био лишен слободе, пристао да сарађује и омогућио да се дјеца виде са мајком.  Међутим, како је касније поново одбијао да поступи по одлуци суда, донијето је ново рјешење и Т.Б. је у новембру 2020. године изрекнута нова казна затвора. Од тада до 17. јуна 2021. године, суд је од оца тражио да омогући дјеци да остваре своја права.

Оно што дио јавности није узео у обзир је да је Т.Б. правоснажно осуђен за насиље у породици, односно насиље над мајком своје дјеце, чему су дјеца и присуствовала. С тим у вези, мајка је у току судског поступка у више наврата нагласила да је управо насилничко понашање Т.Б. био опредјелјујући разлог да напусти брачну заједницу, те да је напустила свог насилног супруга, а не своју дјецу.

Такође, чињеница да је суд дјецу повјерио оцу, не смије бити разлог да дјеца немају контакт са мајком. Ово посебно имајући у виду да је одлуком суда јасно, прецизно и тачно одређен начин остваривања контакта мајке са дјецом. Министарство још једном подсјећа да се правоснажне одлуке суда морају поштовати.  У конкретном случају, мајка није имала контакт са дјецом седам мјесеци, што су потврдили и судски органи. Оваквим понашањем, осим што се оглушио о одлуку суда, родитељ је прекршио основна права своје дјеце и ускратио њихов контакт са мајком.

Неспорно је да су у поступку принудног извршења судске одлуке учињени битни пропусти. Нејасно је да ли су извршењу присуствовали извршни судија и судски извршитељ, који би могли спријечити извршење. Такође, остаје под знаком питања и да ли су поступајући полицијски службеници позвали судију и обавјестили је о ситуацији на терену. У циљу исправљања ове системске грешке, Министарство је, између осталог, затражило да Судски савјет, Основни суд у Подгорици и Министарство унутрашњих послова, односно Управа полиције, предузму све радње из својих надлежности у циљу утврђивања одговорности свих лица укључених у овај догађај.

Надамо се да је Предсједник државе Црне Горе био упознат са свим овим чињеницама (али и бројним другим које институције због заштите личних података породице не смију износити у јавност) приликом помиловања Т.Б. и његовог ослобађања од извршења преостале затворске казне. Све институције, па и Предсједник државе, приликом доношења одлука морају поступати савјесно, узимајући у обзир све чињенице и околности случаја.

Министарство финансија и социјалног старања овом приликом, још једном, исказује снажну подршку жртвама породичног насиља и ограђује се од оваквих одлука Предсједника државе. Такође, позивамо све грађане да поштују судске одлуке и наглашавамо да Т.Б., сходно правоснажној судској пресуди, мора омогућити малољетној дјеци да се виђају са мајком О.Б. Увијек ћемо бити на страни правде и правичности, на страни жртава насиља, а посебно на страни дјеце која су будућност ове земље и која заслужују одрастање у ненасилном окружењу.