Саопштење са 131. сједнице Владе Црне Горе

Влада је, на данас одржаној 131. сједници, којом је предсједавао премијер мр Милојко Спајић, утврдила Предлог закона о туризму и угоститељству са Извјештајем са јавне расправе.  Предлогом се, између осталог, уводе нова начела која представљају полазну основу за даљу разраду и унапређење квалитета услуга из области туризма и угоститељства и то:

• очувања квалитета живота локалне заједнице и нематеријалне баштине;

• регионалне диверзификације;

• отпорности и сигурности туристичких дестинација;

• подстицања употребе дигиталних технологија и иновација у развоју, промоцији и унапређењу туристичке понуде.

Дефинисан је појам туристичке регија као просторно дефинисана цјелина са препознатљивим туристичком понудом, која обухвата природне, културне, историјске и друге ресурсе, инфраструктуру и услуге, у којој се планира, развија, управља и промовише туризам са циљем задовољења потреба туриста и унапређења квалитета живота локалног становништва и представља тржишно и туристички валоризирану просторну цјелину. У односу на важећи Закон, појам „експозитуре“ туристичке агенције замијењен је појмом подружнице у циљу усаглашавања са Законом о привредним друштвима. Предлогом закона прописани су услови које се односе на висину средстава обезбјеђења, затим јемство за случај штете, јемство за случај инсолвентности, његов обим и ефикасност. Једна од значајнијих новина у Предлогу закона је јасна диверзификација туристичких агенција, сходно врсти услуга коју пружају и то: из области одлазног и долазног туризма (организатор путовања за одлазни и долазни туризам), која мора да има А лиценцу; из области долазног туризма (организатор путовања за долазни туризам), која мора да има B лиценцу; из области одлазног туризма (организатор путовања за одлазни туризам), која мора да има C лиценцу; посредника (sub-agent), односно продаје пакет аранжмана, која мора да има Д лиценцу. Препозната је и туристичка агенција за управљање дестинацијом (DMC). Ознаку за DMC туристичку агенцију може да користи само туристичка агенција којој је Министарство одоборило и додијело ту ознаку, што до сада није била пракса. Посебна пажња посвећена је развоју сеоског туризма. Предложеним текстом закона дати су либералнији услови у погледу пружаоца услуга у домаћинству и сеоском домаћинству тако да сада ове услуге могу пружати чланови уже породице (власника непокретности, односно носилаца пољопривредних газдинстава) и трећа лица, под условима прописаним овим законом).

У смислу директива Европске Уније, Предлогом закона обезбјеђује се заштита корисника услуга кроз детаљно разрађена права путника о информисању из уговора о путовању у пакет аранжману и повезаном путном аранжману, затим кроз обавезе туристичке агенције у смислу пружања и других основних информација прије почетка путовања, као и кроз закључивање уговора о туристичком пакет-аранжману. У дискусији је наглашено да се приликом израде текста новог закона водило рачуна да се приоритетно уклоне бизнис баријере и сувишна администрирања, као и да се надлежност органа државне и локалне власти у предузимању управних активности и сповођењу поступака доведе у везу са начелима цјелисходности, ефикасности и економичности.

Донијета  је Одлука о броју студената за упис у прву годину основних студија Универзитета Црне Горе за студијску 2026/2027. годину, који се финансирају из  Буџета Црне Горе.  Одлуком је предвиђен упис  у прву годину основних студија укупно 3.159  студената. Приликом предлагања броја студената, Сенат Универзитета Црне Горе и организационе јединице су се руководили стандардима квалитета наставе, бројем наставног особља, материјалном основом за реализацијом појединачног студијског програма, просторним капацитетима, као и адекватним односом броја студената и наставног особља. Предложени број студената за упис у прву годину студија анализиран је и са аспекта запошљивости и потражње на тржишту рада у Црној Гори.  На Филозофском факултету ове године је лиценциран основни академски студијски програм Специјална едукација и рехабилитација на којем је, у складу са бројем утврђеним лиценцом, предвиђен упис највише 30 студената. Такође, на Технолошком факултету лиценцирана су три нова основна академска студијска програма, креирана у складу са савременим научним трендовима, развојним приоритетима друштва и потребама тржишта рада, и то: Животна средина и одрживи развој, Технолошко инжењерство и Прехрамбено и биопроцесно инжењерство.  Нови програми представљају дио континуираног унапређења и иновирања образовне понуде Универзитета, са посебним фокусом на усклађивање студијских програма са потребама тржишта рада и унапређење запошљивости студената.

Влада је донијела Одлуку о садржају Извјештаја о раду слободне зоне. Одлуком се утврђује садржај извјештаја који оператор слободне зоне доставља Влади Цме Горе, преко Министарства економског развоја. Њено доношење произилази из потребе за досљедном примјеном новог Закона о слободним зонама, којим је унапријеђен правни оквир за оснивање, управљање, надзор и престанак рада слободних зона у Црној Гори. Доношењем нове Одлуке обезбјеђује се усклађивање подзаконског акта са важећим законом, јасна и јединствена структура Извјештаја о раду слободне зоне, унапређење транспарентности пословања слободних зона и ефикасније праћење и надзор над њиховим радом. Одлука је усклађена са општим принципима и стандардима Европске уније у области царинског пословања, управљања слободним зонама, транспарентности пословања, дигиталног надзора над робним токовима и управљања ризицима, чиме доприноси испуњавању обавеза Црне Горе у процесу приступања Европској унији, нарочито у оквиру преговарачког поглавља 29 – Царинска  унија.

Усвојен је Преглед напретка у реализацији Изјаве о посвећености Црне Горе за спровођење Циљева одрживог развоја. Документ је израђен како би се процијенио напредак Црне Горе у спровођењу Циљева одрживог развоја након усвајања Изјаве о посвећености 2023. године, идентификовали остварени резултати и изазови, те дефинисале области у којима су потребне додатне мјере и улагања.  Преглед обухвата стање у периоду од 01. 01. 2023. године до 31. 12. 2025. године у областима које су препознате као приоритене: социјална заштита, здравље, образовање, родна равноправност, људска права, запошљавање, зелена транзиције и институционални и финансијски оквир за одрживи развој. У документу се, између осталог, истиче да је у извјештајном периоду остварен значајан напредак у реализацији циљева у области смањења сиромаштва, права дјетета, здравља и тржишта рада. Посебно се издваја снажно смањење стопе изразите материјалне и социјалне депривације (са 24,0% на 11,0% укупно, односно са 27,9% на 14,3% међу дјецом у периоду 2021–2024). Социјални трансфери имају кључну улогу у ублажавању сиромаштва, уз видљив ефекат на смањење стопе ризика. Унапријеђен је нормативни и стратешки оквир, уз значајна планирана улагања у систем социјалне и дјечје заштите. У здравству су ојачани превентивни програми, повећан обухват HPV вакцинацијом и унапријеђени скрининг програми, док је на тржишту рада забиљежен раст запослености (56,4 % у 2024) и смањење NEET стопе (особа које нијесу у процесу образовања, нијесусу запослене, нити су у процесу едукације или обуке) младих на 14,2 %. Напредак је остварен и у процесу деинституционализације, уз повећање удјела дјеце у хранитељским породицама. Истовремено, кључни изазови односе се на спорије смањење стопе ризика од сиромаштва од планираног, изражене регионалне разлике и високу зависност од социјалних трансфера. У здравству су присутни проблеми недовољног обухвата имунизацијом (посебно MMR1), ограниченог обухвата скрининг програма, као и недостатка поузданих података. Додатно, евидентни су низак одзив грађана и ограничени ресурси за промотивне активности. На тржишту рада и даље је изражен родни јаз, уз потребу за већом инклузијом рањивих група, док је напредак у економском оснаживању жена ограничен.

Влада је донијела Националну стратегију биодиверзитета 2026–2031. године са Акционим планом за период 2026–2028. године. Ријеч је о кључном стратешком оквиру за очување једног од највреднијих ресурса Црне Горе – њеног биодиверзитета. Полазећи од чињенице да су природни екосистеми темељ здравља, квалитета живота, економске стабилности и одрживог развоја, Стратегија усмјерава активности државе ка заустављању губитка биодиверзитета, обнови деградираних екосистема и одрживом коришћењу природних ресурса. Документ је у потпуности усклађен са савременим међународним стандардима, Кунминг–Монтреал Глобалним оквиром за биодиверзитет и политикама Европске уније, чиме доприноси испуњавању међународних обавеза Црне Горе и њеном процесу приступања Европској унији. Посебан фокус стављен је на унапређење система заштите природе, проширење и ефикасније управљање заштићеним подручјима, рестаурацију деградираних станишта, јачање система мониторинга и доношење одлука заснованих на научним подацима. Стратегија први пут успоставља интегрисани приступ управљању биодиверзитетом који повезује заштиту природе са развојним политикама, просторним планирањем и секторима који имају највећи утицај на природне ресурсе. Међу најважнијим новинама су дефинисање јасних и мјерљивих стратешких и оперативних циљева, успостављање функционалног система мониторинга и управљања подацима, развој стабилнијих механизама финансирања биодиверзитета у складу са BIOFIN приступом, као и увођење принципа провјере усклађености развојних политика са циљевима очувања биодиверзитета („biodiversity proofing“). Први пут се на систематичан начин повезују циљеви очувања биодиверзитета са климатским политикама, финансијским планирањем и процесом европских интеграција, чиме биодиверзитет постаје један од кључних елемената одрживог развоја Црне Горе.

Донијет је Програм подршке инвестицијама за 2026. годину. У циљу унапређења равномјерног регионалног развоја и јачања конкурентности привреде, Програм се заснива на принципима и циљевима дефинисаним Законом о регионалном развоју и Стратегијом регионалног развоја Црне Горе. Посебан фокус ставља се на смањење регионалних диспаритета, подстицање економских активности у мање развијеним подручјима и стварање одрживих услова за раст и запошљавање. У складу са стратешким приоритетима, Програм подстиче равномјерну територијалну расподјелу инвестиција, уз додатне стимулативне мјере за недовољно развијене општине, нарочито у сјеверном региону. Програм подршке инвестицијама за 2026. годину има за циљ снажење привредне активности уз јачање конкурентности домаћих производа и услуга кроз подршку инвестицијама у опрему. Инвестиције обухватају све врсте улагања у нове капацитете, као и за проширења, доградњу, модернизацију постојећих или замјену застарјелих или истрошених капацитета. Укупан буџет Програма је 1.349.999 милиона еура и обухвата двије програмске линије, којима ће се кроз увећане износе подршке нагласити значај равномјерног регионалног развоја, али задржавајући посебне подстицајне механизме подршке за економско оснаживање младих и жена у бизнису, у складу са Правилником о утврђивању листе степена развијености јединица локалне самоуправе. Прва програмска линија, у износу од 849.999 еура, односи се на јединице локалне самоуправе чији је степен развијености до 75 %, односно обухвата прву, другу и трећу групу, док је друга програмска линија, у износу од 500.000 еура намијењена јединицама локалне самоуправе са степеном развијености изнад 75 %,  односно обухвата четврту, пету и шесту групу развијености јединица локалне самоуправе. На тај начин обезбјеђује се правичнија расподјела средстава и ефикасније остваривање циљева регионалне политике.

Влада је утврдила  Предлог закона о измјени закона о јединственог вјештачења инвалидитета, којим се мијења само рок за почетак примјене са 1. јула на 1. децембар 2026. године, како би се обезбиједила потпуна спремност система за његово спровођење. Предложеним одлагањем створиће се неопходни услови за доношење и имплементацију Методологије вјештачења, завршетак процеса успостављања Завода за јединствено вјештачење инвалидитета, спровођење обука, лиценцирање вјештака, као и њихово запошљавање, израда информационог система и успостављање свих организационих и техничких претпоставки за несметану примјену Закона.

На данашњој сједници, Влада је размотрила и више кадровских питања доступних на линку.