Саопштење са 37. сједнице Владе Црне Горе

Влада је на данас одржаној, 37. сједници којом је предсједавао предсједник др Дритан Абазовић, усвојила Усмену информацију о штетама насталим усљед поплава на сјеверу Црне Горе. Тим поводом, чланови Владе су упознати са проблемима и штетама које су изазване обилним падавинама посљедњих дана, као и хитним мјерама санације и подршке становништву и локалним самоуправама које у континуитету предузимају све надлежне институције. Наглашено је Влада чини све што је њеној моћи на ублажавању посљедица елементарне непогоде и пружању директне помоћи становништву на угроженим подручјима. Сви расположиви ресурси Директората за заштиту и спашавање су стално на терену, а стављене су у приправност и медицинске и инжењерске јединице Војске, које ће се по потреби укључити у акцију. Поред осталог, закључено је да надлежни ресори у најкраћем року предложе Влади модел и обим финансијске помоћи за санирање насталих штета, као и да се формира Оперативни тим који ће на међуресорном нивоу координирати све активности надлежних институција.

Усвојена је Усмена информација у вези евентуалног одлагања почетка другог полугодишта школске 2022/2023. године. На захтјев туристичке привреде, Привредне коморе и ресорних министара, Влада је размотрила предлог да се због кашњења зимске туристичке сезоне продужи зимски распуст. Оцијенивши захтјев оправданим, Влада је задужила Минисатрство просвјете да измијени Школски календар за 2022/2023. годину тако да трећи квалификациони перод почне 30. јануара 2023. године.

Влада је усвојила Усмену информацију о мјерама на заустављању нелегалне експлоатације шљунка и заштите водоизворишта Боље сестре. У расправи је наглашено да Влада пружа чврсту подршку свим институцијама система, укључујући и Тужилаштво, да наставе бескомпромисну борбу против свих нелегалних активности у рјечним коритима. У том циљу, Влада захтијева предузимање драстичних мјера, у законским границама, како би се трајно заштитили ови вриједни природни ресурси, јер се не смије дозволити да појединци који остварују енормну добит угрожавају не само туристичку привреду, него и нормалан живот грађана који користе воду из регионалног водовода.

Усвојена је Усмена информација о ефектима економске политике и стању јавних финансија. Предсједник Абазовић је информисао чланове Владе да је, према подацима Централне банке, Црна Гора до краја новембра 2022. године, премашила милијарду еура страних директних инвестиција, те да се процјењује да ће прошла година, што се тиче страних директних инвестиција бити најбоља година у историји Црне Горе. Он је честитао свима који су допринијели таквом резултату и истакао податак да је од тога 10 посто из Њемачке, која је локомотива и главни привредни покретач цијеле Европске уније.

Влада је усвојила Информацију у вези са додјељивањем директне буџетске подршке Европске комисије Црној Гори за превазилажење енергетске кризе. У склопу пакета подршке, ЕК је Црној Гори додијелила 30 милиона еура. У поступку стварања услова за реализацију подршке, Министарство капиталних инвестиција је остварило широки процес консултација са свим електро-енергетским субјектима и надлежним институцијама и након сагледавања добре међународне праксе, дефинисана је оквирна структура потрошње додијељених средстава. За помоћ пензионерима и корисницима материјалног обезбјеђења који су погођени инфлацијом услед раста цијене електричне енергије и енергената је опредијељено cca 8,5 милиона еура. Пакетом једнократне помоћи у износу од 150 еура биће обухваћено: 40.550 корисника најниже пензије (6.082.500 еура), 219 корисника привремене надокнаде код Фонда ПИО (32.850 еура) и 454 корисника новчане накнаде материјалног обезбјеђења бораца (68.100 еура), док ће једнократна помоћ у износу од 350 еура бити опредијељена за 6.350 породица које користе материјално обезбјеђење (2.222.500 еура). За унапређење енергетске ефикасности биће усмјерено cca 13 милиона еура. Поред ових активности, кроз друге доступне механизме обезбијеђена је и додатна подршка ЕК за реализацију тзв. меких реформских мјера енергетског тржишта, прелиминарне процијењене вриједности од око cca 3 милиона еура бесповратних средстава. Ова компонента укључује активности које су усмјерене на припрему потребних анализа и студија, у циљу унапређења пословног и инвестиционог амбијента у сектору енергетике, уз подршку EBRD. У комуникацији са Делегацијом ЕУ у Црној Гори и ЕК дефинисан је систем индикатора за прац́ење реализације додијељених средстава приказан у форми Мапе пута / Акционог плана, којим се на располагање ставља 90 % од укупног износа, што је 27 милиона еура, док ц́е се остатак од 10%, тј. три милиона еура додијелити након што буду реализовани сви обухваћени индикатори.

Утврђен је Предлог закона о измјени и допуни Закона о Државном тужилаштву. Доношењу измјена и допуна Закона приступило се на иницијативу Тужилачког савјета, у циљу унапређења законских одредби које се односе на престанак мандата врховног државног тужиоца и одређивање вршиоца дужности врховног државног тужиоца. Важећим законским  рјешењем, вршилац дужности одређује се на период од 6 мјесеци, а у случају да у року од 6 мјесеци не буде изабран врховни државни тужилац, исто лице може још шест мјесеци обаваљати функцију вршиоца дужности. Предложеним рјешењем, предвиђена је измјена члана 48 став 6 важећег закона, на начин да у случају да у року од шест мјесеци не буде изабран врховни државни тужилац, исто лице може бити одређено за вршиоца дужности до избора врховног државног тужиоца у пуном мандату. У расправи је констатовано да је у циљу обезбјеђења несметаног функционисања Државног тужилаштва у пуном капацитету и ефикасне борбе против организованог криминала и корупције неопходно омогућити континуитет у раду вршиоца дужности врховног државног тужиоца, јер честе персоналне промјене на тим позицијама могу негативно утицати на рад институције, будући да је неопходно одређено вријеме да се лице које обавља ту функцију, па и у капацитету вршиоца дужности, упозна са свим околностима, инфомацијама и другим питањима неопходним за ефикасно вршење надлежности.

Влада је усвојила Програм економских реформи за Црну Гору за период 2023-2025. година (ПЕР 2023). Ради се о документу у коме Влада представља своју економску политику за 2023. годину и средњорочни период и основа је за економски дијалог са Европском комисијом у процесу ЕУ интеграција. Састоји се из три кључна поглавља: макроекономски оквир, фискални оквир и поглавље о структурним реформама. Макроекономске и фискалне пројекције у ПЕР-у 2023-2025 праћене су сетом од 19 приоритетних реформских мјера у одговору на три највећа структурна изазова црногорске економије:

• висока незапосленост, нарочито жена и младих, као и проблем дугорочне незапослености,
• неповољан регулаторни оквир и
• постојање неформалне економије, као и изазов зелене тразиције рефлектован у заштити животне средине и климатским промјенама.

Реформске мјере обухватају измјене законодавног оквира, финансијских улагања и секторске подршке, као и нова институционална рјешења, којима се стварају предуслови за улагања приватног сектора и проширење производне базе. Нарочито су значајне мјере дигитализације и подстицање развоја иновационих дјелатности по конкурентност и продуктивност домаће привреде. Генерално, мјере економске и фискалне политике, као и структурне реформе садржане у ПЕР-у за наредни средњорочни период су у функцији постизања инклузивнијег економског раста, а у одређеној мјери и усклађености са заједничким закључцима ЕУ и Црне Горе након састанка министарског дијалога 2022. године.

Донијета је Одлука о обрачунској вриједности коефицијента за запослене у јавном сектору за фискалну 2023. годину. Одлуком је утврђена бруто обрачунска вриједност коефицијента у износу од 90 еура, као и до сада.

Влада је донијела Одлуку о измјени Одлуке о специјалном додатку којом се мијења износ специјалног додатка на основну зараду полицијским службеницима у Специјалном одјељењу са 45% основне зараде на 60%.

Донијета је Одлука о измјени Одлуке о отпремнини запослених у јавном сектору, којом је прописано да запосленом, приликом одласка у пензију, припада отпремнина у висини од 17, умјесто досадашњих 14, обрачунских вриједности коефицијента који утврђује Влада.

Влада је донијела Одлуку о увођењу међународних рестриктивних мјера утврђених одлукама савјета Европске 2019/797/ЗВБП од 17. маја 2019. године, 2020/651/ЗВБП од 14. маја 2020. године, 2020/1127/ЗВБП од 30. јула 2020. године, 2020/1537/ЗВБП од 22. октобра 2020. године, 2020/1748/ЗВБП од 20. новембра 2020. године, 2021/796/ЗВБП од 17. маја 2021. године и 2022/754/ЗВБП од 16. маја 2022. године, због сајбер напада који представљају пријетњу Европској унији и њеним државама чланицама.

Донијета је Одлука о образовању Преговарачке радне групе за припрему и вођење преговора о приступању Црне Горе Европској унији за област правне тековине Европске уније која се односи на преговарачко поглавље 27 – Животна средина и климатске промјене. Одлуком се персонални састав Радне групе прилагођава насталим потребама из актуелне фазе преговарачког процеса, у којој се очекује испуњавање задатих завршних мјерила у овом поглављу, како би се стекли услови за добијање зеленог свјетла за затварање овог поглавља.

Влада је донијела Одлуку о објављивању Споразума између Европске уније и Црне Горе о учешћу Црне Горе у „Fiscalis“-у, Програм Уније за сарадњу из области опорезивања.

Донијета је Одлука о одбијању захтјева привредног друштва “Џек пот” ДОО, за продужење концесије за приређивање посебних игара на срећу у казину “The Queen of Montenegro”, на локацији Хотел “Falkeinsteiner Hotel Montenegro”, Народног фронта ББ, Бечићи – Будва. Према одредбама Закона о играма на срећу, концесија за приређивање игара на срећу у казину додјељује се за период до 10 година, а по захтјеву концесионара, може се продужити одлуком Владе за период до пет година, уколико испуњава услове прописане законом. С обзиром на то да је концесија за предметни казино додијељена на период од 10 година, те након тога на период од пет година, а затим због ванредних околности изазваних епидемијом COVID-19 продужена за још два мјесеца и пет дана, захтјев је одбијен јер странка не испуњава услове за даље продужење концесије.

Влада је донијела Одлуку о изради Измјена и допуна Просторно-урбанистичког плана Општине Улцињ и Одлуку о измјени Одлуке о одређивању руководиоца израде Измјена и допуна Просторно-урбанистичког плана Општине Улцињ и висини накнаде за руководиоца и стручни тим за израду Измјена и допуна Просторно- урбанистичког плана. Накнадним сагледавањем проблематике која се односи на израду овог планског документа и потребом за детаљнијом разрадом одређених локалитета, процијењено је да треба приступити измјени Одлуке у односу на увећање финансијских средстава потребних за његову израду. У поступку анализе и оцјене постојећег стања уврђено је да је неопходно додатно кориговати важећи План у погледу успостављања одрживог планског рјешења и додатно детаљније преиспитати урбанистичке параметре за одређене зоне. Измјеном је умјесто 50.000 еура, за ову намјену опредијељено 80.000 еура.

Донијета је Одлука о изради Измјена и допуна Детаљног урбанистичког плана „Бјелила-Рутке-Горелац“, општина Бар и Одлука о одређивању руководиоца израде Измјена и допуна Детаљног урбанистичког плана „Бјелила-Рутке-Горелац“, општина Бар и висини накнаде за руководиоца и стручни тим за израду Измјена и допуна Детаљног - урбанистичког плана. Досадашња изградња на овом простору, како се наводи у материјалу, се одвијала дијелом стихијски, без грађевинских дозвола и ваљане пројектне документације. У циљу изналажења што квалитетнијег и функционалнијег урбанистичког рјешења, кроз Измјене и допуне Плана ће се ажурирати стање на терену и дефинисати услови за легализацију постојеће нелегалне изградње, као и предложити механизми за сузбијање нове, а све у циљу побољшања услова за развој туризма и квалитетнијег живота грађана. Такође, предвидјеће се и остали неопходни пратећи садржаји у насељу. Како је констатовано на сједници, простор Измјена и допуна ДУП-а као важан просторни, економски и друштвени ресурс Општине Бар, треба да се усмјерено и контролисано развија, користећи на одржив начин своје створене потенцијале. За руководиоца израде је одређена Гордана Раичевић, а неопходна средства у износу од 35.000 еура планирана се Буџетом.

Влада је донијела Одлуку о изради Измјена и допуна Детаљног урбанистичког плана „Нова Варош 2“ у Главном граду - Подгорица и Одлуку о одређивању руководиоца израде Измјена и допуна ДУП-а и висини накнаде за руководиоца и стручни тим. Како се наводи у материјалу, ДУП "Нова Варош 2" у Подгорици захвата значајан дио падина брда Горица, које су оптерећене интензивном градњом стамбених и стамбено - пословних објеката, а како је ријеч о споменику природе, потребно је кроз измјене и допуне овог планског документа кориговати постојеће планско рјешење. Такође, кроз израду Измјена и допуна ДУП-а, потребно је преиспитати постојеће урбанистичко рјешење, како у дијелу парцелације и урбанистичких параметара, тако и у дијелу саобраћајне и остале инфраструктуре, те у складу са постојећим стањем планирати изградњу и уређење површина. Измјене и допуне ДУП-а раде се у границама важећег плана, односно обухватају подручје површине цца 43.8 хектара. За руководиоца израде ДУП-а одређена је Мирослава Вујадиновић, а накнада руководиоцу и стручном тиму за израду плана, у износу од 22.000 еура предвиђена је Буџетом.

Усвојена је Информација о спровођењу Програма субвенционирања рачуна за електричну енергију. У складу са Упутством о поступку и начину спровођења Програма, а којим су јасно прописане рањиве категорије као и износи субвенција, наставиће се примјена ове врсте подршке до 31.12.2023. године.

Влада је усвојила Информацију о процесу оснивању Фонда Уједињених нација за убрзање развоја Црне Горе и финансијском доприносу Владе Фонду. У Информацији се наводи да ће Фонд бити додатни механизам и извор финансирања предстојећег петогодишњег оквира сарадње Владе и УН система у правцу достизања циљева Агенде 2030 и убрзавања постизања националних приоритета у домену европске интеграције, имајући у виду да су ова два процеса компатибилна. Овај финансијски механизам се успоставља како би се привукла и пласирала средства у приоритетне области за Црну Гору, у складу са Националном стратегијом за одрживи развој, Програмом приступања Црне Горе Европској унији и UNSDCF за период 2023-2027. Фонд ће се финансирати из донација, док ће Црна Гора подржати Фонд у укупном износу од милион еура, распоређених у пет једнаких годишњих ануитета од 2023 до 2027. У складу са тим, задужено је Министарство финансија да из Текуће буџетске резерве обезбиједи 200.000 еура у циљу финансирања Фонда за 2023. годину. Констатовано је да ће годишњи допринос показати националну опредијељеност за успјех Фонда и омогућити Влади и Уједињеним нацијама кредибилан наступ у даљем прикупљању средстава и повећању финансијске подршке за одрживи развој Црне Горе.

Усвојен је Национални извјештај о стању људских права у Црној Гори у оквиру четвртог циклуса Општег периодичног прегледа Савјета Уједињених нација за људска права (UPR). Извјештај се фокусира на преглед стања људских права и напредак остварен у имплементацији препорука добијених у оквиру трећег циклуса UPR у 2017. години, које је Влада прихватила да имплементира у извјештајном периоду 2018-2023, са посебном пажњом на напредак у имплементацији препорука након подношења тзв. Средњерочног извјештаја у јулу 2020. године. Извјештај обухвата приоритете, иницијативе и обавезе на плану превенције изазова у имплементацији препорука и снажењу система заштите и праксе поштовања људских права и слобода у Црној Гори. Оцјену имплементације препорука и препоруке Црној Гори у овом циклусу даће земље чланице Уједињених нација у расправи о стању људских права у Црној Гори на презентацији заказаној за 8. мај 2023. године, у Женеви.

Влада је усвојила Информацију о предлогу одређивања Националног службеника за овјеравање надлежног за финансијско управљање програмима IPA и ефикасно функционисање система унутрашњих контрола и Националног IPA координатора надлежног за стратешко планирање, мониторинг и евалуацију програма претприступне подршке. Имајући у виду да придруживање ЕУ представља најважнији приоритет Владе, као и захтјеве Европске комисије, на темељу оквирних споразума између Владе и ЕК о правилима за сарадњу која се односе на финансијску помоћ Црној Гори у оквиру спровођења Инструмента за претприступну помоћ (IPA II и IPA III), проистиче и обавеза именовања Националног службеника за овјеравање и Националног IPA координатора. У складу са тим, Влада је одредила Ану Раичевић, секретарку у Министарству финансија за Националну службеницу за овјеравање, надлежну за финансијско управљање програмима IPA и ефикасно функционисање система унутрашњих контрола, а Милену Жижић, државну секретарку у Министарству европских послова за Националну IPA координаторку, надлежну за стратешко планирање, мониторинг и евалуацију програма претприступне подршке.

Усвојена је Информација о активностима реализације Посебног програма улагања од посебног значаја за привредни и економски интерес Црне Горе који је завршен 31. децембра 2022. године. У Информацији се наводи да је увођење посебног програма учињено у циљу развоја Црне Горе, односно привлачења страних инвестиција које ће интензивирати развојне пројекте у сектору туризма, пољопривреде и прерађивачке индустрије, на укупном подручју Црне Горе, као и интензивнијег развоја мање развијених општина. Када је ријеч о развојним пројектима, Влада је на Листу развојних пројеката у области туризма уврстила 16 пројеката. Ради се о планираним улагањима укупне висине од 444,32 милиона еура, капацитета 2,764 смјештајних јединица високе категорије. У бизнис плановима ових пројеката је дефинисано да ће се у оквиру њихове реализације створити могућност за отварање нових 1.847 радних мјеста. Према подацима Агенције за инвестиције, од почетка реализације Програма закључно са 30. децембром 2022. године, предато је укупно 1.112 захтјева за пријем у црногорско држављанство, од којих је, након детаљних провјера, Министарство унутрашњих послова за 244 апликације донијело позитивна рјешења. Укупно је донијето 807 рјешења о пријему у црногорско држављанство, и то за 244 апликанта и 563 за чланове породице. У дискусији је наглашено да се у процедури налази још 240 апликација (за 240 апликаната и 547 чланова породице). Када је ријеч о финансијског структури генерисаној током имплементације Посебног програма закључно са 30. децембром 2022. године, у сврху трошкова поступка уплаћено је 43.900.000 еура. Имајући у виду да је реализација Програма закључена 31. децембра 2022. године, Влада је задужила министарства економског развоја и туризма, правде, финансија, унутрашњих послова, Агенцију за инвестиције Црне Горе и Заштитника имовинско правних интереса Црне Горе да формирају Оперативни тим који ће дефинисати правни оквир и дати смјернице за даље поступање према започетим пројектима.

Влада је усвојила Информацију о потреби повећања броја кандидата за упис у прву годину образовног програма вишег стручног образовања Полицајац у ЈУ Виша стручна школа „Полицијска академија“, Даниловград. Како је Министарство унутрашњих послова исказало потребу за уписом већег броја полазника основног полицијског образовања од планираних 60, због, како су нагласили, већег броја добровољних одлазака полицијских службеника у пензију, Влада је дала сагласност да се прошири број примљених кандидата за додатних 30, а који су успјешно завршили процес регрутације и селекције. С тим у вези, у XVI генерацији полазника основног полицијског образовања - образовни програм Полицајац биће уписано 90 кандидата.

Поред осталог, Влада је размотрила и више кадровских питања доступних на линку.