Саопштење са 54. сједнице Владе Црне Горе

Влада је, на данас одржаној 54. сједници којом је предсједавао предсједник др Дритан Абазовић, утврдила Предлог закона о измјенама и допунама Закона о сигурности поморске пловидбе. Измјене и допуне Закона тичу се, прије свега, уређења начина и поступка издавања идентификационих исправа за поморце у складу са Конвенцијом о идентификацијским исправама помораца бр. 185 којом је прописано да свака чланица осигурава да су записи о свакој идентификацијског исправи помораца коју је чланица издала, укинула или одузела, смјештени у електронској бази података. Ради осигурања базе података од утицаја или неовлашћеног приступа, било је неопходно измјенити Закон о сигурности поморске пловидбе, како би се прописала могућност приступа личним подацима грађана у сврху издавања ових исправа. Лучка капетанија, надлежна за издавање поморске књижице, дозволе за укрцавање и идентификационе исправе, користиће податке из других прописаних евиденција који су потребни за издавање истих, односно податке Министарства унутрашњих послова. Лучка капетанија је дужна да податке обрађује у складу са прописима којима се уређује заштита података о личности. Такође, примјеном Закона уочени су одређени недостаци који су кроз предложене измјене и допуне отклоњени, чиме је створена основа за несметано обављање превоза путника и/или ствари у унутрашњем поморском саобраћају, вршење инспекцијског надзора инспектора сигурности пловидбе у оквиру надлежности лучких капетанија Бар и Котор, као и давање сагласности истих за изградњу пловних канала, лука, пристаништа и других хидротехничких објеката, што укључује и постављање кавеза-плутача за узгој шкољки, риба и слично, чијом изградњом или постављањем може бити угрожена сигурност пловидбе.

Донијета је Уредба о измјенама Уредбе о визном режиму. Црна Гора је у потпуности окренута и посвећена европској интеграцији као свом кључном вањскополитичком приоритету и, у складу са тим опредјелјенјем, измјене Уредбе о визном режиму обезбјеђују даље усклађивање визне политике Црне Горе са ЕУ. Измјеном се званични назив Краљевине Низоземске усклађује са одлуком низоземских власти усвојеном почетком 2020. године. Прописује се обавеза посједовања визе приликом уласка, преласка преко територије и боравка у Црној Гори за држављане Републике Еквадор. Извршене су и корекције које се тичу уласка Републике Хрватске у Шенген зону 1. јануара 2023. године.

Влада је донијела Одлуку о увођењу међународних рестриктивних мјера, утврђених одлукама Савјета Европске уније, с обзиром на стање у Републици Гвинеји. Одлуком се Црна Гора придружује овим мјерама, у складу са вањскополитичким приоритетом усаглашавања са Европском унијом, у области заједничке вањске и безбједносне политике.

Донијета је Одлука о престанку важења Одлуке о увођењу међународних рестриктивних мјера утврђених одлукама Савјета Европске уније у односу на дјеловања која подривају или угрожавају територијални интегритет, суверенитет и независност Украјине. Имајући у виду да је Савјет Европске уније први пут донио Одлуку о увођењу ових мјера 17. марта 2014. године која је у више наврата мијењана, те да је Влада на сједници од 15. фебруара 2023. године донијела нову Одлуку, а Одлуку о њеним измјенама и допуни на сједници од 26. априла 2023. године, чиме извршено је суштинско усклађивање са 10. пакетом санкција ЕУ, било је неопходно стављање ван снаге раније важеће одлуке.

Влада је донијела Одлуку о образовању Координационог тјела за праћење спровођења Декларације партнера Западног Балкана о интеграцији Рома/киња у склопу процеса проширења Европске уније. Задаци Координационог тијела су да прати и разматра спровођење Декларације у области образовања и предлаже мјере и активности ради повећања броја Рома и Египћана на свим нивоима образовања, у области становања, здравља, запошљавања, рјешавања правног статуса, као и  заштите од дискриминације. Координационо тијело броји седам чланова, на челу са предсједником мр Сокољом Беганајем, начелником Одјељења за унапређење и заштиту права Рома и Египћана у Министарству људских и мањинских права.

Донијета је Одлука о изради Измјена и допуна Просторно-урбанистичког плана Општине Плужине. Измјене и допуне овог планског документа се раде у границама вазећег плана, односно обухватају подручје површине цца 854км. Наиме, ПУП Општине Плужине је донешен 2012. године, али се на основу иницијативе Општине Плужине од 22.03.2023. године појавила потреба за одређивањем локација за изградњу соларних и вјетро електрана, бизнис зона, као и кориговањем захвата појединих локалних студија лоакације које је потребно плански преиспитати. Циљ израде Измјена и допуна је да се створе планске претпоставке за рационалније коришчење ресурса у складу са принципом одрживог планирања простора и интенцијом државе да се развој и просперитет општина на сјеверу Црне Горе базира на развоју енергетике. Како се наводи у материјалу, с обзиром на убрзани развој туристичке и друге понуде, јавља се потреба за изградњом нових објеката туристичке намјене, централних дјелатности и слично. За руководиоца израде овог плана одређен је Саша Карајовић, а накнада руководиоцу и стручном тиму је утврђена у износу од 70.000 еура.

Влада је донијела Одлуку о образовању Преговарачке радне групе за припрему и вођење преговора о приступању Црне Горе Европској унији за област правне тековине Европске уније која се односи на преговарачко поглавље 11 – Пољопривреда и рурални развој.

Усвојена је Анализа ефикасности функционисања система извршења (јануар 2022 – децембар 2022). Анализа садржи оцјену ефикасности функционисања система извршења, укључујући рад јавних извршитеља и судова, као и надзор над законитошћу рада јавних извршитеља, активности Министарства правде и Коморе јавних извршитеља у правцу праћења и унапређења система извршења и рада јавних извршитеља, те активности других надлежних органа. Како је наглашено у дискусији, Министарство правде ће у наредном периоду наставити са континуираним праћењем ефикасности система извршења, са посебним освртом на предмете у којима се наплаћују потраживања од јавног интереса.

Влада је донијела Програм подстицајних мјера у области туризма за 2023. годину. Укупан буџет за реализацију овог Програма је 630.000 еура, од чега ће из сопствених средстава Министарство економског развоја и туризма опредијелити 400.000 еура, а Национална туристичка организација Црне Горе 230.000 еура. Циљ Програма је обогаћивање и унапређење квалитета туристичке понуде уз побољшање маркетинг активности како би се привукли туристи са нових емитивних тржишта, а у правцу генерисања већих прихода у туризму, продужења туристичке сезоне, повећања степена заузетости смјештајних капацитета, потрошње и запослености.

Програм укјучује пет мјера подршке, и то:

• Организовање манифестација/фестивала,
• Унапређење понуде и подизање квалитета услуга у руралном туризму,
• Развој иновативних туристичких производа и услуга који обогаћују туристичку понуду у руралном, културном, здравственом, спортском и другим видовима туризма,
• Подршка за развој MICE туризма и
• Подршка за спровођење заједничке кампање са туроператорима.

Средства за подстицајне мјере додјељују се путем јавних позива које спроводи Министарство и Национална туристичка организација Црне Горе.

Усвојена је Информација о потреби закључења анекса уговора у циљу реализације пројекта изградње вјетроелектране Гвозд. У Информацији се наводи да је привредно друштво „Green Gvozd“ ДОО Подгорица, добило ЦГЕС-а сагласност за прикључење ВЕ Гвозд 20.05.2020. године, те да је за прикључење вјетроелектране на преносни систем неопходна реконструкција и проширење ТС Крново у власништву пројектне компаније „Krnovo Green Energy“ ДОО Никшић, као и изградња новог далеководног поља, због чега се указала потреба за закључење анекса Уговора о закупу земљишта и изградњи вјетроелектране на локалитету Крново. Констатовано је да ће се на овај начин омогућити прикључење ВЕ Гвозд у складу са издатом сагласношћу ЦГЕС-а, чиме ће се испуњенити сви правни услови за почетак градње овог изузетно значајног енергетског објекта. У том смислу, Влада је прихватила Анекс бр. 8 Уговора о закупу земљишта и изградњи вјетроелектране и Уговор о регулисању права и обавеза.

Влада је усвојила Информацију о пословним просторима у државној својини у којима се обавља ветеринарска дјелатност са предлогом намјенског коришћења. Влада је дала сагласност да се десет објеката наведених у Информацији могу издавати у закуп само за обављање ветеринарске дјелатности у складу са Закона о ветеринарству и задужила Управу за катастар и државну имовину да у складу са законом спроводе поступак давања у закуп ових пословних простора.

Усвојен је Извјештај о реализацији препорука Групе експерата Савјета Европе за борбу против трговине људима (GRETA) у оквиру III круга евалуације имплементације Конвенције Савјета Европе за борбу против трговине људима у Црној Гори. Секретаријат Конвенције Савјета Европе за борбу против трговине људима је у сарадњи са Министарством унутрашњих послова, 4. априла ове године, у Подгорици, одржао Округли сто на којем се дискутовало о имплементацији препорука које је Црна Гора добила од експертске групе GRETA у III евалуационом Извјештају. Након тог састанка, сачињен је Извјештај о реализацији препорука, који је потребно доставити експертској групи закључно са 4. јуном 2023. године. Експертска група Савјета Европе GRETA кроз дате препоруке констатовала је да је постигнут напредак у одређеним областима, али исто тако указала на оне у којима је, након сумираних одговора од стране надлежних институција, евидентно да је потребно предузети додатне активности на пуној имплементацији истих. У дискусији је наглашено да адекватно спровођење Конвенције Савјета Европе за борбу против трговине људима у Црној Гори позитивно утиче на свеукупне напоре Владе у борби против трговине људима.

Влада је усвојила Информацију о приступању Црне Горе, у статусу пуноправне чланице, једанаестој и дванаестој рунди Европског друштвеног истраживања Европског конзорцијума истраживачких инфраструктура (ESS ERIC). Генерална скупштина ESS ERIC потврдила је приступ Црне Горе, у статусу пуноправне чланице једанаестој рунди Европског друштвеног истраживања, у априлу 2023. године. Приступањем овој релевантној истраживачкој инфраструктури, како је наглашено у дискусији, Црна Гора се позиционира на друштвено- истраживачкој мапи Европе и свијета и постаје предмет интересовања истраживача из Европе под окриљем најугледнијег европског научног пројекта из друштвених наука са високим методолошким стандардима. Поред тога, црногорски истраживачи имају прилику да унапређују своја истраживања у складу са свеобухватном базом података из других држава укључених у истраживања, да учествују на конференцијама, обукама и размјени знања са колегама из осталих чланица. Европско друштвено истраживање је значајно за Црну Гору због унапређивања академских истраживања и лакшег повезивања са истраживачком мрежом у Европи, као и могућности коришћења резултата у сврху креирања јавних политика.

Усвојен је Извјештај о раду на приоритетном инфраструктурном пројекту „Научно-технолошки парк Црне Горе“ за 2022. годину с Извјештајем о раду Друштва за 2022. годину. Научно-технолошки парк Црне Горе основан је са циљем пружања подршке и јачања потенцијала економског раста и развоја Црне Горе, кроз оснивање и раст компанија/тимова у високо-технолошким дјелатностима. Такоде, посебан аспект дјеловања НТП ЦГ је и подршка у развоју и комерцијализацији иновативних идеја и пројеката. У дискусији је наглашено да ће НТП ЦГ потпуни потенцијал за програмске активности остварити тек након завршетка грађевинских радова на објекту и стицања инфраструктурних услова за пружање ове врсте подршке. У циљу креирања преуслова за програмске активности НТП ЦГ од суштинског је значаја подршка кроз пројекат под називом „Норвешка за вас“ који финансира Амбасада Краљевине Норвешке, а имплементира Канцеларија УНДП-а у Подгорици. У склопу овог пројекта активности током 2022. године су биле бројне, а међу којима се издвајају: Стратешки план развоја НТП ЦГ за период од 5 година, Студија пре-изводљивости за Канцеларију за технолошки трансфер, подршка креирању услуга НТП ЦГ, подршка за креирање Јавног позива за будуће станаре и обуке запослених. Влада је дала сагласност на План активности Друштва за 2023. годину за чије финансирање је планирано укупно 348.357 еура, од чега је Законом о буџету Црне Горе опредијељен износ од 300.000 еура, а преостали износ од 48.357 еура је планиран из екстерних извора – донација.

Влада је усвојила Завршни извјештај о реализацији Акционог плана за спровођење Националне стратегије управљања хемикалијама 2019-2022. година. Извјештај даје преглед спровођења конкретних активности, испуњености рокова и индикатора, сумирају се остварени резултати и дају препоруке за наредни циклус креирање јавне политике. Констатовано је да је реализација најбоља у погледу доношења релевантних прописа, укључујући подзаконшке акте, и њиховог спровођења, с тим да је потребно даље усаглашавање са прописима ЕУ с обзиром на прилагођавање техничком прогресу. Дјелимична реализација се односи на мјере у погледу јачања административних капацитета и стручне оспособљености кадрова, гдје су поједине обуке спроведене, али даље запошљавање нових службеника и њихово обучавање остаје да се спроведе и у наредном периоду. Неопходно је даље радити на обезбјеђивању кадрова за вршење послова евалуације и оцјене техничких досијеа за хемикалије и биоцидне производе.

Влада је дала сагласност Општини Андријевица за подизање спомен – обиљежја давањем назива ЈУ Дом здравља именом др Томислав Томо Мићовић, прије истека законског рока. Такође, дата је сагласност Општини Плужине за подизање спомен – обиљежја давањем назива јавном објекту - улици именом др Петар Жуловић, прије истека законског рока.

Влада је донијела Одлуку о образовању дијела Мјешовите комисије за спровођење Темељног уговора између Црне Горе и Српске Православне Цркве коју чине представници Владе Црне Горе. Задатак Комисије је праћење примјене Уговора и унапређење сарадње између уговорних страна, а у циљу свеукупног духовног и материјалног развоја човјека, националне традиције заједнице и промовисања општег добра.

Влада је усвојила Информацију о изради Студије изводљивости о потреби изградње Државног Дата Центра. У Информацији се наводи да је, у циљу обезбјеђивања неопходних предуслова за даљу дигиталну трансформацију црногорског друштва, неопходно отпочети активности на планирању изградње Државног Дата Центра, који би представљао јединствен комплекс за комплетну државну администрацију изграђен у складу са свим међународним стандардима који се односе на дата центре, информациону и сајбер безбједност. Иако је циљ изградити један објекат са довољно капацитета за потребе свих државних институција, Државни Дата центар би се могао сегментирати и обезбиједити организацију посебних просторија за оне институције које имају специфичне безбједносне захтјеве. Тим поводом, задужено је Министарство јавне управе да изради Студију изводљивости о потреби изградње Државног Дата Центра која ће предвидјети оптимални модел финансирања, а Министарство екологије, просторног планирања и урбанизма да у сарадњи са Министарством јавне управе и локалним самоуправама сагледа најоптималније просторно-планске могућности за избор локације и изградњу овог центра.

Поред осталог, Влада је размотрила и више кадровских питања доступних на линку.