Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Спајић: „Европа сад“ је успјела!

РЕАЛНИ РАСТ ПРОСЈЕЧНЕ ПЛАТЕ ДАЛЕКО ВЕЋИ ОД ИНФЛАЦИЈЕ

“Европа сад!” је успјела, што показују први резултати примјене, упркос свим опструкцијама, неповјерењу и спекулацијама, које су пратиле овај реформски програм од почетка, односно од представљања идеје, поручио је министар финансија и социјалног старања, мр Милојко Спајић

Министар је нагласио да прелиминарни подаци о приходима за јануар и фебруар ове године, који су од плана већи за око 13 милиона еура и за око 20% од прихода у тим мјесецима прошле године, већ показују да се добро и реално планирао буџет те да је програм “Европа сад!” фискално одржив.

Просјечна плата сад већа од минималне потрошачке корпе  

Просјечна нето плата за јануар је 686 еура, само након мјесец примјене програма реформи. Ми смо прогнозирали да ће просјечна зарада да расте на 700 еура до краја 2022. године, што већ по данашњем податку Управе за статитсику видимо да је реална процјена. Практично први пут у историји Црне Горе - минимална потрошачка корпа за четири особе је мања од просјечне зараде у Црној Гори. Дакле, минимална потрошачка корпа износи 681 еуро, а просјечна зарада је 686 еура. Минимална цијена рада је 450 еура, што је значајно више него минимални дио корпе које се троши за храну, а која је око 302 еура, рекао је министар Спајић на данашњој прес конференцији.

Министар је указао да је инфлација на нивоу европског просјека. Званични подаци показују да су потрошачке цијене у Црној Гори у јануару 2022. године у просјеку више за 5,7% на годишњем нивоу, што је посљедица високе увозне зависности црногорске економије и екстерних кретања која се преливају на домаће цијене у Црној Гори.

„Чули смо много пута да је „Европа сад!“ резултат инфлације - то је нетачно. Видимо зараде које су за мјесец, односно на мјесечном нивоу порасле 26,1 одсто у реалном смислу, а то значи кад искључимо инфлацију“, истакао је Спајић.

Он је оцијенио да је “Европа сад!“ подстакла привреду, подстакла плаћање пореза, унијела оптимизам и код привреде, запослених и потрошача.

„Ми сада причамо и дајемо податке о ономе што су грађани већ осјетили кроз повећане зараде. Ово је заправо статистичко констатовање оног што се десило, а грађани су већ у својим новчаницима видјели оно о чему данас говоримо“, истакао је министар.

Одовић: Нетачно ко год каже да је програм неодржив

Државни секретар у Министарству финансија и социјалног старања (МФСС), Јанко Одовић је додао да сви подаци указују да “Европа сад!“ фискално одржива, те да су нетачне све супротне приче опозиције и дијела власти.

План прихода је надмашен већ у прва два мјесеца и то је одличан доказ да су наши модели, прогнозе и прорачуни били тачни. „Европа сад!“ - не само што је успјела, него је и фискално одржива. Тако да свака друга Влада, односно онај министар који преузме ресор финансија, а буде тврдио другачије, грађани треба да знају да то није тачно, да обмањују јавност, нагласио је Одовић.

Наставак мјера у корист грађана

Министар Спајић је истакао да се, због већих прихода од плана, одмах реаговало и да се поново помогне пензионерима са најнижим примањима, са укупно око 3,9 милиона еура.

Мјере у корист грађана морају константно да се настављају. За преко 77.000 пензионера смо обезбиједили помоћ од по 50 еура, а то је четврта подршка за само годину рада ове Владе. У овој години повећавамо и минималну пензију са 147 на 200 еура. Предвидјели смо и убрзану пензиону  реформу са Свјетском банком, као и да од јула имамо још неке промјене у смислу повећања и исправљања дугогодишње неправде према пензионерима, указао је министар, подсјећајући да су се промијениле политичке околности.

Одовић је додао да раст цијена основних животних намирница и горива, који ће услиједити због актуелних дешавања, нијесу посљедица дјеловања ове Владе, већ геополитичких прилика.

Одовић и државна секретарка Министарства економског развоја, Милена Липовина - Божовић су подсјетили на све мјере које су одмах предузете по питању залиха, робних резерви, привремене контроле цијена, иницирања смањења акције за гориво...

Већ смо размишљали два корака унапријед за кризу која долази, да је предуприједимо на најбољи могући начин, нагласио је Одовић.

Konferencija za medije Ministarstva finansija i socijalnog staranja
Липовина - Божовић: „Европа сад!“ није узрок раста цијена 

Липовина-Божовић је додала да је инфлација у Црној Гори увозна, а да је јануарска износила око 5,6 одсто, што је на нивоу ЕУ: „Ми смо увозна економија и осуђени смо да трпимо посљедице онога што се дешава на глобалном нивоу. Сада је то додатно изражено због украјинске кризе“.

Липовина - Божовић је нагласила да је најбржи начин да се очува животни стандард био повећање плата кроз програм „Европа сад!“, што показују и подаци.

Не стоји тврдња да је „Европа сад!“ узрок раста цијена у Црној Гори, већ он прати оно што се дешава на глобалном нивоу. Међутим, имамо и повећање маржи у посљедњих пар мјесеци. Преко десет прехрамбених производа биљежи повећање малопродајне цијене, због повећања марже, а за поједине се креће преко 50 одсто, рекла је Липовина-Божовић, подсјећајући да је припремљен нацрт закона о привременој контроли цијена, који ће убрзо послати Скупштини Црне Горе.

Она је додала и да поједини трговци злоупотребљавању ситуацију и апеловала да заузму друштвено одговоран став када је у питању обрачунавање маржи за производе од виталног значаја.

Крвавац: Нереалне приче

Државни секретар МФСС-а, Бранко Крвавац казао је да је било доста спинова, попут податка да је око 57.000 запослених примило мању зараду или је отпуштено, поручујући да то није реално и тачно.

У Црној Гори смо у децембру имали око 210.000 запослених, да имамо 57.000 људи који су остали без посла или су им смањене зараде, ти људи би протестовали, а не би давали подршку овом програму, указао је Крвавац.

Он је нагласио да су, између осталог, први пут послодавци почели да предају обрасце, односно пријаве Управи прихода и царина чак и за 2012. или 2013. годину.

„Имали смо до 17. фебруара само у неколико дана предат велики број пријава, преко 100 и 120 хиљада пријава, а Координационо тијело за праћање програма треба 4. марта да добије реалне податке колико је образаца тачно предато за јануар”, навео је Крвавац.

Да ли вам је садржај ове странице био од користи?