Успјех дигитализације мјери се бројем задовољних грађана

 Успјех дигитализације не треба мјерити само бројем електронских услуга, већ бројем грађана који од њих имају користи, а владе и општине би зато требало да уклањају баријере и пружају услуге на начин који грађанима највише одговара.

То је поручено са панела „Дигитална локална управа: приближавање јавних услуга грађанима” у оквиру осмог Дигиталног самита Западног Балкана, који организује Министарство јавне управе под покровитељством Владе Црне Горе, а у партнерству са Савјетом за регионалну сарадњу (РЦЦ) и у оквиру предсједавања Црне Горе Берлинским процесом. Генерални спонзор догађаја је компанија МТЕЛ.

Генерална директорка у Министарству јавне управе Нина Блажић указала је да је потребно, и да сада постоји, адекватно лидерство и управљање процесом са централног нивоа.

“Морамо размишљати изван оквира и изван онога што нас ограничава и што је бирократски. Најлакше је рећи ‘то није моја надлежност’. Формално, морамо се кретати у оквиру својих надлежности, али то не значи да не треба да размишљамо шире и спроводимо активности које ће омогућити подршку и сарадњу од којих ће корист имати и грађани и привреда”, јасна је Блажић.

Зато се у свакодневном раду, како је додала, труде да сарадња са локалним самоуправама буде продуктивнија и да се достигну исти циљеви.

“У том смислу, уз подршку и сарадњу са УНОПС-ом поставили смо веома добру основу, и на основу тих резултата сада радимо са Делегацијом ЕУ и УНОПС-ом на стратешкијем приступу и на креирању добре позиције за локалне самоуправе у погледу система за електронско управљање документима, дигитализације регистара, електронске доставе итд. Надам се да ћемо сљедеће године почети примјену овог пројекта и да ће то бити промјена која нам је потребна, односно прелазак са успјешних пилот-пројеката на стратешка рјешења која се могу реплицирати у свим општинама”, рекла је Блажић.

Потребне су, како сматра, модерне локалне самоуправе које ће имати дигитализоване сопствене процесе.

“То је основа за дигитализацију услуга, за боље услуге на локалном нивоу за грађане и привреду. Тако да се надам да ће наше општине за три године бити потпуно дигитализоване, организоване и оптимизоване, како би заиста биле сервис својим грађанима”, поручила је Блажић.

Шеф програма у Канцеларији УНОПС-а за више земаља Југоисточне Европе Марко Вујачић казао је да се дигитална трансформација пречесто схвата и поистовјећује са набавком хардвера и софтвера, а трансформација је много више од тога и свакако укључује управљачке аранжмане, регулаторну реформу, оквир, правилно планирање буџета и, наравно, ресурсе, како би рјешења била сврсисходна.

“Ниједан хардвер ни софтвер неће ријешити нејасне процесе, компликоване процедуре, расцјепкане надлежности и недостатак координације. Зато мислим да је важно да у нашим наредним напорима заиста приступимо овим питањима са разумијевањем да су то дубоке институционалне и организационе реформе, а не само хардвер и софтвер”, јасан је Вујачић.

Према његовим ријечима, у Црној Гори постоји дио услуга које заправо не функционишу како треба или нијесу релевантне и зато је важно локално власништво над процесима.

“Шта год да радимо, а тиче се локалног нивоа, подразумијева да нам је потребан снажан ангажман и допринос општина у редизајнирању општинских процедура и развоју рјешења. И наравно, локалне самоуправе, будући да заступају интересе грађана и у директном су контакту са њима, биће и канал за идентификовање потреба и пропуста. Трећа ствар коју бих желио да нагласим је одрживост, односно планирање одрживости од самог почетка”, рекао је Вујачић.

Додао је и да су веома важни техничка одрживост и, наравно, ресурси.

“Потребна нам је администрација на локалном нивоу која има знање и капацитет, потребна нам је и дигитална писменост крајњих корисника. И на крају, наравно, буџет. Није ријеч само о буџету за развој, већ и за одржавање”, истакао је Вујачић.

Волио би да у наредном периоду већина грађана у било којој црногорској општини из својих дневних соба, преко јединственог дигиталног портала, са мање од 10 кликова, може да задовољи неке од својих потреба, да добије увјерење, изврши низ различитих плаћања, пријави проблеме, поднесе захтјеве и да не треба да иде од једног до другог шалтера, од једне до друге институције.

Професор Живко Коколански из Сјеверне Македоније сматра да би била велика заблуда када бисмо сматрали да општине треба саме да обезбиједе дигиталну инфраструктуру и знање о напредним дигиталним технологијама.

“Мислим да треба да раде оно што заиста знају, а то је да се баве проблемима грађана, да се укључе у те проблеме и проналазе рјешења. Дигитализација треба да се обезбиједи на другом мјесту. Један од стубова услуга је ‘тестирај прије него што инвестираш’, гдје се могу израдити прототипови за неко конкретно рјешење или конкретан проблем у вези са дигитализацијом који општине могу имати, али и пружање специјализованих обука, кроз које дигитално знање администрације заиста може да порасте и да се квалитетно прати процес дигитализације”, рекао је Коколански.

Указао је да европски дигитални иновациони хабови могу брзо подржати чак и мале општине да обезбиједе дигитално рјешење које може користити цијелом друштву.

“Заиста мислим да општине не треба да се фокусирају на дигиталну инфраструктуру и напредно дигитално знање, већ да траже помоћ од европских дигиталних иновационих хабова које сви имамо у својим земљама”, рекао је Коколански.

Прижељкује да много више општина има приступ и добија услуге од европских дигиталних иновационих хабова.

“Волио бих да видим знатно унапријеђену дигиталну зрелост општина, будући да наше искуство тренутно показује да она није на нивоу на којем бисмо жељели. И на крају, волио бих да престанемо да бројимо услуге које пружамо, већ да у наредних неколико година бројимо грађане који су имали користи од наших услуга”, јасан је Коколански.

Координатор у Јединици за дигиталну трансформацију у Приштини Арбен Дамони појаснио је да су организовали радионице у различитим општинама како би видјели да ли неке процедуре могу донијети суштинске користи локалним самоуправама.

“Анализа трошкова и користи коју је урадила СИГМА много нам је помогла. Показала је смањење од 90 одсто у погледу уштеда само на папиру, за животни догађај рођења дјетета. Дакле, то је почетни приступ. Други корак је централизација самих услуга. Општине напредују у том погледу. То смо видјели на примјеру здравственог информационог система и видимо да се то може примијенити на све општине”, рекао је Дамони.

Сматра да је потребно дизајнирати системе тако да буду свјесни сајбер безбједности.

“Сајбер безбједност на првом мјесту, приватност података на првом мјесту и да буду приступачни, уз примјену свих стандарда. Један приступ је пословање без папира. Не желимо више папир”, казао је Дамони.

ФОТО:Успјех дигитализације мјери се бројем задовољних грађана