Основни подаци о сектору

Између планина и мора,  на можда најпожељнијим меридијанима за угодан живот, Н 41⁰-43⁰ и      Е 18⁰-20⁰, своје мјесто пронашли су виногради. Ушушкани на благим падинама и каменим подзидама, они доносе сласно и миришљаво грожђе, пуно сунчеве енергије, од којег се од памтивијека производи раскошно и у сваком смислу интензивно вино. Умјерено ниски принос грожђа по хектару од 8,5 т/ха, уз повољне еколошке услове, омогућава производњу висококвалитетног  грожђа и вина у Црној Гори.

Доминантно се узгајају винске сорте грожђа, док се стоне узгајају на мање од 10% од укупне површине винограда. По структури пољопривредне производње, Црна Гора се може окарактерисати као виноградарска земља, иако се грожђе производи на свега 2.860ха, што је 1,12% од површине укупно коришћеног пољопривредног земљишта. Нешто више од 600 виноградара произведе око 22 мил. кг грожђа од којег 140 већих и мањих винарија годишње произведе око 11 мил. лит. вина.

Сортна структура 

У сортној структури винограда преовлађују црногорске аутохтоне сорте: Вранац, Кратошија и Крстач. Остале аутохтоне сорте: Лисичина, Мушкаћела, Чубрица и Жижак, узгајају се спорадично у неким локалитетима и чувају од заборава, као дио винског наслеђа са специфичним потенцијалом који још увијек није у довољној мјери валоризован.  Од стоних аутохтоних сорти најзаступљенија је Разаклија.

Од алохтоних сорти најзаступљеније су црвене винске сорте: Цабернет Саувигнон, Мерлот, Марселан, Гренацхе, Схираз, бијеле винске сорте: Цхардоннаy, Саувигнон, Малвазија, Талијански Ризлинг и стоне сорте: Кардинал, Викторија, Рибиер и Афуз али.

 Произвођачи грожђа

Чини се прикладним опис стања и дешавања у црногорском виноградарско-винарском сектору кроз анализу „јединства супротности“. Бројни посјетиоци доживе Црну Гору као складно јединство различитости прије свега због рељефних карактеристика, гдје непосредно изнад површине мора израњају планински масиви, због судара медитеранске и континенталне климе на релативно малом простору, због мултинационалног и мултиетничког склада.

Овакав доживљај је посебно изражен у виноградарској производњи. Наиме, Црна Гора иако територијално медју мањим виноградарским европским државама,  има највећи виноград у једном комплексу у Европи, површине 2350ха, у власништву реномиране компаније „13 Јул – Плантаже“АД. Такодје, сам сектор може се посматрати у двије цјелине: један гигант „13 Јул – Плантаже“АД, који обрађује више од 80% црногорских винограда и сви остали субјекти (560 евидентираних у виноградарском регистру), који на мањим парцелама производе грожђе, у вјечном суживоту с црногорским кршем, испуњени бескрајном љубављу и мистичном снагом безрезервне борбе за опстанак и слободу.

Најбројнији су произвођачи који имају винограде површине до 2ха, чак 83% укупног броја свих произвођача грожђа. Нешто више од 6% произвођача имају винограде површине до 5ха.