Промоција европских вриједности „Етика, религија, право“

У оквиру идеје о промоцији европских вриједности кроз организацију конференције о одговорности држава, институција и појединаца у борби против антисемитизма и антисемитских злочина из мржње тема дводневног догађаја одржаног у Улцињу била је етика, религија и право. Представници академске заједнице и националних институција сагласили су се да је улога религије огромна у формирању етичких ставова и вриједности као и политичких процеса у савремном свијету. Поштујући вјерска права, поштујемо људско достојанство.

Вјерске слободе заузимају важно мјесто у стварању праведнијег и безбједнијег свјета, као и изградњи културе и мира.
Кантова деонтолошка етика је темељни извор модерних етичких учења и произилази из кључних појмова: дужност, морална аутономија, слобода и добра воља. Кантова идеја једнакости један је од важних темеља модерног концепта, људских права, грађанских слобода и хуманистичких начела.
Економска, политичка, образовна маргинализација жена, подређеност у друштвеној структури условљава њихову моралну дискриминацију, предрасуде и политику двоструких стандарда са становишта родних аспеката.
Уважавање родних идентитета требало би да се темељи на суптилном односу етике и рода који би на новим основама доприносио да се традицијом успостављена хијерархија родних привилегија редукује, а политика родне једнакости заиста примјењује у друштву.

Традиционалне религије су важни извори за правно-обичајне норме и све области правних наука и као такве могу бити значајно историјско свједочанство на коме се могу ослањати и модерни правни системи.
Европски суд за људска права, поштујући начела Европске конвенције као кључног документа о људским правима постаје све значајнија институција у заштити слободе мисли, савјести и вјеросповијести.
Тиме се отвара широко поље да националне државе у својим правним системима регулишу однос између државе и вјерских заједница.
Собода вјероисповијести није независна од слободе мисли и савјести, од слободе увјерења као темељних људских права у модерним политичким заједницама.
Свако ограничење слободе вјероисповијести према међународним стандардима у овој области треба да почива на принципу неугрожавања безбједности заједнице као и индивидуалним и колективним правима грађана.
Слобода вјероисповијести темељи се на оним критеријумима који су садржани у принципу демократије, владавине права и правне државе, а заснивају се на законској регулативи и штите националним законодавствима као и праксом Европског суда за људска права.
Свака држава има дискреционо право да својом легислативом уреди слободу вјероисповијести, у складу са демократским стандардима и политиком поштовања људских права прописаним међународним актима, нормама и процедурама.

Европски суд за људска права, поштујући начело слободе мисли, савјести и вјероисповијести у својим препорукама, ограничава сваки вид дискриминације према вјерским заједницама у складу са принципом секуларизма доминантним у модерним политичким заједницама. Такође промовише немијешање државе у аутономију вјерских институција.
Уставно-правни оквир има важну улогу у дефинисању статуса вјерских заједница у Црној Гори, те представља универзално правно начело за успостављање односа између државе и вјерских заједница.
Примјена компаративних регионалних искустава, када је у питању изграђивање односа између државе и вјерских заједница, може бити важно искуство за конституисање Црне Горе као грађанске државе.
Учесници Конференције су сагласни да религија игра значајну улогу у етичком, правном и политичком смислу савременог свијета, па је институционално рјешавање односа између државе и вјерских заједница важан корак за успостављање демократског капацитета сваког друштва.

Министарство за људска и мањинска права