Инфлуенца птица 

Инфлуенца птица је врло контагиозна вирусна болест перади и других птица коју узрокује тип А вируса инфлуенце. Постоји велики број сојева вируса авијарне инфлуенце, а болест се може манифестовати на различите начине, што у највећој мјери зависи од способности вируса да узрокују болест (вирулентност) и од погођене животињске врсте. Према својој вирулентности вирус авијерне инфлуенце дијели се на: 

- високо патогене сојеве, који узрокују озбиљне клиничке знакове уз потенцијално високу стопу угинућа код живине (до 100% у року од 48 сати), 

- ниско патогене сојеве, који обично изазивају само благе симптоме или пролазе без клиничке слике и лако могу проћи неоткривени.

Такође, неки од сојева вируса се могу пренијети на људе.

 Клинички знаци, извори и путеви преношења и ширења болести

Инкубациони период вируса је прилично кратак, а траје од неколико сати до 3 дана на нивоу јединке, па до 14 дана потребних да се болест рашири на нивоу јата.

Високо патогена авијарна инфлуенца је врло контагиозна вирусна болест живине и других птица која се клинички може манифестовати различито, у зависности од патогености самог вируса и врсте птица које су заражене.

Од домаће живине најосјетљивије су кокошке и ћурке, док се код патака и гусака болест појављује у блажој форми. Дивље птице које живе уз воду, посебно дивље патке, често су отпорне на болест и ријетко показују клиничке знакове болести, али могу бити резервоар вируса којег излучују у спољну средину и тиме представљају главну опасност за ширење болести на домаћу живину. 

Када се појави код домаће живине, болест доводи до великих економских губитака по газдинство и државу који су условљени угинућима и обавезним нешкодљивим уклањањима обољелих јата, забраном кретања живине и забраном промета производа поријеклом од живине.

Главни симптоми високо патогене авијарне инфлуенце код живине су:

- депресија и губитак апетита,

- пад или потпуни престанак носивости,

- отоци и цијаноза кресте и подбрадњака усљед поремећаја у циркулацији

- кашљање, кијање, синузитис, „глад за ваздухом“,

- накостријешеност перја

- нервни симптоми (грчеви, кретање у круг, парализа, отежано кретање)

- дијареја.

У перакутној форми могу се јавити изненадна угинућа без претходних клиничких знакова. Смртност може достићи и 100% у зависности од врсте и старости јединки, соја вируса, услова држања и секундарних инфекција.

Клиничка слика код ниско патогених сојева углавном пролази као блажи респираторни синдром праћен падом носивости.

Сви досадашњи подаци указују на дивље водене птице као примарни извор вируса. Осим директним контактом заражене са здавим животињама, вирус се преноси и излучевинама, па је с тога могуће да се живина зарази фекалним излучевинама дивљих птица у простору њиховог кретања или води за напајање. Вирус се међу фармама и газдинствима може ширити опремом, а човјек је још један важан фактор механичког преноса вируса. Вода и храна се такође убрајају у факторе ризика за пренос вируса.

Епизоотиолошка ситуација и надзор болести у Црној Гори

Управа за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове интензивно прати епизоотиолошку ситуацију по питању ове болести и у складу са анализом ризика предузима све неопходне превентивне мјере у циљу максималног смањивања ризика уношења болести у Црну Гору, као и умањења негативних посљедица које болест може изазвати у случају појаве. 

Превентивне мјере у циљу спречавања појаве болести између осталог, обухватају и стављање ван снаге свих рјешења о дозволи увоза живине, производа од живине и птица поријеклом из држава односно подручја (у случају регионализације) у којима према подацима Међународне организације за здравље животиња постоји сумња, односно у којима је потврђена високо патогена авијарна инфлуенца као и појачане граничне контроле промета живине, птица и производа од живине и птица од стране ветеринарске инспекције.

Већ дужи низ година, обезбјеђују се буџетска средства и спроводи се мониторинг присуства вируса авијарне инфлуенце код домаће живине, а у сврху праћења и брзог благовременог откривања евентуалне појаве ове болести на просторима Црне Горе код домаће живине - првенствено кока носиља.

Истовремено, спроводи се и мониторинг водених дивљих птица – највећи број узорака са подручја Скадарског и Шаског језера. Испитивања се спроводе током октобра/децембра сваке године, непосредно након миграторног таласа птица преко територије Црне Горе у правцу југа. Основни циљ испитивања је утврђивање евентуланог присуства вируса авијарне инфлуенце на територији Црне Горе након „прелета“ великог броја миграторних птица током јесење миграторне сезоне, имајући у виду повећани ризик од уношења вируса током овог периода.

У децембру 2016. године, на једном узорку дивље птице, у оквиру редовног мониторинга по програму мјера здравстване заштите животиња, утврђено је присуство вируса високо патогене авијарне инфлуенце (ВПАИ) у Црној Гори.

Више о томе на линку:

хттпс://www.гов.ме/цланак/167886--потврден-први-слуцај-птицијег-грипа-код-дивљих-птица-у-црној-гори

Присуство вируса авијарне  инфлуенце-птичји грип-подтип Х5Н1 код дивљих птица, потврђено је и у априлу 2022. године код угинулих пеликана у резервату Панчева ока, у Националном парку Скадарско језеро.

Више о томе на линку: 

хттпс://www.гов.ме/цланак/246180--регистрован-птицји-грип-код-дивљих-птица-у-црној-гори 

Најчешће изоловани сој јесте Х5Н8 и у мањем броју Х5Н5. До сада није забиљежен пренос ових сојева на човјека, а према извјештајима Свјетске здравствене организације, мала је вјероватноћа да дође до преноса са животиње на човјека.

 Препоруке држаоцима живине и других птица

Од власника и држаоца живине се у наредном периоду очекује пуна кооперативност са ветеринарском службом, као и да примјењуњу биосигурносне мјере на газдинству: 

-  онемогуће било какав контакт своје живине са дивљим птицама тако што живину треба држати у    затвореним објектима са мрежама на прозорима;

-  у случају држања живине у спољним кавезима, исте покрију и ограде жицом са отворима не већим од 2 цм;

-  спријече контакт своје живине са свим осталим домаћим животињама;

-  живину не поје водом са отвореног простора (из буради, локви, бара, кишницом и сл.);

-  храну за живину држе у затвореном простору заштићену од било каквог контакта са спољном средином или другим животињама или глодарима;

-  онемогуће незапосленима улазак на фарму;

-  примјењују систем држања живине „све унутра – све ван“;

-  након завршетка држања живине, објекат детаљно очисте, оперу, дезинфикују и изврше дератизацију и дезинсекцију прије сљедећег усељења у објекат;

-  ђубре и простирку одлажу на посебно одређеном мјесту и заштите га од контакта са другим животињама;

-  редовно детаљно перу руке, одјећу и обућу прије сваког уласка у објекат са живином и након изласка из објекта;

-  носити чиста заштитна одијела и гумене чизме приликом рада са живином;

-  не уводе нове јединке у постојеће јато;

-  не купују нове животиње од непровјерених продаваца и без уредног Увјерења о здравственом стању;

-  не посјећују друге живинарске фарме;

-  не користе опрему или било каква друга средства са неке друге фарме.

-  не дозвољавају посјетиоцима улазак на фарму.

У случају било каквих промјена здравственог стања у јату живине или примјећивања угинућа већег броја дивљих птица одмах контактирати најближу ветеринарску амбуланту или ветеринарског инспектора.