Министар Радуловић на Солунском регионалном форуму: ЕУ интеграција приоритет Црне Горе

„Црна Гора жели бити дио Европске уније, зато настављамо са реформама" поручио је јуче министар вањских послова Ђорђе Радуловић на Солунском регионалном форуму, геополитичкој иницијативи која повезује 11 земаља Балкана.

Фокус расправе овог издања Форума, тек неколико дана прије Самита НАТО-а у Бриселу, европска је и евроатлантска интеграција земаља Западног Балкана, као и питање како Унија и Сједињене Америчке Државе могу допринијети квалитету реформи и посљедично, бржим процесима. Када је ријеч о Црној Гори, како је истакао министар Радуловић - избор је ЕУ, слиједи затварање поглавља, а константа која стоји иза свих наших залагања су европске вриједности, кредибилтитет и висока подршка наших грађана овој идеји. "ЕУ солидарност не мјери се количином инвестиција, већ стајањем раме уз раме кад је тешко" истакао је министар Радуловић. У том контексту, како је навео, за успјешан исход веома је важан став саме ЕУ, баш као и САД, њихова асертивност и још већа присутност у региону. "Свјесни смо да је на нама још доста посла да одрадимо, али и ЕУ треба да се остане посвећена европском сну држава Западног Балкана, који је започео управо у Солуну 2003.године" оцијенио је Радуловић.

На тој линији, кључно је одржавање политичке међувладине конференције током португалског предсједавања, а наша држава, којој је добросусједска сарадња стратешко опредељење, искрено прижељкује да и земље окружења направе искорак у контексту нове методологије у преговорима. У том смислу, како је рекао, постоји дубоко увјерење да је политика проширења, упркос свим изазовима у самој ЕУ, једна од најуспјешнијих идеја, изразивши наду да ће бити препознати и награђени резултати које ћемо постићи на нашем европском путу.

Говорећи о посвећености Владе овој теми, шеф црногорске дипломатије истакао је да се предузимају велики напори у циљу економског опоравка, као и превазилажења наслијеђених проблема који се тичу поглавља 23 и 24. Ипак, након година стагнације у сузбијању корупције и организованог криминала, како је рекао, резултати рада на овом пољу већ су видљиви, уз напоре кабинета премијера и потпредсједника Владе.

Управо ову нит наставио је у свом обраћању Метју Палмер, специјални изасланик САД за Западни Балкан, указујући на разарајући ефекат корупције. Он је подсјетио на недавну одлуку предсједника Бајдена који је потписао уредбу којом се обуставља улазак и замрзава имовина на њиховом тлу особама које доприносе дестабилизацији ситуације у нашем Региону. Овај потез америчке администрације укључује такође корупцију, мито или проневјеру јавне имовине у циљу прибављања личне користи на било ком нивоу актуелних, али и претходних власти. Палмер је истакао да визија САД и њихових европских партнера подразумијева помирење, стабилност и добросусједске односе на Западном Балкану, као и да је његова земља спремна да пружи помоћ свим државама Региона у реализацији њихове ЕУ агенде, закључивши да у смислу напретка “Сједињене Државе чекају да виде шта ће се даље дешавати”. Осврнуо се на утисак да ЕУ губи интерес за проширењем, устврдивши да се тај замор директно рефлектује на другој страни слабљењем реформи које су кључне за успостављање јаких економија и држава у крајњем.

Весела Тчернева је испред Европског савјета за спољне односе из Софије навела економску, институционалну и демократску стагнацију као озбиљне изазове. Ипак, како је рекла, земље Западног Балкана у овој години могу имати разлога за оптимизам, под условом да испуне неке услове, међу којима је посебно издвојила неопходност усаглашавања са вањском и безбједносном политиком ЕУ, која је једна од кључних за кредибилитет и одбрану заједничких вриједности.

Јоанис Смирлис, генерални секретар за међународне економске послове у Министарству вањских послова Грчке саопштио је да његова земља, у жељи да допринесе владавини права и демократским процесима, подржава Регион на билатералном и мултилатералном плану.

Дигитални округли сто са темом промовисања регионалне сарадње у пост- Цовид времену, поред анализе напретка и изазова у европској агенди, обухватио је и теме попут сарадње у регионалним иницијативама, учешћа земаља ЗБ у дискусији на Конференцији о будућности Европе, утицаја политике на судство као и промјене перцепције грађана у односу на политичке структуре.