Саопштење са 10. сједнице Владе Црне Горе

Влада је, на данас одржаној 10. сједници којом је предсједавао премијер мр Милојко Спајић, утврдила Предлог закона о измјенама и допунама Закона о слободном приступу информацијама.

Утврђен је Предлог закона о измјенама и допунама Закона о осигурању са Извјештајем с јавне расправе. Предлогом се уводе нови субјекти надзора, чиме се стварају услови за обављање дјелатности осигурања од стране постојећих правних лица, као и увођење нове категорије субјеката надзора – предузетника-посредника у осигурању, по углегу на постојеће законско рјешење које се односи на предузетника-заступника у осигурању. На овај начин омогућавају се услови за даљи развој дјелатности осигурања кроз увођење нових канала продаје, чиме се постиже већа доступност производа осигурања, едукација и запошљавање већег броја лица на тржишту осигурања. У расправи је наглашено да ће примјена предложених измјена позитивно утицати на осигураваче, осигуранике и трећа лица, те да ће омогућити адекватније интерно функционисање и унутрашњу организацију које треба да буду основ за законито обављање дјелатности. Нове одредбе ће, поред осталог, омогућити и додатне видове послова за заступнике и посреднике, што ће умањити баријере у њиховом пословању.

Влада је утврдила Предлог закона о потврђивању Споразума између Владе Црне Горе и Вијећа министара Босне и Херцеговине о изградњи међудржавног моста преко ријеке Таре на споју магистралног пута М3 на локацији Шћепан поље (Црна Гора) и магистралног пута М-18 на локацији Хум (Босна и Херцеговина) и прикључних граничних дионица. Споразумом, који је потписан у Крању 5. јула 2021. године, су дефинисани основни принципи сарадње страна потписница у вези са заједничким наступом према потенцијалним заинтересованим партнерима (финансијерима), у циљу успјешне реализације датог пројекта и у што краћем року, како би се допринијело унапређењу саобраћајне повезаности између Црне Горе и Босне и Херцеговине, и искористиле могућности које пружа Економски и инвестициони план Европске комисије за Западни Балкан. За финансирање овог пројекта, према прелиминарним процјенама потребно је око 2,5 милиона еура, од којих свака страна сноси по 50% укупних трошкова, с тенденцијом да се одговарајућа бесповратна средства обезбиједе из доступних ЕУ фондова.

Утврђен је и Предлог закона о потврђивању Споразума између Владе Црне Горе и Савјета министара Републике Албаније о изградњи међудржавног моста преко ријеке Бојане/Буне. Ради се о Споразуму који је потписан у Подгорици 27. фебруара 2023. године на заједничкој сједници влада двију држава. У дискусији је истакнуто да је циљ овог пројекта унапређење саобраћајне везе између Црне Горе и Албаније стварањем услова за максимално коришћење природних и културних потенцијала, као и јачање економског и друштвеног развоја региона.

Влада је донијела Одлуку о годишњем плану званичне статистике за 2024. годину. Годишњим планом је планирана реализација 200 статистичких истраживања. Од тог броја 172 (или 86 %) ће се реализовати од стране Управе за статистику, као главног носиоца и дисеминатора статистичких података, 26 (13 %) истраживања, реализовати други произвођачи званичне статистике, док ће се два истраживања реализовати кроз сарадњу Министарства финансија, Централне банке Црне Горе и Управе за статистику. Област званичне статистике, сходно Годишњем плану, подијељена је у четири статистичка домена: Демографија и социјалне статистике (51); Економске статистике (76); Секторске статистике (60) и Животна средина и вишедоменске статистике (13). За реализацију Годишњег плана званичне статистике у Буџету за 2024. годину планирано је 11.071.534 еура.

Усвојена је Информација о пресјеку стања у жељезничком сектору. У Информацији се наглашава да, када је у питању финансијско пословање, жељезничке компаније које су у већинском државном власништву не остварују довољно прихода којима би покриле трошкове пословања и већином имају негативне финансијске билансе. Са аспекта ресурса, кључни проблеми који оптерећују жељезничка пивредна друштва су: неадекватна кадровска структура, недостатак стручног кадра и квалификоване радне снаге уско специјализоване за жељезницу итд. С друге стране, све четири компаније имају прекомјеран број запослених у администрацији. Када је ријеч о квалитету услуге која утиче на ефикасност и ефективност жељезничког саобраћаја, опредијељена буџетска средства су често недовољна за текуће и инвестиционо одржавање, зато што се буџетска средства углавном користе за финансирање пословних трошкова, у којима се на зараде запослених издваја и до 70 %. У претходном периоду спроведен је низ активности на унапређењу стања у жељезничком сектору, кроз увећање буџетских издвајања за одржавање јавне инфраструктуре, јавни превоз путника, затим за ремонт возних средстава, али је евидентно да се инфраструктурни пројекти реализују са кашњењима, што захтијева хитну реакцију, посебно имајући у виду да је Црна Гора недавно добила највећи грант у износу од 112 милиона. У текућој години одобрен је кредит од два милиона еура за хитан ремонт возних средстава, а у току су процедуре за издавање државних гаранција за куповину три нове гарнитуре возова.

Влада се упознала са Информацијом о постојању правног основа и других спорних питања у вези исплате трошкова превоза на рад и са рада за период 2008. - 2015. године. Информација, поред осталог, садржи и Мишљење Заштитнице имовинско-правних интереса Црне Горе у којем се оцјењује неоснованим потраживање државних службеника и намјештеника за накнаду трошкова превоза на рад и са рада за тражени период. Ова оцјена се, прије свега, темељи на чињеници да је ступањем на снагу Закона о зарадама државних службеника и намјештеника из 2004, 2007, и 2008. године престао да важи Закон о платама у области ванпривреде у дијелу који се односи на зараде и друга примања државних службеника, али и други прописи којима су уређена питања плата, накнада и других примања државних службеника, те да право на накнаду трошкова превоза на рад и са рада не прописује нити један пропис након ступања на снагу овог Закона, па ни Општи колективни уговор, нити Грански уговор за област управе и правосуђа. Тим поводом, задужено је Министарство финансија да сачини анализу о потенцијалним финансијским ефектима у вези са овим питањем и да предложи формирање међуресорне радне групе за утврђивање коначног рјешења.

Усвојена је Информација о Финансијском споразуму за програм сарадње Interreg VI-C URBACT IV 2021-2027 и прихваћен текст Финансијског споразума. Ријеч је о једном од једанаест програма прекограничне и територијалне сарадње у којима Црна Гора учествује у оквиру Инструмента претприступне подршке (IPA III). Главни циљ програма URBACT IV је унапређење интегрисаног одрживог развоја у градовима, побољшање политика на локалном нивоу и учинковитости фондова ЕУ у градовима. Градови ће бити подржани у процесу зелене, праведне и дигиталне транзиције кроз умрежавање и активности изградње капацитета и знања. Укупан буџет Програма износи 85 милиона еура од чега је 80 милиона ERDF средстава и 5 милиона за IPA земље. Такође, за земље кориснице Ипе биће издвојено 750.000 еура за техничку подршку, од чега ће за Црну Гору бити на располагању 150.000 еура за седам година (100 % ЕУ средства).

Влада је усвојила Информацију о закључивању Меморандума о сарадњи између Министарства вањских и европских послова Републике Словеније и Министарства вањских послова Црне Горе за донацију опреме за Центар за сајбер капацитете Западног Балкана (WB3C) и прихватила текст Меморандума о сарадњи. Ријеч је о донацији хардверске и софтверске информатичке, мултимедијалне и друге опреме и услуга чија процијењена вриједност износи 100.000 еура.

Усвојена је Информација о сарадњи Министарства просвјете, науке и иновација и Самосталног синдиката ђачких и студентских домова Црне Горе и прихваћен текст Споразума о обезбјеђивању средстава за рјешавање стамбених потреба запослених у домовима ученика и студената у Црној Гори. У дискусији је наглашено да је сходно Гранском колективном уговору за установе ученичког и студентског стандарда предвиђено да послодавац у циљу рјешавања стамбених потреба запослених у домовима, на жиро рачун посебног фонда Синдиката уплаћује износ који ће уговорне стране одредити посебним Споразумом. Тим поводом, задужено је Министарство просвјете, науке и иновација да за 2024, 2025. и 2026. годину, за потребе реализације Споразума, Самосталном синдикату ученичких и студентских домова обезбиједи износ од по 70.000 еура на годишњем нивоу.

Влада је дала сагласност за претварање потраживања – дуга привредног друштва Luštica Development AD Тиват у износу од 4.000.000 еура (четири доспјеле додатне годишње рате за 2019, 2020, 2021. и 2022. годину) према држави Црној Гори у акције (појединачно по номиналној вриједности од 1,00 еура, односно, у 4.000.000 обичних акција), односно акцијски капитал у наведеном друштву. Уговором о закупу и изградњи, који су Luštica development AD Тиват, Влада Црне Горе и Општина Тиват, закључили 23. октобра 2009. године, предвиђено је да ће Друштво, између осталог, за првих 10 година периода закупа плаћати Влади, и тзв. додатну годишњу закупнину у износу од 1.000.000 еура, при чему је предвиђено да наведена додатна годишња закупнина неће представљати новчано плаћање, већ ће бити плаћена у натури, у форми издавања Држави обичних акција у друштву. Констатовано је да је до сада већ извршно плаћање додатне годишње закупнине у укупном износу од 5.000.000 еура, по ком основу је Држава стекла власништво над додатних 5.000.000 обичних акција у Друштву (укупни акцијски капитал друштва на дан доношења Одлуке Скупштине акционара друштва, износи 69.559.781 еура и подијељен је на 69.559.781 обичних акција, појединачне номиналне вриједности 1 еуро). На основу емисије акција која треба да се спроведе обезбјеђује се плаћање годишње додатне закупнине Влади, за четири године, односно за 2019, 2020, 2021. и 2022. годину, док ће за 2023. годину, након доношења одговарајуће Одлуке Скупштине акционара бити извршено и плаћање посљедњег износа по основу додатне годишње закупнине за 2023. годину.

Усвојена је Информација о потреби формирања Радног тима за стратегију развоја сјевера Црне Горе са Одлуком о образовању Радног тима. У дискусији је истакнуто да је један од приоритета Владе развој сјевера Црне Горе који има изузетан потенцијал за зелени и одрживи развој, као и да се успостави уравнотежен регионални развој и развој сјевера Црне Горе. Радни тим, који се формира ради подстицања одрживог развоја и унапређења квалитета живота на сјеверу Црне Горе, биће посвећен оснаживању локалних заједница, промовисању економског раста, очувању културног насљеђа и обезбјеђивању одрживости животне средине.

Влада је усвојила Предлог за продужење рока важења државне гаранције по кредитном аранжману између Прве банке Црне Горе а.д. Подгорица – основана 1901. године и Стамбене задруге радника просвјете Црне Горе „СОЛИДАРНО“ Подгорица и прихватила текст Анекса III Уговора о кредиту и текст Анекса 3 Гаранције, на 80 % стања дуга, односно 0,95 милиона еура. Анексом III Уговора о кредиту продужен је рок отплате кредита на период до 30.04.2024. године, односно за четири мјесеца, и промијењен је уговорени износ кредита, односно Анекс се потписује на стање дуга у висини од 1.185.071 еура.

Усвојен је Предлог за финансирање почетка рада Коморе пореских савјетника Црне Горе, из Текуће буџетске резерве у укупном износу од 50.000 еура. Законом о пореским савјетницима прописано је да Комора стиче средства за рад од чланарина, накнада за издавање лиценце, за давања података из регистра које води, донација, спонзорства, поклона и других извора. Такође, Законом је предвиђено да се средства за почетак рада Коморе могу обезбиједити из буџета Црне Горе.

Влада је донијела Одлуку о обрачунској вриједности коефицијента за запослене у јавном сектору за фискалну 2024. годину. У дискусији је истакнуто да је Министарство финанија обавило преговоре са овлашћеним представницима репрезентативних синдиката Црне Горе (Унија слободних синдиката Црне Горе и Савез синдиката Црне Горе), након којих је предложено да се за фискалну 2024. годину бруто обрачунска вриједност коефицијента утврди у износу од 90 еура.

Донијета је Уредба о измјени Уредбе о групама послова и коефицијентима за зараде полицијских службеника. Уредбом се уређују групе послова и коефицијенти за зараде полицијских службеника зависно од квалификације образовања, сложености послова, одговорности и других елемената битних за вредновање одређеног посла. Коефицијенти се увећавају 10 %, чиме ће се омогућити  примјена одредаба Колективног уговора за запослене у Министарству унутрашњих послова и побољшати материјални статус полциијских службеника, што ће довести до веће професионалности и посвећености у вршењу полицијских послова и побољшања резултата рада Управе полиције, односно Министарства унутрашњих послова.

Влада је усвојила Информација о потреби закључивања Програма о културној сарадњи између Министарства културе и медија Црне Горе и Министарства културе и иновација Мађарске за период 2024-2027 и прихватила текст Програма. Програм предвиђа реализацију пројеката и програма из области музичко-сценске дјелатности, позоришта, кинематографије, визуелне умјетности, књижевности и преводилаштва, с посебним акцентом на директну сарадњу између релевантних институција двију земаља. Осим тога, предвиђено је заједничко учешће културних дјелатника из Мађарске и Црне Горе на значајним фестивалима и манифестацијама, експертским догађајима и међународним конкурсима.

Због промјена у организацији и начину рада државне управе, Влада је донијела Одлуку о Савјету за права дјетета којом је предвиђено да Савјетом предсједава потпредсједник Владе за демографију и младе.

Влада је усвојила Информацију о потреби унапређења области приређивања игара на срећу. У документу се наводи да је приређивање игара на срећу област која захтијева свеобухватан и међуресорни приступ јер утиче на све аспекте друштва како социјалне, тако и економске и здравствене природе. Констатовано је да је утврђивањем Предлога закона о измјенама и допунама Закона о играма на срећу боље регулисано приређивање игара на срећу путем интернета и да је то један значајан искорак у регулисању ове области. Међутим, оно што је неопходно јесте сагледавање свих одредби важећег Закона о играма на срећу, а мјере које би се у том смјеру предузеле морају бити утемељене на заштити јавног интереса, који се огледа у:

• обезбјеђивању средстава за задовољавање потреба у области социјално-хуманитарних дјелатности, заштите менталног здравља, за програмске активности омладине и за друге намјене одређене овим законом,
• усклађивању игара на срећу са социјално-економским и другим приликама и
• избјегавању ризика од криминала и заштити од обмана и отклањању негативних дејстава која имају игре на срећу.

Тим поводом, задужен је потпредсједник Владе за за политички систем, правосуђе и антикорупцију да достави Предлог одлуке о образовању међуресорске радне групе за унапређење области приређивања игара на срећу.

Донијета је Одлука о расподјели добити „Монтепут” д.о.о. Подгорица. Одлуком је предвиђено да се нереализована средства из добити Друштва за 2021. и 2022. годину у укупном износу од 2.952.059 еура, расподијеле се на сљедећи начин:

• средства у износу од 2.452.059 еура расподјељују се Друштву за израду пројектне документације за Јадранско-јонски аутопут, као и административно-техничке послове за ауто-путеве и брзе саобраћајнице и
• средства у износу од 500.000 еура расподјељују се Друштву, која ће уплатити за допринос развоју спорта, као спонзорство Кошаркашком клубу Будућност из Подгорице.

Влада је усвојила Одлуку о формирању Међуресорске радне групе за израду анализе о сталним и привременим радним тијелима које је образовала Влада Црне Горе. Имајући у виду да је у мандату претходних Влада, у посљедњих десет година, образован или именован велики број привремених радних тијела (савјета, комисија, радних група и сл.), указала се потреба за преиспитивањем оправданости постојања и функционисања наведених радних тијела. У том контексту, образована је Међуресорска радна група са задатаком припреме анализе о актима о образовању тијела које је образовала Влада у периоду од 2013. до 2023. године а који су и даље на снази, са аспекта овлашћења за образовање наведених радних тијела, састава тих радних тијела и задатака, односно послова за које су образована.

Донијета је Уредба о допуни Уредбе о Влади Црне Горе. Допуном Уредбе уводи се обавезна провјера интегритета шефа Кабинета предсједника Владе, замјеника шефа Кабинета предсједника Владе, те савјетника предсједника и потпредсједника Владе, као дио процедуре њиховог запошљавања, у циљу избјегавања и рјешавања могућих ризика сукоба интереса, и на тај начин побољшава се ефикасност антикорупцијског механизма у оквиру Владе. Новим чланом Уредбе прописује се поступак провјере наведених лица кроз евиденције које води Агенција за спречавање корупције, а на претходни захтјев генералног секретара Владе.

Влада је донијела Одлуку о допунама Пословника Владе Црне Горе. Ради смањења корупцијских ризика у садржају прописа, предлаже се увођење прелиминарне контроле на ризике од корупције – CPL, као обавезне у процедури израде предлога закона и других прописа које утврђује Влада, а у складу с актом Министарства правде којим се уређује садржај CPL обрасца. Прелиминарна контрола на ризике од корупције треба да омогући предлагачу прописа да сагледа потенцијалне корупцијске ризике које пропис може садржати, а Агенцији да брже препозна норме које садрже корупцијске ризике и дā препоруке у циљу њиховог отклањања. Допунама Пословника унапређује се ефикасност правног оквира за спречавање и борбу против корупције и јача улога Агенције у дијелу сагледавања ризика од корупције у законима и другим прописима које утврђује Влада.

На данашњој сједници, Влада је размотрила и више кадровских питања доступних на линку.