Глобално загријавање

Данашње климатске промјене обухватају глобално загријавање и континуирано повећање просјечне глобалне температуре и његове шире ефекте на климатски систем наше планете. Климатске промјене у ширем смислу обухватају и претходне дугорочне промјене климе на Земљи. Према подацима Уједињених нација просјечна температура Земљине површине сада је за око 1,44 °Ц виша него крајем 19. вијека – прије индустријске револуције – и виша него у било којем тренутку у посљедњих 100.000 година. Протекла деценија била је најтоплија откако се врше мјерења, а свака од посљедње четири деценије била је топлија од било које претходне деценије још од 1850. године.

(Плодови маслине,  Бар 2026.год)С.Контић

Утицај на  маслину

Глобално загријавање утиче на све врсте биљног и животињског свијета  и често су то непознати  начини утицаја  при чему су неке регије посебно осјетљиве па тако и регија  Балкана и црногорског приморја. Истраживања указују на пораст суше у кључним фазама развоја биљака и ти  докази се заснивају на уоченим промјенама температуре и падавина, посебно евидентним у прољеће и љето, што се поклапа са репродуктивним фазама заметања плодова и развоја плодова у животном циклусу маслине. Климатске промјене могу имати  негативне последице на приносе маслина. И најоптимистичнији будући сценарији показују  смањење производње у маслињацима који су под утицајем климатских промјена. Утицаји климатских промјена на трендове производње маслина нису у потпуности јасни због интеракција између људских фактора и  фактора спољашње средине.  Под утицајем  драстичнијих  промјена температуре или падавина, ризик за производњу маслина бит ће знатно већи.

Мува маслине и њен развој

Проблематика  очувања плодова маслине ради добијања бољих приноса и квалитетног маслиновог уља  је значајна тема када  говоримо о маслинарству у Црној Гори. Штете које проузрокују напади штеточина а посебно  напад  муве маслине на плодове  огледају се  у опадању плодова и смањеном квалитету маслиновог уља.

Када је у питању маслина   најважнија штеточина плода маслине је  мува маслине. Одрасла јединка је мува величине 4-5 мм. У развоју инсект има стадијуме: јаје ларва лутка и имаго.Јаје је бијело дугуљасто, цилиндрично 0,7 мм дужине 0,2мм ширине. Ларва зависно од стадијума 1 мм-3 мм, и 7-8 мм при крају ларвеног развоја. Лутка је 4-4,5 мм дужине и 2 мм ширине. Биологија муве маслине показује  да је то хомодинамичан инсект чији развој зависи од температуре,влажности ваздуха и присутности плода маслине за репродукцију. Одрасле муве живе дуго и током живота могу положити велики број јаја. Зависно од временских услова долази до преклапања генерација. Презимљава у стадијуму лутке у земљишту испод крошње. Мањи дио популације презимљава као имаго. Нове јединке се појављују у прољеће хранећи се нектаром цвијета. Како се развија плод стичу се услови за полагање јаја унутар плода маслине. Женка полаже једно јаје по плоду испод епидермиса.  а у случају јаког напада у плоду се налази више ларви.

Љети различити стадијуми развоја трају за јаја 2-4 дана, за ларве 10-12 дана, 10 дана стадијум лутке и на крају 10 дана док одрасла женка положи јаја. Дакле љетња генерација траје између 32 и 36 дана. Зими за развој јајета  је потребно 12-14 дана , за  развој ларве 15 дана а лутке 47-49 дана и преовипозиција  јаја око 60 дана.

Температурне  суме потребне за остварење  развојног циклуса у нашем подручју и на основу искуства упоћују на развој и преклапање 3 до 5 генерација. Одрасле јединке могу преживјети у опсегу од 6ºЦ до 35ºЦ  што су лимити за развој. Оптимална температура за развој је између 20ºЦ и 30º Ц

Температура је један од климатских фактора који утичу на биолошки развој инсекта. Одрасле муве  могу опстати између 6ºЦ и 30ºЦ Ларве се могу развијатиизмеђу º6 и 30º ст.У лабораторисјким  испитивањима развој ларви трајао је 37 дана на 12,5ºЦ ст и 9 дана на 30ºЦ  Израчунато је да  је потребно 130 температурних дана  дана изнад 10º Ц и 186 температурних дана изнад 7,6ºЦ

Као и ларве лутке се могу развијати између 6ºЦ и 30ºЦ а оптимална температура између 22ºЦ и 25ºЦ изнад 10ºЦ  потребно им  је 200ºЦ температурних дана изнад10ºЦ

Јаја између 5ºЦ и 37ºЦ а оптимална је 27º. Лабораторијска испитивања показују да је потребно  између  47º и 68º температурних дана дана

Влажност ваздуха је значајна у преимагиналним стадијумима. При високим температурама  и ниској влажности  плод губи влагу а преимагинални стадијуму муве тешко опстају. Сви ови подаци упућују нас на важност климатских фактора у развоју појединих стадијума муве маслине и  на могућност  утицаја на промјене ових података под утицајем климатских промјена.

Предвиђање утицаја климатских промјена на домаћине и штеточине

 Климатске промјене и екстремни временски услови  имају велики утицај на производњу како усјева тако и биљних  штеточина. Као углавном прилагодљиви организми, инсекти различито реагују  на  климатске промјене као што је горе назначено клима као еколошки фактор има пресудни утицај на биолошки развој штеточина..

У нашим условима током љета када наступе високе температуре дешава се прекид развоја одрасле популације. Однос између биљке и муве се готово искључиво односи на плод. Крајем прољећа и почетком љета   формирани плодови нису  увијек били погодни за напад. Ипак крупније маслине на спољашњем дијелу крошње подложне су нападу у оба поменута периода.

(Клопка за праћење, маслињак Бар) С. Контић

Од користи је пратити утицај  пораста температуре и нивоа атмосферског ЦО2, као и промјенљивих образаца падавина, како би се предвидјели  утицаји  на  инсекте  од значаја за пољопривредну производњу. Мува маслине је  штеточина маслине (Olea europaea)  од еко-социјалног значаја у Медитерану гдје је припитомљена. Разна истраживања као и искуства са терена  упућују  нас на информације од значаја када су у питању климатске промјене и глобално загријавање у вези са појавом важних штеточина на маслини.  Маслина је врста  култура отпорна на сушу. Наопаснија штеточина, мува маслине  (Bactrocera oleae), и домаћин маслина  имају блиске биолошке везе па се промјене у континуитету напада могу запажати под  утицајем климатских промјена и  на нашем подручју. У ту сврху корисно је  имати податке са терена  о праћењу    датума цвјетања да   би се повећала тачност симулације предвиђања цвјетања маслине под климатским промјенама. Појава и лет муве маслине прати се помоћу клопки и лабораторијским прегледом узоркованих плодова. Како се клима загријава, предвиђа се да ће се распрострањеност маслине проширити на веће надморске висине и консолидовати на другим мјестима, измјештати из  приобалних подручја па  се очекује да ће се подручја погодна за узгој маслина у Црној Гори помјерити према сјеверу и на веће надморске висине.

Распрострањеност муве маслине ће се проширити на претходно неповољна хладнија подручја, али ће се смањити у топлим нижим предјелима гдје се температуре приближавају горњим термалним границама. Последично, предвиђа се да ће многа подручја тренутно високог ризика имати смањен ризик од оштећења од мухе с климатским загријавањем.

Процјене глобалног загријавања и климатских промјена и адаптације

Алати за процјену климатских промјена на нивоу газдинстава укључују једноставне алате као што је приступ климатским информацијама и узбунама. Дигитални алати који су практични и приступачни повећавају савјетодавне капацитете а мобилне метеоролошке апликације, сензори за влажност земљишта, DSS ( платформе за подршку одлучивању) доприносе да се значајно унаприједи квалитет одлука. (Приручник за обуку пољопривредних саветодавних и стручних служби на западном балкану, април 2026.) па тако и одлуке када је у путању заштита муве од муве маслине, те мјеста заснивања нових маслињака и избора сорте маслине.

У склопу ових активности неопходна је непрекидна сарадња Управа и Служби које учествују у праћењу појаве штеточине и одлукама о заштити.Важна је сарадња са   Удружењима  маслинара као и  медијима који помажу и доприносе   правовременом ширењу информација за заштиту и најава ектсремних климатских појава.

Савјет припремила: Славица Контић, Дирекција за савјетодавне послове и контролу на терену у области биљне производње, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде.