Ефикасно учење зависи од многих фактора, али несумњиво је да вријеме трајања наставе које је на располагању ученицима игра кључну улогу у њиховом процесу учења. Заједно са квалитетом наставе и временом доступним за учење након наставе, повец́ање количине наставног времена одређеног за неку дисциплину може помоц́и у подизању интересовања ученика за тај предмет и може имати позитиван ефекат на успјех ученика. Штавише, позитивна веза између продуженог времена наставе и постигнуц́а ученика је очигледнија када је то повец́ање прац́ено другим мјерама подршке и усмјерено на ученике у неповољном положају.

Овај извјештај анализира препоручено минимално вријеме трајања наставе у обавезном општем образовању у 37 европских земаља. Подаци се односе на минималне захтјеве које су надлежни органи 39 образовних система за 2020/21. годину поставили за обавезни курикулум. Посебна пажња посвец́ена је четири основна предметна подручја: читање, писање и књижевност; математика; природне науке; Социологија. Анализа показује да годишње минимално вријеме трајања наставе расте са нивоом образовања, а разлике међу земљама постају мање значајне. На основном нивоу, фокус вец́ине земаља је на читању, писању и литератури (око 25% укупног времена наставе), док у средњем образовању настава математике и природних наука постаје подједнако важна.

Извјештај такође идентификује главне промјене у укупном времену трајања наставе које су се догодиле у посљедњих годину дана, посебно због пандемије ЦОВИД-19. Поред упоредне анализе, извјештај укључује националне дијаграме који илуструју податке по земљама и субјектима, које су заједнички прикупиле мреже Еурyдице и ОЕЦД НЕСЛИ.

Публикацију на енглеском језику можете преузети ОВДЈЕ. (па је закачи) а доступна је и на сљедећој страници:

хттпс://еацеа.ец.еуропа.еу/натионал-полициес/еурyдице/цонтент/инструцтион-тиме-фулл-тиме-цомпулсорy-едуцатион-еуропе-202021_ен